Štir se u Srbiji gaji na eksperimentalnim poljima i pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti.
Štir pripada rodu Amaranthus koji broji preko 60 vrsta, od kojih se većina javlja u vidu korova u ratarskim usevima. Gaje se sledeće vrste:
Štir su narodi Centralne Amerike pre 8.000 godina uveli u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka. Asteci su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je to hrana dostojna bogova. Na širokom području Centralne Amerike samoniklo je raslo više vrsta ovog roda. Većina nije bila podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, tako da je pri oplemenjivanju trebalo smanjiti sadržaj ovih jedinjenja na tolerantnu granicu. Kako se štir u proteklih nekoliko vekova gajio na izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, sačuvan je izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu. Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, proizvodnja se širi i na sever kontinenta, u proteklim decenijama u Evropi postaje interesantan za gajenje u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. U Srbiji se gaji na eksperimentalnim poljima i pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti.
Štir je jednogodišnja zeljasta biljka čiji vegetacioni period taje 90 do 120 dana. Tokom vegetacionog perioda štir prolazi kroz fenofaze: klijanje nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Štir posejan u optimalnim uslovima toplote (oko 15°C) i vlažnosti zemljišta, niče za tri do pet dana, ali ima usporen početni porast dok se ne obrazuje korenov sistem. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina sorte. Genotipovi koji se gaje radi zrna imaju ujednačenije sazrevanje, što olakšava mehanizovanu berbu.
Gajeni štirevi se razlikuju po morfološkim osobinama, jer se gaje u raznovrsnim agroekološkim uslovima. Njihov korenov sistem je vretenast, sa razvijenim glavnim korenom i mnoštvom bočnih žila, koje se šire u površinskom sloju zemljišta.
Stablo je uspravno, najčešće nerazgranato. U početnim fenofazama je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Visina varira u zavisnosti od vrste, forme i uslova uspevanja. Kod sorti koje se gaje radi zrna, biljke su ujednačene visine, najčešće oko 150 cm. Ukrasni štirevi mogu narasti i do tri metra, dok sorte koje se gaje radi listova imaju stabla visine do 50 cm.
Listovi su jednostavne građe sa dugim lisnim peteljkama i ovalno-izduženim liskama dimenzija 4-14 cm x 2-6 cm. Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu. Sa porastom biljke, do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim se smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, mogu biti crveni ili ljubičasti, posebno kod ukrasnih sorti. Tokom dana delimično se okreću ka suncu, odnosno izvoru svetlosti (heliotrofi). Sveži listovi se koriste kao hrana. Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala - kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka i fosfora. U belančevinama se nalazi 17 aminokiselina (izoleucin, leucin, lizin, metionin, alanin, cistein, fenilalnin, tirozin, treonin, valin, arginin, asparaginska kiselina, glutaminske kiseline, glicin, histidin, prolin i serin).
Cvetovi se razvijaju na vrhu stabla ili bočnih grana u klasolikim ili metličastim cvastima, koje su uspravne ili povijene, različite dužine i boje. U cvastima se nalazi veliki broj sitnih dvopolnih cvetova petodelne građe, zelene ili crvene krunice koja posle oplodnje delimično obavija plod. Štir cveta u junu i julu. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 plodova. Novije sorte u povoljnim uslovima spoljne sredine i uz primenu adekvatne agrotehnike mogu dati i preko 500 g zrna po biljci. Plod (seme) je sitno, sočivastog oblika, veličine 1-2 mm, a masa 1.000 iznosi 0,6-0,8 g. U sorti za zrno plodovi su beličaste do svetlosmeđe boje. Po svom hemijskom sastavu, zrno je slično kvinoji i žitima. Prehrambenih ugljenih hidrata (BEM) ima oko 65%, ukupnih proteina 17% (visok sadržaj lizina i bez glutena), ulja do 15%, mineralnih soli oko 2%. Zrna su bogata vitaminima grupe B.
Potrebe za vodom su male i može se gajiti u područjima koja imaju iznad 320 mm padavina godišnje. Voda je najpotrebnija tokom setve iI u početnim fazama rastenja. Biljke dobro podnose sušu kad se ukorene i uđu u fazu intenzivnog porasta stabla. Kritičan period za vodu je tokom nicanja, jer se setva izvodi na dubini od 1 cm.
Kratak vegetacioni period ukazuje da bi se ove vrste u našim uslovima mogle gajiti i kao postrni usevi, samo ako se posle setve površina dobro zalije da bi se ubrzao proces klijanja i nicanja biljaka.
Štir je osetljiv na prolećne mrazeve i treba ga sejati kasnije, kad se zemljište zagreje na 15°C. Prema visokim temperaturama je tolerantan, a za nesmetan porast treba mu puno svetlosti. Rani jesenji mrazevi ubrzavaju sazrevanje biljaka.
Štir treba sejati na dubokim i plodnim zemljištima neutralne reakcije, dok siromašna, kisela i zakorovljena zemljišta nisu podesna za gajenje ove biljne vrste.
Štir je poželjan u plodoredu posle nesrodnih biljaka iza kojih je zemljište nezakorovljeno. Najbolji predusevi su prava žita i zrnene mahunarke. Kao predusev, štir je dobar kako za ozime useve (rano sazreva), tako i za prolećne, jer ne iscrpljuje zemljiše i ostavlja ga u dobrom fizičkom stanju.
Vreme, dubina i način osnovne obrade zemljišta zavise od fizičkih osobina i zakorovljenosti. Obrada zemljišta se izvodi tokom jeseni na dubinu 20 cm raoničnim plugovima, ili u različitim vidovima konzervacijske obrade. Finom pripremom zemljišta setvospremačima, 2-3 dana pre setve, površinu treba poravnati i kvalitetno usitniti sloj dubine 5-6 cm.
Za ishranu biljaka koriste se mineralna NPK hraniva. Od glavnih elemenata ishrane, štir najviše usvaja azot, koji ima veliki uticaj na kvalitet plodova i nadzemne biomase. Prema inostranim podacima, siromašnim zemljištima treba oko 50 kg ha-1 azota, dok su potrebe za fosforom i kalijumom manje, 20-30 kg ha-1. Na plodnijim zemljištima, količine NPK se mogu smanjiti ili izostaviti fosfor i kalijum. Mineralna hraniva se unose u zemljište pri osnovnoj obradi ili predsetveno.
Rad na selekciji štira usmeren je ka stvaranju sorti za različite načine korišćenja, agroekološke uslove i nivoe primenjene agrotehnike. Danas u svetu postoji veći broj sorti koje se razlikuju po načinu korišćenja. Radi zrna gaje se sorte A 10, A 1008, Amont, Olpir, Plainsman (belo zrno), radi nadzemne biomase u ishrani ljudi ili domaćih životinja - ОММ, PI 482049, a kao dekorativni štir - sorte Green thumb i Pygmy.
Štir je usev prolećne setve, koja se izvodi kad se zemljište zagreje na 8°C-10°C. Iznikle biljke mogu podneti kraće slabije mrazeve pa se u ravničarski područjima setva obavlja u prvoj dekadi aprila. Sorte kraćeg vegetacionog perioda, za biomasu i ukrasni štir, mogu se sejati i tokom maja. Kasnija setva može biti rizična usled pojave jednogodišnjih korova koji imaju brži početni porast. Stoga zemljište treba što bolje pripremiti kako bi bilo optimalno vlažno u setvenom sloju i bez korova (Glamočlija i sar., 2012d).
Za setvu se koristi sortno čisto, zdravo seme, ujednačene krupnoće i visoke klijavosti (iznad 90%). Najpreciznija setva može se obaviti semenom koje je prethodno pilirano.
Na malim površinama setva se obavlja ručno ili jednorednim ručnim sejalicama, a na većim površinama - sejalicama za povrće. Da bi se ostvarila optimalna gustina useva (200.000-250.000 biljaka po ha), setva se izvodi na različitim rastojanjima. Štir za zrno seje se na međurednom rastojanju od 50 cm, krmni uskoredno (12–25 cm), a ukrasni prema površini na kojoj će služiti za dekorativne svrhe. Optimalan raspored štira za zrno u redu je sa pet biljaka po dužnom metru. Količina semena potrebna za setvu jednog hektara zavisi od načina setve i kvaliteta predsetvene pripreme. Za preciznu mašinsku setvu treba 2-4 kg ha-1 semena. Za ručnu setvu i na slabo pripremljenom zemljištu količina je za 50% veća. Dubina setve je 1-2 cm uz obavezno valjanje, ako je površinski sloj zemljišta isušen.
Posle nicanja, usev treba prorediti i pri tome ostaviti po jednu biljku na oko 20 cm u redu. To je najvažnija mera nege koja se izvodi tokom ručnog okopavanja useva. Navodnjavanje se izvodi ako je posle setve nastupio period bez padavina, praćen visokom temperaturom vazduha, koji je isušio površinski sloj zemljišta. Ako je mašinska setva na međurednom rastojanju 50 cm, može se izvesti i međuredno kultiviranje useva.
Za suzbijanje korova mogu se upotrebiti herbicidi Cikloat herbi, Devrinol, Fokus ultra ili Kerb 50-WP, koji se unose u zemljište pre setve štira.
Od insekata najveću indirektnu i direktnu štetu nanose biljne vaši napadajući mlade listove i cvasti. Suzbijanje vašiju vrši se insekticidima, kao što su etiol, bifentrin ili deltametrin.
O pojavi gljivičnih oboljenja ima malo podataka. Da bi se sprečila pojava parazita, štir treba gajiti u podoredu posle nesrodnih vrsta. Kako su patogeni prisutni i na drugim usevima, trebalo bi i prostorno odvojiti štir od vrsta na kojima parazitiraju gljive ili ukloniti obolele biljke.
Ako se štir gaji radi zrna, biljke dospevaju u tehnološku zrelost kad stabla promene boju u žutu ili smeđu i kada počne otpadanje listova. Semena postaju čvrsta i teško se mogu zgnječiti noktima. Berba na većim površinama izvodi se univerzalnim kombajnima, prethodno podešenim za vršidbu sitnog semena. Pri kosidbi biljaka odsecaju se samo cvasti sa vršnim delovima stabala. Na malim površinama berba je ručna, i podrazumeva odsecanje delova stabala sa cvastima i njihovo skupljanje u snopove radi naknadnog dozrevanja zrna. Ručna berba može početi ranije tako da se spreči osipanje zrelih semena iz cvasti. Iz prosušene biomase zrna se izdvajaju vršalicama. Krmni štir se kosi kad biljke dostignu maksimalnu visinu. Pokošena biomasa može se koristiti sveža, za silažu ili se može sušiti. Prosečni prinosi zrna iznose 1.000-1.500 kg ha-1, a biomase 40-50 t ha-1.
Posle berbe zrno se dosušuje, zatim čisti od ostataka vegetativne biomase specijalnim mašinama i pakuje u platnene vreće. Suvo i čisto zrno čuva se u skladištima za zrnaste proizvode uz stalnu kontrolu stanja vlažnosti. Pre upotrebe u ishrani zrna treba oljuštiti (osloboditi omotača), a neposredno pre kuvanja mlazom čiste vode isprati ostatke omotača i druge nečistoće.
Tagovi
Autorka
