Kako izabrati valjke za valjanje useva?

Valjanje ozimih useva obavezno se obavlja kada se tokom zime površinski sloj zemljišta izdigne pod uticajem mrazeva. Mrazevi rastresaju i podižu zemljište, a to dovodi do pojave koja se naziva podlubljivanje. Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu da budu i: slabo bokorenje useva tokom jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i nedovoljne količine lako pristupačnog azota u zemljištu, dok redak sklop može biti uzrokovan različitim faktorima.

Poljoprivrednici se više opredeljuju za ravne valjke

Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Željko Lazić, prilikom izbora valjka mora se obratiti velika pažnja na to:

• da li je valjak sa ravnom ili sa neravnom površinom, 
• da li je reč o jednodelnom ili višedelnom valjku,
• i kolika je masa valjka.

U vezi s površinom valjka, on ističe da kod naših proizvođača i velikog broja agronoma postoji uverenje da se valjanje mora obaviti glatkim valjcima, jer su valjci sa neravnom površinom štetni zbog oštećivanja i čupanja biljaka. Zbog takvog uverenja, u većini slučajeva, agronomi proizvođačima preporučuju primenu glatkih valjaka.

Lazić: Uz manju brzinu valjanja rebrasti valjci čak bolji od glatkih

Ipak, kako tvrdi Lazić, takvo gledište je pogrešno, zato što i valjci neravne površine, poput kembridž i rebrastih valjaka, daju jednako dobre ili čak bolje rezultate od glatkih valjaka, pod uslovom da brzina rada nije veća od 4-5 km/h. Oštećenje i čupanje biljaka nastaje samo u slučaju prevelike brzine. Kao prednost tih valjaka u odnosu na glatke navodi se bolje kopiranje terena i manja opasnost od stvaranja pokorice na površini zemljišta.

Proizvođačima ne odgovara sporiji rad neravnim valjcima

Međutim, mnogim proizvođačima ne odgovara da tako sporo rade, pa se zato opredeljuju za glatke valjke, koji mogu raditi većom brzinom. Zbog potrebe da se valjanje što pre završi, često se preteruje sa brzinom valjanja, pa zbog neravnog zemljišta dolazi do odskakanja valjka od površine zemljišta. To uzrokuje lošiji kvalitet rada zbog lošijeg kopiranja zemljišta i stvaranja oplazina, to jest nepovaljanih površina.

Višedelni valjci bolji od jednodelnih

Željko Lazić na kraju ističe da je nezavisno od vrste valjka, uvek bolje koristiti višedelni nego jednodelni valjak, zbog boljeg kopiranja terena. Valjak mora imati odgovarajuću masu kako bi u dovoljnoj meri sabio zemljište. Ako je valjak lak, treba ga opteretiti tako što se napuni peskom ili vodom. Ukoliko to nije moguće, valjak se može opteretiti tegovima ili nekim drugim predmetima. Kako bi se sprečilo preterano sabijanje zemljišta i oštećivanje useva, za vuču valjka treba koristiti što lakši traktor.