• Smrdljivi martin
  • 06.06.2017. 16:15

Rešite se smrdibuba biljnim preparatima

Štitaste stenice su velika porodica, a najpoznatiji je smrdljivi martin ili smrdibuba. Na biljkama štete pričinjava bodenjem i sisanjem, a što je plod sočniji, privući će više jedinki.

Foto: Brett_Hondow / Pixabay
  • 27.086
  • 454
  • 1

Štitaste stenice su brojna porodica i uglavnom se radi o biljnim stenicama, ali ima i predatorskih. Za povrtare, voćare i vinogradare veoma su važne stenice iz porodice smrdibuba Pentatomidae. Za ove stenice je karakteristično da izlučuju materije neprijatnog mirisa, koji ostaje na plodovima voća i povrća.

Smrdibube ili smrdljivi martin se poslednjih godina pojavljuju u velikom broju.

Ne podnose hladnoću

Telo ovih stenica je spljošteno, a usni aparat je podešen za bodenje i sisanje. Dužina tela je od 10 mm do 13 mm, a ženke su veće od mužjaka. Telo je zeleno ili braon obojeno, u zavisnosti od vrste i doba godine. To ih čini gotovo neprimetnim u prirodi. Prednji par krila je očvrsnuo, a drugi par krila je opnast. Između pokrioca se nalazi štit.

Ne podnose hladnoću i sa prvim jesenjim danima traže sklonište i tada ulaze u kuće i stanove kako bi prezimile na toplom. U toku zime padaju u stanje hibernacije iz kojeg se bude tokom proleća, kada vreme postane toplije. Obično prezimljavaju u zasadima maline, ribizle, od drveća preferiraju johu i ariš.

Smrdibube se hrane biljnim sokom

Čim se u zasadima povrća, malinjacima, vinogradima formiraju plodovi, koji svojom sočnošću i fazom zrelosti predstavljaju idealnu hranu, smrdibube dolaze i najčešće na naličje lišća polažu jaja u grupama. Larve su po pojavi slične odraslim jedinkama, samo su manje i prolaze kroz nekoliko faza razvoja.

Po pojavi larvi započinje invazija i period intenzivne ishrane, kada pričinjavaju najveće štete.

Hrane se biljnim sokom i što je biljka ili njen plod sočniji, privući će više smrdibuba. Plodovi postaju lepljivi, oštećeni od sisanja sokova i dobijaju neprijatan miris od materije koju luče smrdibube. Najveće štete pričinjavaju na pradajzu, grožđu, paprikama, malinama, ribizlama, maunama.

Suzbijanje smrdibuba

Najčešće se za suzbijanje preporučuju hemijska sredstva, ali je problem što se stenice veoma brzo naviknu na hemikalije. U borbi protiv smrdibuba koriste se brojni prirodni preparati, koji nisu škodljivi za ljude i okolinu. U organskoj proizvodnji dozvoljeni su preparati na bazi piretrina, upotreba parazita Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis koje parazitiraju jaja i larve, a veoma su se dobrim pokazali i prirodni preparati od lukovine, čili paprike ili gorušice.

Preparat od lukovine (ljuske luka)

Uzeti 200g lukovine, preliti sa 10l vrele vode i ostaviti tokom pet dana. Nakon ovog perioda procediti i dobijenu tečnost koristiti za tretiranje biljaka. Kod veoma jakog napada, tretiranja se mogu ponavljati svaki dan (do tri puta u toku dana) u periodu od pet dana.

Preparat od čili paprika

Za pripremu ovog preparata uzeti 100g čili (ljutih) paprika i usitniti ih. Usitnjenu papriku preliti sa 1l vode i kuvati tokom jednog sata na laganoj vatri u poklopljenoj posudi. Ovako prokuvana tečnost se ostavi tokom dva dana, a nakon toga se procedi. Za tretiranje uzeti 100ml dobijene tečnosti i razrediti sa 10l vode.

Preparat od semena gorušice

Seme gorušice samleti u prah. Potrebno je 0,5 kg praha gorušice preliti sa 0,5l vrele vode, dobro izmešati i ostaviti da se ohladi. Tečnost procediti i dosuti 9,5l vode da ukupno imate 10l tečnosti kojom tretirate napadnute biljke.

Smrdibube ne podnose miris belog luka i nane. Sadite ih što više u blizini povrća i koristite za pripremu preparata za tretiranje. Njihovi prirodni neprijatelji su gušteri, ose i ptice.

Ovo su biljne štetočine i ne napadaju ljude. Stambeni prostori im služe da se sakriju od hladnoće. Potrebno ih je izbaciti napolje, ali ih ne treba ubijati. Napadnute smrdibube izlučuju svoj smrad. Najviše će da smrde ako ih ubijete i zato ih je bolje žive izbaciti. Najbolja zaštita je postavljanje mrežice na prozore, koja će sprečiti da uđu u unutrašnje prostore.

Foto: Brett_Hondow / Pixabay


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi