• Prihrana zemlje
  • 18.08.2016. 13:30

Sami utvrdite vrstu zemljišta i popravite ga!

Glinovito zemljište lomi leđa, ali peskovito slama srce. Svaka vrsta zemljišta ima svoje prednosti i mane, ali ukoliko se primene tradicionalni postupci, zemljište se može uravnotežiti i obogatiti, tako da bude primereno većini biljaka. Baštensko zemljište sačinjava mešavina različitih sastojaka. Idealno zemljište je ilovača - plodna mešavina peska, krečnjaka i gline.

Foto: bigstockphoto.com, SChompoongam
  • 13.292
  • 621
  • 0

Zemljište je mešavina sastojaka gline, peska, krečnjaka i humusa - u različitim razmerama. Međutim, posmatranjem i dodirom možemo da utvrdimo sastav zemljišta. Sa nekoliko mesta iskopajte uzorke zemljišta s dubine 20-30 cm. Vlažne i suve uzorke protrljajte između prstiju i osetićete razliku.

Test za glinovito zemljište

Glinovito zemljište se sija. Pod prstima je glatko, lepljivo i kad je vlažno ono je klizavo. Njegova boja je smeđa, žuta ili siva. Fine čestice tog zemljišta povezane su u čvrste, teške grumenove. Leti površina otvrdne i ispuca. Kada je kišovito vreme, na površini se zadržavaju lokve, pa je potrebno određeno vreme da se zemljište ocedi. Glinovita zemljišta tada postaju blatna, teška i lepljiva.

Pokvasite šaku zemlje, oblikujte u kuglu i izvaljajte je u oblik kobasice, prečnika 1 cm. Što je oblik kobasice duži, to je sadržaj gline veći. Ako oblik možete da savijete u prsten, a da ne pukne, zemlja je jako bogata glinom. Ako oblik pukne pri valjanju, zemljište je verovatno bogato peskom ili tresetom.

Test za krečnjačko zemljište

Krečnjačko zemljište žućkastobele boje je na dodir, takođe, lepljivo. Ima mrvičastu strukturu i ne veže se kad je vlažno. Sadrži komadiće krečnjaka, a može da bude i tvrdo. Dobro je vodopropusno, a leti se brzo suši. Stavite šaku zemlje na čistu, suvu tkaninu i obmotajte je ivicama tkanine. Smrvite zemlju i sipajte je u tamnu posudu. Uzorak prelijte belim sirćetom. Tada će zemlja početi da se peni. Što je više pene i što je dugotrajnija, to je zemljište bogatije krečnjakom.

Testovi za tresetno i peskovito zemljište

Tresetno zemljište, crno i mrvičasto, sadrži mnoge organske materije i humus, ali se ne veže u grumenove. Ono upija vodu poput sunđera, a naglo se isušuje i kruni. Na dodir je vlaknasto, sunđeraste strukture i ne vezuje se.

Peskovitom zemljištu, s druge strane, boja varira između žute i crvene, a na dodir je poput peska. Jednostavno je za obrađivanje, rastresito, ne zadržava vodu, pa se naglo isušuje i gubi hranljive materije. Lako puca pod prstima, zrnasto je i grubo.

Mnoge bašte imaju mešavinu različitih tipova zemljišta.

Biljke će vam najbolje reći

Pogledajte koji korovi i divlje biljke dobro uspevaju u vašoj bašti jer će vam to dati odlične podatke o vrsti i stanju zemljišta. Na teškim glinovitim zemljištima rastu: podbel, maslačak, puzavi ljutić, kiselica, crveni repati štir, čičak, sedmolist, kamilica i ladolež.

Na nakvašenim zemljištima naći ćete: ljutić, poljsku preslicu, divlju nanu, gavez, podbel, obični dvornik, mrazovac, petoprst i zlaticu. Krečnjačka zemljišta su savršena za rast: gorušice, maka, različka, čička, deteline, kamilice, zove, jarebike, obične pavetine, lanolista, krivičice i nadute pušine. Na kiselim zemljištima rastu: paprati, vresovi, štipavac, žutilica, pustikara, kiselica i puzavi ljiljan.

Zemljišta bogata mineralima, naročito ona bogata azotom, prikladna su za rast kopriva, bele lobode, gaveza, mišjakinje, pirike, čička, baštenske mlečike, čestoslavice, grimizne mrtve koprive, kamilice, maslačka, zlatice, rusomače, pomoćnice, dimnjače, mišjakinjice, divljeg pelena, gorušice i broćike.

Zemljišta se mogu poboljšati, ali postoje granice. Generalno posmatrano preporučljivo je prilagoditi biljke vrsti zemljišta, a ne da se menjaju njegova svojstva kako bi odgovarala biljkama koje želimo da gajimo.

Kako poboljšati kvalitet zemljišta?

Teško glinovito zemljište je teško za obradu. Glina može biti vrlo plodna, ali je gusta i zimi se jako ohladi i natopi vodom. S druge strane u proleće se sporije greje, a to usporava rast biljaka i onemogućava dobar razvoj korena.

Dodajte mnogo organske materije. Krečnjak i peskoviti materijal će poboljšati i usitniti čvrstu strukturu zemljišta. Svake godine, najbolje u jesen, po 1 metru kvadratnom zemljišta ukopajte 3 kilograma dobro razgrađenog stajskog đubriva, baštenskog i komposta od gljiva ili sličnog kompostiranog biljnog otpada. Po zemljištu rasporedite sloj debljine 2-3 cm i dobro ga ukopajte.

Zeleno đubrenje je dobar način dodavanja organske materije zemljištu u nezasađenim delovima bašte. Ujesen posejte raž, detelinu, gavez ili gorušicu na čisto zemljište, pa kad biljke narastu ukopajte ih u zemlju do dubine 20 cm, ali pre nego što procvetaju.

Dodavanje krečnjaka će smanjiti kiselost glinovitog zemljišta. Svake 2-3 godine prospite 150 grama kreča po kvadratnom metru gole zemlje i ukopajte ga. To će zadržati kiselost na idealnom stepenu za gajenje većine biljaka. Sačekajte najmanje mesec dana pre setve ili sadnje.

Kompost od gljiva sadrži mnogo krečnjaka, pa može da se upotrebi umesto njega za povećanje alkalnosti zemljišta.

Baštenski šljunak ili kamenčići mogu se dodati zemljištu radi bolje drenaže. Sloj debljine 2-3 cm rasporedite po zemljištu i ukopajte ga. Nemojte da koristite fini pesak jer neće usitniti glinu. Kad sadite grmlje, ukopajte u zemlju sloj krhotina od grnčarije.

Dodavanje organske materije

Krečnjačko zemljište ima pH vrednost veću od 7, pa velika alkalnost krečnjaka može, kod neotpornih biljaka, da izazove žutilo (hlorozu), požutelost lišća. Takođe, ono može da bude plitko i siromašno hranljivim materijama. Da biste snizili pH vrednost, umešajte materijale koji povećavaju kiselost, poput dobro razgrađenog stajskog đubriva, komposta, sumpornog cveta ili kiselih veštačkih đubriva.

Organsku materiju biste trebali dodavati svake godine zbog obnove hranljivih materija i poboljšanja sposobnosti zemljišta da zadržava vodu. Ukopajte dobro razgrađeno đubrivo ili kompost, ili uzgojite usev zelenog đubriva na neuređenim gredicama. Malčiranje zemljišta oko biljaka, takođe, povećava udeo organske materije, a da pri tome ne šteti biljkama.

Tresetno zemljište je bogato humusom, dobro zadržava vodu, ali ima lošu strukturu i teško se cedi. Ukopajte grubi, oštri pesak ili kamenčiće da biste poboljšali drenažu. Ukoliko zemljište postane kiselo, dodajte baštenski krečnjak ili kredu.

Peskovito zemljište je svetlo. Ono se, u proleće, brzo ugreje, pa je idealno za gajenje ranih kultura. Ima vrlo otvorenu strukturu dobre drenaže, ali brzo gubi vlagu i hraniva. Zbog toga mu plodnost naglo opada ako hraniva ne dodajemo redovno.

Dobro razgrađeno stajsko đubrivo, kompost ili bilo koji drugi kompostirani zeleni otpad svake godine bi valjalo umešati u zemljište. Ono će delovati poput prirodnog sunđera - upijati i zadržavati vodu. Ukopajte sloj debeo 2-3 centimetra.

Zeleno đubrivo ukopajte u prazne gredice i upotrebite kao malč oko biljaka da zadržite vlagu.

Prihrana za bogatije cvetanje

Ima biljaka koje dobro uspevaju u prekiselom zemljištu, s pH vrednošću 4 ili manjom. Ujesen dodajte baštenski krečnjak ili kreč da biste smanjili kiselost. Potrebna količina zavisi od toga koliko je zemljište kiselo: ako pH iznosi 6-6,5 dodaje se 150 g baštenske krede ili drugog krečnjaka po kvadratnom metru; za pH između 5 i 6 dodaje se 200 grama, a za pH manji od 5 dodaje se 300 grama po kvadratnom metru.

Da biste poboljšali hranljivu vrednost zemljišta dobro ga prihranjujte, a u proleće ukopajte organsku materiju. Krečnjak se ne dodaje u isto vreme kada i stajsko đubrivo jer njihovom reakcijom nastaje amonijak-gas oštrog mirisa. Važno je pravilno brinuti o biljkama i rešiti uopšteni problem u vezi sa zemljištem ili prihranjivati određenu biljku da bi bogatije cvetala.

Prihrana drveća

Razgranatost korena gotovo da prati razgranatost krošnje, a to znači da će izdanci koji upijaju hranu biti prilično udaljeni od stabla, ispod spoljašnje ivice krošnje. Stablo treba pođubriti u tom području. Ako je zemljište čvrsto, probušite ga vilama i vodom zalijte đubrivo.

Prihrana grmova

Rasporedite đubrivo oko podnožja svake biljke i dobro ga pograbuljajte u gornjih 2-3 cm zemljišta. Osim ako zemlja nije jako mokra, uvek zalijte đubrivo.

Prihrana preko lišća

Raspršivanje razređenog tekućeg đubriva po listovima biljaka je brz i efikasan način direktne prihrane, naročito tokom suvog vremena, kad je korenje manje aktivno. Folijarna prihrana sjajan je tonik za biljke koje teško rastu i naglo će ih okrepiti, ali nikako to ne treba činiti dok je biljka pod direktnim uticajem sunca.

Uvek izaberite đubrivo s najboljim odnosom korisnih materija za svoje biljke. Azot podstiče rast zelenog lišća i stabljike, pa je idealan za travnjake i lisnate biljke. Fosfor se koristi za podsticanje rasta korena, cvetnih pupova i opšteg zdravlja biljke. Kalijum povećava otpornost biljaka na štetočine i bolesti, ubrzava cvetanje, odnosno razvoj i dozrevanje, a plodovima i cvetovima daje lepšu boju.

Kada koristite gotova, tečna đubriva, pažljivo pratite uputstva. Prihranjujte biljke svake dve sedmice, u periodu rasta, s tim da u prvim i poslednjim mesecima prihrane treba da prepolovite količinu đubriva. Da ne biste spržili korenje, prvo proverite da li je supstrat vlažan. Ako je suv, zalijte biljke 15-30 minuta pre prihrane.

Organski materijal - srce zemljišta!

Krupni organski materijal je srce svakog zemljišta, pa ga zato redovno moramo nadoknađivati, nezavisno od toga da li je reč o stajnjaku, kompostu ili zelenom đubrivu. Poboljšavanje strukture i vlažnosti zemljišta, podstiče rast korena i povećava unos hranljivih materija iz zemljišta. Istovremeno, kišne gliste i mikroorganizmi u zemljišu organske materije pretvaraju u humus i pri tome polako oslobađaju hranljive materije koje korenovi biljaka prema potrebi usvajaju.

Idealno zemljište je "ilovača", a to je mešavina 20-25% gline, 30-35% krečnjaka ili krede i 40-50% peska. Bogato je humusom kao kompost od lišća ili kompost od drugih organskih materija. Sadrži velike i male čestice gline, krečnjaka i peska koje se zajedno s humusom, vežu i zadržavaju vlažnost i hranljive materije, a istovremeno propuštaju vodu.

Dobro provetreno zemljište omogućava snažan i dubok rast korenja, podstiče aktivnost korisnih mikroorganizama, odnosno razgradnju organske materije u humus pri čemu se u zemlji oslobađaju hranljive materije. Suvišna voda slobodno otiče, što omogućava da se zemlja natopi i ošteti korenje, zaustavi rast biljke i izazove uvenuće.

Ukopavanje zelenog đubriva

Zeleno đubrivo idealno je za povrtnjake. Kad procveta, pokosite ga makazama ili motornim trimerom. Otkos ostavite nekoliko dana na zemljištu da se osuši. Kad je otkos suv, usitnite ga rotacionom kosilicom (bez košare). Ukopajte đubrivo na 10-15 cm. Sačekajte nedelju dana pre sadnje rasada a 3 sedmice pre setve.

Foto: bigstockphoto.com, SChompoongam


Tagovi

Zemljište Tipovi zemljišta Analiza Glinovito Krečnjak Pesak Kvalitet


Autorka

Renata Dragović

Renata Dragović

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi