• Neiskorišćeno zemljište
  • 14.07.2015. 12:00

Šansa za organsku proizvodnju

Srbija bi mogla za godinu-dve da postane ne samo regionalni, već i evropski lider u organskoj proizvodnji - ako bi po ubrzanom postupku sertifikovala samo po 100.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta za organsku poljoprivredu.

  • 759
  • 355
  • 0

Srbija ima ogromne površine neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta. Da li to zemljište može biti šansa za organsku poljoprivredu? Kakvog je kvaliteta? U kom kraju Srbije ga najviše ima? O svemu ovome smo razgovarali sa našim uglednim poljoprivrednim stručnjakom Miladinom Ševarlićem, koji je do 2014. godine bio redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, Srbija ima i 424.054 hektara neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta, odnosno ne koristimo svaki deveti hektar raspoloživog zemljišta! Nasuprot Srbiji, Slovenija ima ukupno oko 600.000 hektara poljoprivrednog zemljišta sa kojih obezbeđuje značajan deo hrane za oko dva miliona svojih stanovnika.

Vladimir Ševarlić
Miladin Ševarlić, poljoprivredni stručnjak

"Srbija bi mogla za godinu-dve da postane ne samo regionalni, već i evropski lider u organskoj proizvodnji - ako bi po ubrzanom postupku sertifikovala samo po 100.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta za organsku poljoprivredu. Sa 100.000 hektara Srbija može, prema konsultaciji sa poznatom profesorkom dr Brankom Lazić, dati organsku proizvodnju u vrednosti 3.000 evra po hektaru ili 300 miliona evra godišnje", tvrdi ovaj ugledni stručnjak.

"Takođe, ako bi još 100.000 hektara neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta zasadili drvenastim cvetnicama pogodnim za pčelinju pašu (bagrem, lipa i kesten), ne računajući dodatne efekte od drvne mase, čaja od lipe i plodova kestena, kao i od ekoloških efekata pošumljenog područja, mogli bi ostvariti minimum 300 kg meda/ha (po 4,0 evra/kg) odnosno 120.000.000 evra godišnje”, objašnjava Ševarlić i dodaje: "To znači da bi Srbija rekultivacijom svega 200.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta mogla da ostvari prihod od izvozno orijentisane organske biljne proizvodnje i ekološkog meda u vrednosti od 420 miliona evra godišnje".

Velika potencijalna vrednost organske proizvodnje

Poređenja radi, tvrdi on, potencijalna vrednost organske proizvodnje na 200.000 hektara rekultivisanog neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta bila bi identična vrednosti proizvedenog kukuruza na čak 60 odsto površina zasejanih našom najzastupljenijom ratarskom kulturom na čak 1.250.000 oranica, po otkupnim cenama kukuruza iz 2014. godine.

"Neiskorišćeno poljoprivredno zemljište kreće se od 0,3 ara po stanovniku na Zvezdari do čak 3,97 hektara po stanovniku u Crnoj Travi ili 1:1.323 puta. Verovali ili ne, neiskorišćeno poljoprivredno zemljište po stanovniku u opštini Crna Trava, veće je nego što je ukupno raspoloživo poljoprivredno zemljište po poljoprivrednom gazdinstvu u 56 opština u Srbiji”, ocenjuje on. Kada bi se krenulo sa poljoprivrednim korišćenjem tog zemljišta, kaže,rešio bi se i ogroman problem nezaposlenosti jer je realno da na tih 200.000 hektara, direktno i indirektno radi barem 200.000 radnika.

Promeniti stav prema poljoprivredi i njenim potencijalima

Profesor Ševarlić tvrdi da je preduslov za promene koje mogu da donesu korist svima da država ali i vlasnici tog zemljišta promene odnos prema svojini. "Generacija sadašnjih korisnika obavezna da poljoprivredno zemljište preuzeto od svojih predaka koristi u skladu sa sentencom "bonus pater familias" i da ga, ako ne u povećanoj površini i u poboljšanom stanju, onda najmanje u preuzetoj površini i zatečenom stanju, ostavi u nasleđe narednoj generaciji korisnika za njihov održivi razvoj", napominje on.

Ševarlić je u studiji Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji koju je nedavno objavio u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i uz finansijsku podršku EU, u posebnom poglavlju obradio uzroke. Pored lične neodgovornosti vlasnika odnosno korisnika, za ovako veliko nekorišćeno poljoprivredno zemljište je odgovorna i država - bilo nečinjenjem ili pak, neadekvatnim činjenjem.

Prema njegovim rečima mnogo stvari treba promeniti u mentalitetu i stavu prema poljoprivredi i njenim potencijalima, pa tako navodi i jedan od primera postojećeg apsurda. "Da smo 10.000 evra, koliko je iznosila državna subvencija koja se isplaćivala stranim investitorima za jedno otvoreno radno mesto, davali našim nezaposlenim poljoprivrednim stručnjacima (28.500 nezaposlenih doktora nauka, magistara, mastera, diplomiranih inženjera, inženjerima i poljoprivrednim tehničarima) i mladim poljoprivrednicima, Srbija bi već imala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od najmanje pet milijardi evra".

Usitnjene parcele nepogodne za konvencionalnu poljoprivredu

Zvanični podaci pokazuju da Srbija ima 628.522 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (PPG) sa prosečnom veličinom poseda od svega 4,56 hektara vlastitog korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ). Tako usitnjena gazdinstva ne mogu biti konkurentna u proizvodnji žita i industrijskog bilja u konvencionalnoj poljoprivredi, koja se danas u svetu bazira na potpuno mehanizovanoj proizvodnji i ekonomiji obima proizvodnje na velikim i uređenim zemljišnim površinama, u kojoj je angažovanje ljudi svedeno samo na agro menadžere i rukovaoce poljoprivredne mehanizacije.

Popisom poljoprivrede 2012. evidentirano je svega 672 poljoprivredna gazdinstva koja se bave organskom poljoprivredom ili 1,1 ‰ od ukupnog broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Ona su organizovala organsku poljoprivredu na tek 2.090 hektara serticificiranog zemljišta ili na 0,7 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Čak i kada toj površini dodamo i 2.853 hektara zemljišta koje je u konverziji iz konvencionalne u organsku poljoprivredu, dobijamo minorno povećanje na ukupno 4.973 hektara ili svega 1,7 ‰ ukupno KPZ ove grupe gazdinstava.

Pretpostavljajući da će i površine zemljišta u konverziji biti sertificirane za organsku poljoprivredu, u strukturi tih 4.973 hektara zemljišta za organsku poljoprivredu dominiraju:

  • organska žita sa 1.724 hektara (34,88%)
  • organske livade i pašnjaci sa 1.435 hektara (29,02%)
  • organske uljarice sa 466 hektara (9,43%)
  • organski voćnjaci 378 hektara (7.48%)
  • organsko povrće sa 123 hektara (2,49%)
  • organski vinogradi sa 60 hektara (1,22%)
  • ostale organske kulture -preostalih 675 hektara (13,66%)

Pored skromnih površina za organsku biljnu proizvodnju, i organsko stočarstvo je još u embrionalnoj fazi razvoja, jer su poljoprivredna gazdinstva u 2012. godini raspolagala u organskom stočarstvu sa svega 2.294 goveda ili 3,3 promila od ukupno 908.102 goveda, 826 svinja ili 0,2 promila od ukupno 3.407.318 svinja, 6.432 koze i ovce ili 3,3 promila od ukupno 1.968.277 ovaca i koza i 16.563 komada živine u organskom stočarstvu ili 0,6 promila od ukupno 26.710.921 komada živine.

Izuzev u organskom voćarstvu, organskom svinjarstvu (uglavnom mangulice) i organskom živinarstvu, u čemu je dominantno područje Centralne Srbije, u svim ostalim granama biljne i stočarske organske proizvodnje dominiraju PPG-i u Vojvodini. Međutim, svim prikazanim pokazateljima zastupljenosti organske poljoprivrede, Srbija je daleko od preporuka EU da organska poljoprivreda čini najmanje 3% ukupnih obradivih površina i toliko ukupnog broja grla stoke. Čak i ako se uzmu u obzir podaci iz Organic News (decembar 2014.) da je organska proizvodnja u našoj zemlji povećana na 8.000 hektara, što čini svega 2,4 ‰, Srbija je još uvek daleko od cilja koji je sebi postavila EU.

Kakav je kvalitet zemljišta i gde ga najviše ima?

"Posmatrano po makroregionima, kvalitet zemljišta je neuporedivo bolji u Vojvodini gde I-IV klasa koje su pogodne za obradu zauzimaju čak 91 odsto ukupno raspoloživog zemljišta, dok je zastupljenost zemljišta pogodnog za obradu u Centralnoj Srbiji svega 38,1%”, kaže Ševarlić i dodaje: "za organsku poljoprivredu u Srbiji pogodna su sva zemljišta, čak i slabijeg kvaliteta u pogledu pogodnosti za obradu (za organsko voćarstvo, vinogradarstvo, lekovito bilje i livade i pašnjake), ukoliko nisu zagađena teškim metalima, ako imaju pristup kvalitetnoj vodi, ako su udaljena od potencijalnih aerozagađivača i ako postoji dovoljan broj radno aktivnih poljoprivrednika u okolini lokacije koja je pogodna za organsku poljoprivredu".

Ševarlić je napomenuo i da interes za organsku poljoprivredu, koja je zastupljena uglavnom na manjim PPG-ima, počinju da pokazuju i pojedine veće agrobiznis firme, poput poljoprivrednog preduzeća Mokrin koje planira da sertificira čak 1.800 hektara za organsku proizvodnju žita i proizvodnju stočne hrane za organsko stočarstvo. Istakao je i da je nepobitno da organska poljoprivreda značajno poboljšava ne samo plodnost zemljišta (plodoredom i nekorišćenjem mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu biljaka), već i zdravlje proizvođača, koji ne moraju da koriste gas maske i skafandere za zaštitu od štetnih pesticida, herbicida, insekticida i naročito zdravlja potrošača koji će koristiti zdravstveno bezbedniju hranu i ostaviti zemlju naslednicima u poboljšanom stanju.


Tagovi

Poljoprivredno zemljište Miladin Ševarlić Organska proizvodnja Sertfikacija Branka Lazić Poljoprivredni fakultet Drvna masa Čaj od lipe Plodvi kestena Rekultivacija Poljoprivredno gazdinstvo Održiv razvoj Organske kulture Organska žita Organ


Autorka

Marija Jovanović

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi