Seme - početak i kraj svake bašte. Koje su prednosti korišćenja setvenog puža?

"Neki ljudi više razmišljaju i brinu za svoj automobil nego što brinu za svoj organizam i ono što unose u njega", istakla je permakulturna dizajnerka Biserka Deković iz Poreča.

Kroz istoriju smo, dodala je, koristili više od sedam hiljada različitih vrsta u našoj ishrani dok se danas ta brojka svela na 30-ak biljaka iz kojih zadovoljavamo oko 90 odsto prehrambenih potreba.

Od tih 30 biljaka najviše su zastupljeni pirinač, koji hrani najveći deo čovečanstva, te pšenica i kukuruz. Pri tome zaboravljamo da imamo još puno biljaka koje možemo gajiti i konzumirati, sve do samoniklog bilja koje beremo u prirodi.

Deković je po zanimanju ekonomistkinja, koja se nakon odlaska u penziju posvetila edukaciji o održivom baštovanstvu.

Od podsmeha do podrške

Nekada su, kaže, i njeni roditelji imali baštu u kojoj se oralo, koristio traktor. Ipak, kada je dublje počela da proučava, shvatila je kolika je šteta nanesta zemlji kopanjem i oranjem, dodavanjem pesticida, herbicida i raznih insekticida, a koje ljudi iz neznanja misle da moraju koristiti kako bi proizveli hranu. Zato se odlučila za vrt bez kopanja.

Kada je krenula s ovom metodom, kaže, komšije su čudno gledale kako vuče i navlači seno i slamu, proizvodi kompost, ali videvši kako njene kulture rađaju i rastu tokom cele godinu, neki od njih su i sami počeli da se interesuju za ovakav tip gajenja hrane.

"U prirodi sve savršeno funkcioniše - zašto to ne primeniti?", pita se naša baštovanka. Lišće koje pada u šumi s vremenom trune proizvodeći pritom hranu za sve mikroorganizme koji se nalaze u zemlji

"A kada mi prevrnemo zemlju u vrtu, ono što bi trebalo da bude dole, dolazi gore te bude izloženo suncu i na taj način se ubijaju važni mikroorganizmi. Priroda ima svoje zakone koje moramo poštovati, ne možemo protiv nje. Moramo naći načine kako da sarađujemo s prirodom i iskoristimo sve što nam ona nudi", navela je.

Čuvanjem semena, čuvamo bioraznolikost

Semena su u današnje vreme dostupna svuda, izbor je veliki, primamljiv ,pa ni sami ne znamo šta bismo posejali ili posadili. Biserka se odlučila na sakupljanje sopstvenog ili ga razmenjuje s ostalim hobi baštovanima i udruženjima. Trenutno u svojoj bašti tokom godine uzgaja oko 120 različitih vrsta povrća, voća i cveća, a samo paradajza ima oko 60 vrsta.

Seća se kako je i njena baka uvek sakupljala seme. "Naši stari su uvek vodili računa da ga sačuvaju u dovoljnim količinama kako bi sledeće sezone ponovo mogli da krenu s uzgojem", podsetila je i pohvalila se semenom paradajza starim više decenija koje je još uvek vrlo aktivno i predstavlja joj pravo porodično blago. Seme, pogotovo staro, treba čuvati na hladnom i suhom mjestu.

U celom ciklusu kako biljke rastu, pred kraj leta i u jesen, u bašti imamo najviše semena. Jesen je ujedno i vreme kada prikupljamo seme s kojim ponovo započinjemo novi ciklus.

Kako je istakla, razno bilje zavisi i od insekata, a svedoci smo da ih ima sve manje. Veliki broj biljaka smo nepovratno izgubili, a samim time i hranu koju smo mogli koristiti. Zato treba uz povrće saditi i cveće koje privlači oprašivače. Najčešće mislimo jedan leptir više ili manje, ali zapravo njihov nestanak predstavlja veliki problem jer bez oprašivača, ostajemo i bez velike količine hrane.

Bioraznolikost utiče na prirodnu ravnotežu u bašti i omogućava nam da radimo s manje napora i neprijateljstva prema živim bićima koja sva imaju ulogu u našem vrtu. Godinama se u takvom održivom vrtu stvara eko sistem gde uz biljke jedna drugu pomažu i privlači više insekata. Na početku je Biserka viđala samo jednu vrstu pčela, a danas, uz solitarne ima i pčele drvarice.

Korisno je saditi zaštitnice bašte, kao što je kadifica, koja svojim korenom odbija nematode, razne štetočine koji napadaju korenje biljaka, a pogotovo oko kupusnjača.

Bašta bez kopanja, hemikalija i veštačkih đubriva

Pojasnila je i kako brinuti o zemlji na održivi način, kako sebi uzgajati hranu koja je zdrava, a pritom nema negativan uticaj na društvo u celini.

Potom i praktično pokazala - kod sejanja blitve u gredicu zemljište se najpre očisti od korova i rastrese vilama čime se dovodi kiseonik. Posejana blitva zalije se vodom i prekrije senom. Na drugu gredicu ušuškane u seno tzv. gnezdo sadi kupusnjače. Prilikom sadnje koristi odstajao kompostirani kozji stajnjak. Dodatni organski materijal privući će gliste koje će ga preraditi u glistenjak, najvrijednije đubrivo koje možemo dobiti, pored komposta.

Mali trikovi za odbijanje mrava od semena

Jedan od načina je posipanje malo cimeta po gredici. Drugi način je naklijavanje. Korišćenjem pamučnog peškirića umočenog u vodu u koji se stavi šaka zemlje, seme i zaveže. Kada se počinju nazirati klica, korenčići biljke, zavežljaj se otvori i poseje na otvorenu gredicu. Pokrije se još jednim slojem fine zemlje ili komposta.

Prednosti korištenja setvenog puža

Na dugačkoj biorazgradivoj traci, visine oko 20 cm, složi se vlažna zemlja, pritisne i zarola kao štrudla u oblik puža. S gornje strane u spiralu se ubacuje zrno, jedno po jedno. Koristi se za povrtarsko ili cvetno seme ili pak reznice za zelenu ogradu. Benefit ovakvog načina je što se na maloj površini može staviti veći broj budućih biljaka kojima se prilikom presađivanja, ne oštećuje koren, a obzirom da su već velike, puževima neće biti zanimljive.

Ako je vaša bašta u ravnoteži, ni gusenice ne bi trebale da predstavljaju veći problem. Bolje se, kaže, odreći neke biljke i zasaditi nove ili pak posao ostaviti pticama koje će se njima nahraniti. Puževa će biti manje u bašti ako imate ježa ili pak guštere koji se hrane njihovim jajima. Bubamare će potamaniti lisne vaši. U baštovanstvu je potrebno strpljenje, a ponekad treba prirodi pustiti da odradi svoj deo posla.