• Setva trave
  • 06.09.2016. 13:30

Septembar - idealan za jesenju setvu trava

Vreme je za setvu trave. Izbor travne vrste zavisi od namene travnjaka i uslova u kojima će se gajiti trava.

Foto: Pixabay.com
  • 2.241
  • 371
  • 0

Septembar je idealan za setvu trave jer posejanom semenu ne prete visoke letnje temperature, ali ni rani jesenji mrazevi. Jesenjom setvom obezbeđujemo dobru pripremu zemljišta za setvu, nicanje i bokorenje trave. Smanjeno je nicanje korova i zakorovljavanje, a omogućeno je dobro ukorenjavanje, rani prolećni rast, raniji i prinosniji otkos naredne godine. Kod jesenje setve mogu da se pojave problemi u vidu nedostatka vlage prilikom setve i nicanja, izmrzavanja tokom oštre zime. Setvu treba obaviti najmanje mesec i po pre mraza i snega.

Za dobru setvu i razvoj posejane trave treba obratiti pažnju na:

  • izbor parcele za setvu i njene karakteristike,
  • kvalitet predsetvene obrade zemljišta,
  • tehniku obavljanja setve,
  • izbor travne vrste,
  • brigu o posejanom travnjaku.

Kod izbora parcele treba voditi računa o smeru pružanja parcele (osunčanost), smeru vetra, kvalitetu zemljišta (naročito na vodno-vazdušne karakteristike zemljišta, nagib terena itd). Od tih osobina zavisi i izbor travne vrste i sorte ili mešavine za setvu.

Izbor vrste zavisi od namene travnjaka

Zemljište za setvu treba da bude dobro pripremljeno, a površina poravnata. Nagib površine treba da bude oko 0,5% da bi se obezbedilo oticanje viška vode.

Travnjaci mogu da se zasnivaju samo sa jednom travnom vrstom, travnim smesama i travno-detelinskim ili detelinsko-travnim smesama.

Od kvalitetne predsetvene pripreme zemljišta zavisi kvalitet setve. Dubina setve trava je najviše 2 cm, a za najkrupnije seme do 2,5 cm. Zemljište treba da bude poravnato kako bi dubina setve bila ujednačena, odnosno da se na parceli ne bi stvarale depresije u kojima se zadržava voda. Nakon setve je potrebno obaviti valjanje kako bi seme ostvarilo što bolji kontakt sa zemljom.

Izbor travne vrste ili smese za setvu zavisi od karakteristika parcele i namene travnjaka. Kvalitet zemljišta i njegova vlažnost utiču na izbor trava. Neke sorte podnose vlažne terene dok su druge pogodne za setvu na oceditim terenima. Travnjaci mogu da se zasnivaju samo sa jednom travnom vrstom, travnim smesama i travno-detelinskim ili detelinsko-travnim smesama. Izbor treba prilagoditi nameni travnjaka: od ukrasnog travnjaka do travnjaka namenjenih za ishranu stoke - ispašom, kosidbom i pripremom sena, senaže ili silaže.

Veliki izbor travnih vrsta

Postoji veliki izbor travnih vrsta a svaka od njih odlikuje se različitim osobinama:

Mačiji repak - Phleum pratense

Mačiji repak je višegodišnja trava koja je slabo prodorna, ne podnosi senovita mesta, odgovaraju mu plodna zemljišta sa dovoljno vlage. Odlična je za ishranu stoke. Seje se sama ili u detelinsko-travnim smesama. Na istoj parceli može da opstane i do 7 godina. Najčešće se seje u kombinaciji sa crvenom detelinom ili smiljem, a može se usejavati i u jara žita. Količina semena se prilagođava smesama i kreće se od 4-8 kg/ha.

Lisičji ili livadski repak - Alopecurus pratensis

Ovo je višegodišnja trava koja počinje da se razvija u rano proleće. Pogodan je za setvu na nizijskim terenima sa povećanom vlagom i sadržajem azota. Može da se seje i na višim nadmorskim visinama, ali na vlažnijim terenima. Dobro se razvija na vlažnom zemljištu i odlično podnosi kratkotrajne poplave, golomrazice, deblji snežni pokrivač, umerenu senku. U travnim smesama treba ga sejati u nešto većem procentu, jer je tokom prvih godina slabo prodoran i mogu da ga potisnu druge trave. Odlična je krmna biljka, daje 2-3 otkosa godišnje. Za setvu je potrebno oko 30 kg semena po hektaru.

Žuti ovsik - Trisetum flavescens

Ova trava rasprostranjena je na brdskim područjima. To je višegodišnja biljna vrsta koja može da naraste do 70 cm. Kvalitetna je krma u svežem stanju ili osušena. Stoka je rado jede. Seje se u smesama sa drugim travama ili u travno-detelinskim smesama u količini do 10%. Nakon 4 godine dostiže pun razvoj.

Ježevica, ježevina, riđobradica - Dactylus glomerata

Ovo je jedna od najcenjenijih trava koja se koristi u ishrani stoke. Najčešće se seje u smesama, a rok iskorišćavanja je do 7 godina. Odgovaraju joj ilovasta, ocedita zemljišta. Otporna je na sušu. Veoma je važno da se pokosi pre cvetanja da ne bi došlo do gubitka hranljivih materija. Često se seje u kombinaciji sa lucerkom u odnosu do 6 kg/ha ježevice i do 15 kg/ha lucerke.

Osim navedenih travnih vrsta za setvu se koriste: engleski ljuj, italijanski ljuj, francuski ljulj, bezosi vlasen, visoki ili barski vijuk, livadski vijuk, crveni vijuk, trstika, prava livadarka, barska livadarka, rosulje i mnoge druge trave.

Nakon setve treba nastaviti brigu o travnjaku

Najčešće štete pričinjavaju puževi, rovci, krtice, hrčci, voluharice, miševi, pacovi i mravi. Travnjake treba redovno obilaziti i terati štetočine ili ih suzbijati u travnjacima. Mahovina je veoma opasna kada se naseli u travnjaku. Samo pravilnom negom može se sprečiti njena pojava. Do pojave mahovine u travnjaku može dovesti: loša drenaža, nepravilno đubrenje, niska visina reza prilikom kosidbe, prekiselo zemljište ili pregusto posejan travnjak.

Od bolesti se najčešće pojavljuje trulež izazvana gljivicama iz roda Fusarium. Do truljenja može doći u bilo koje doba godine, a bolest se najčešće javlja u jesen i zimu. Pojava truljenja karakteriše se pojavom smeđih, truležnih oaza u travnjaku. Veoma je važno visinu kosibe prilagoditi travama. Nikako ne treba kositi trave suviše nisko jer im treba duži period za regeneraciju nakon košenja. Kosidba na debljinu 2 cm i niže je veoma loša i može da uzrokuje propadanje travnjaka.

Foto: Pixabay.com


Tagovi

Trava Vrste Setva Košenje Krmno bilje Stočna hrana


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.