Srbiji nedostaje organska semenska proizvodnja

U Srbiji ne postoji proizvodnja organskog semena, što posebno nedostaje povrtarima, pa se ovim poslom posebno bavi Centar za organsku proizvodnju u Selenči. Seme, rasad i sadni materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje odnosno mora imati sertifikat. Ukoliko na tržištu ne postoji sertifikovano seme, rasad i sadni materijal, moguće je, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, koristiti seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano. Seme, rasad i sadni materijal ne sme voditi poreklo od genetski modifikovanih biljaka.

Firma "Superior" iz Velike Plane prepoznala je problem nedostatka sertifikovanog semena. "Na jednom skupu sa organskim proizvođačima u Selenči putem direktne komunikacije došli smo do informacija šta njima zaista treba. Imajući u vidu potrebe tržišta, prihvatili smo da radimo deo proizvodnje sa "organic" znakom i ove godine po prvi put treba da nam izađu semena paradajza volovsko srce, koji je najpoznatiji tip paradajza na Balkanu, paprika "slonovo uvo", patlidžan, tikvica i muskantne tikve", kaže direktor ove firme Nebojša Đinović.

On smatra da zakonska regulativa u Srbiji u vezi proizvodnje organskog semena nije kompletirana u smislu da se sve što treba ispoštovati od procedura nalazi u jednom zakonu. "Mi sada treba da pratimo dva zakona, onako kako je Ministarstvo propisalo. Zakon kaže da, ako na tržištu ne postoji seme koje je sertifkovano kao organic, može se koristi seme drugih kategorija ali uz izjavu proizvođača da seme nije tretirano, da nije GMO", ističe Đinović.

Strogi kriterijumi odbijaju proizvođače

Mnogo toga treba preispitati kada je reč o organskoj proizvodnji u Srbiji. "Pravi opis trenutne situacije je - svi se raspituju, a niko ne kupuje. Problem su, pre svega, strogi standardi. Ljudi se obeshrabre kad vide da treba na stotinu stvari da promene u svojoj njivi. Sprečavalo ih je to što su morali da sertifikuju svoje zemljište, a to ih je koštalo od 2.000 do 3.000 evra. Onda bi morali da čekaju po nekoliko godina i ljudi su odustajali. Treba shvatiti organsku poljoprivredu kao istu delatnost koja se obavljala 70-ih godina kod nas i početkom 80-ih", ističe Đinović i dodaje: "bio sam na "Organik sajmu" u Bolonji, na velikom sajmu organske poljoprivrede u Ninbergu i tamo je puno proizvoda organskog porekla. Pitanje je šta je sad prava organska poljoprivredna proizvodnja?U Nemačkoj je ta integralna proizvodnja na snazi, nešto su blaži nego mi. Drugi veliki problem je što se Srbija nije opredelila kao poljoprivredna zemlja. 90-ih godina nismo bili zatrpani tolikom količinom đubriva kao okolne zemlje, imamo šansu da proizvedemo organski proizvod."

Prema njegovim rečima, njega kao agronoma pogrešno su učili o razvoju teške poljoprivrede i mehanizacije, uz korišćenje mnogo đubriva, a već tada je, putujući po svetu, po sajmovima video znakove "organic", "green", "natural", ušteda na svakom koraku, manja potrošnja goriva, pa se pitao šta je prava istina. Međutim, sada su stvari kristalno jasne, ljudi se sve više okreću zdravom načinu života i zdravoj ishrani.

Proizvođači ne mogu da budu i trgovci

Đinović samo smatra da treba samo razrešiti još jednu enigma a to je - gde naći kupca. "Proizvođači ne mogu da budu i trgovci. To nikada nije bilo. To mogu da rade trgovinske kuće ili berze. Treba naći nekog posrednika koji može da pronađe vezu proizvođača i kupca, recimo, negde u zapadnoj Evropi i onda taj kupac iz Zapadne Evrope treba da dođe ili da pošalje svog posrednika da se napravi ugovor koliko tona i čega. To čak može da bude neka agencija ili agent, ne mora da bude ni berza, da se udruži 50 poljoprivrednika, odvoje jedan odsto od prihoda tog svog agenta i da se sve to radi bez većih problema", kaže naš sagovornik i navodi primer poljoprivrednog sajma u Berlinu, gde može da se proda bukvalno sve, te mu nisu jasni oni koji se žale da nemaju gde da prodaju papriku i odbijaju svaku mogućnost zajedničkog udruživanja i zajedničke akcije.

Foto:bigstockphotos.com;amenic181