Ukoliko se situacija uskoro ne promeni, Srbija i Balkan bi mogli da se suoče sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, odnosno sve češćim sušama, poplavama i tropskim bolestima, što će se konačno odraziti na smanjenje poljoprivredne proizvodnje, nestašice hrane i šumskih površina i pogoršanje globalnog ljudskog zdravlja.
Drastično smanjeni poljoprivredni prinosi, nestanak listopadnih šuma i sve češće epidemije tropskih bolesti, to je, kako predviđaju meteorolozi, klimatski scenario koji bi mogao da zadesi Srbiju do kraja XXI veka. S druge strane, kako prenose Novosti, u resornom ministarstva najavljuju donošenje niza zakonskih i strateških dokumenata koji treba da ublaže posledice takvih projekcija. Rukovoditeljka Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović naglašava da šteta od posledica klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine do danas iznosi preko pet milijardi evra, dodajući da su 70% tog iznosa prouzrokovale suše.
Prema njenim rečima, Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja, koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Radulovićeva kaže da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji treba da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU, rekavši da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta Unije, a omogućiće i privredi, naučnoj zajednici i civilnom sektoru da učestvuju u njenom definisanju. Ona je podsetila na to da se takvi dokumenti donose za period do 2050. godine.
Dragana Radulović napominje da je u toku i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja 2018. godine. Na taj način će sve sektorske strategije i planovi biti usklađeni sa Strategijom niskougljeničnog razvoja. Govoreći o prilagođavanju novim klimatskim uslovima, Radulovićeva navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i zdravlja. U tom izveštaju se upozorava da će promena temperature i padavina uticati na to da do kraja XXI veka kulture poput ozime pšenice, kukuruza i soje sazrevati 20-30 dana ranije nego inače.
Stručnjaci procenjuju da bi npr. kukuruz mogao da sazreva čak dva meseca ranije, što bi se negativno odrazilo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali uticalo i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja poljskih radova. Rast temperature, do kraja ovog veka, naročito će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i manjak padavina smanjiti koren, a samim tim i proizvodnju šećera po hektaru.
U sektoru energetike, koji emituje čak 80% ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte je, kako tvrdi Dragana Radulović, neophodno povećati energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije. Ona napominje da postoji problem sa sprovođenjem mera, jer pojedini sektori i dalje ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem, niti kao šansu za razvoj.
Vladimir Đurđević iz Instituta za meterologiju pojašnjava na to da su leta u našoj zemlji toplija za 1,5°C nego sredinom XX veka, naglasivši da je broj dana sa ekstremnin kratkotrajnim padavinama ovog leta bio gotovo duplo veći nego prošlog, te da atmosfera sadrži 7% više vodene pare nego ranije. Đurđević upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će zbog povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama na šta su, kako kaže, pre oko 30 godina ukazivale i prve studije, koje su mediteransku oblast označile kao "vruću tačku". On objašnjava da je na globalnom nivou leto toplije za 1°C, a u našem regionu u proseku za 1,2°C. To znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka.
On upozorava na to da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti sve češći, što će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju, ali i na rast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila. Đurđević kaže da će razvoj takvog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, navodeći da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za 1°C što će uticati na promene klime u narednih 20-30 godina.
Đurđević primećuje da klimatske promene u našoj zemlji još nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo. Zato u budućim infrastrukturnim projektima treba uzeti u obzir ne samo trenutne, već i prognozirajuće klimatske uslove. On kaže da treba razmotriti da li je isplativo graditi puteve i zgrade na lokacijama koje trenutno imaju dobre hidrološke preduslove, jer je pitanje da li je to pravo mesto za narednih 50 godina. Đurđević upozorava i na to da će zbog svih tih promena u drugoj polovini XXI veka nestati oko 90% bukovih šuma, a zbog rasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama, koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka većim visinama.
Izvori
Tagovi
Autor
