Primena biouglja u poljoprivredi poboljšava zadržavanje vode, prozračnost i pH vrednost zemljišta i smanjuje ispiranje hranljivih materija i efekat staklene bašte
Smatra se da biougalj može znatno da poveća plodnost zemljišta, a onda i prinosa. Uprkos ceni od 400 do 500 evra po toni, potražnja bi mu zbog klimatskih promena mogla rasti. Istraživanja pokazuju da njegova primena poboljšava zadržavanje vode i prozračnost tla, smanjuje ispiranje hranljivih materija i povećava pH vrednost. Na taj način smanjuje efekat staklene bašte i skladišti ugljenik.
Ideja potječe od južnoameričkih starosedelaca u amazonskom bazenu, gde je tzv. crna zemlja (port. Terra-Preta) nastala mešanjem drvenog uglja s otpadom od hrane, kompostom i stajskim đubrivom, izveštava Agrarheute.
Biougalj (engl. biochar) nastaje karbonizacijom biomase. Nekada se proizvodio isključivo od drveta, ali danas se koriste i drugi izvori poput iverice, slame, đubriva, zelenog otpada i žetvenih ostataka.
Prema Evropskom sertifikatu za biougalj (EBC), proizvodi se pirolizom, toplotnom konverzijom bez prisutnosti kiseonika, pri atmosferskom pritiksu i temperaturi od najmanje 400 °C.
Rezultat su lagani, porozni komadići s malom gustinom (manjom od 0,3 kg/l), velikom površinom i bogati ugljenikom. Kod izvora poput drveta i slame sadržaj ugljenika je između 70 i 90 odsto. Biougalj dobijen ovakvim procesom organizmi u zemljištu sporije razgrađuju čime on zadržava korisne karakteristike, poput povećane poroznosti i sposobnosti zadržavanja hranljivih materija, kroz dugi vremenski period.
Prema navodima, doze primene kreću se od 20 do 30 tona po hektaru, uz obavezno izbegavanje stvaranja prašine. U eksperimentima je smanjio gustinu zemljišta za oko devet odsto, nezavisno od vrste zemljišta i ugljenika, ali zavisno od primijenjene količine.
Pokazalo se kako povećava poroznost zemljišta i stabilnost strukturnih agregata za oko osam odsto, što omogućava veću apsorpciju vode tokom jakih kiša. Takođe se povećava efikasnost korišćenja vode kod biljaka, u proseku za 19 odsto.
Švajcarska meta-analiza, zasnovana na 37 studija, pokazuje da povećava dostupnu vodu u tlu za 28 odsto, kapacitet polja za 20 odsto i trajnu tačku uvenuća (nivo vlažnosti zemljišta ispod kojeg biljke ne mogu da apsorbuju vodu, što uzrokuje stres i eventualno uvenuće, op. ur.) za 17 odsto , pri čemu efekti zavise od teksture tla. Smanjuje hidrauličku provodljivost u peskovitim zemljištima, a povećava je u glinovitim.
Najveći efekat ima na peskovita zemljišta s grubom strukturom i pri primjni od 30 do 70 t/ha. Preporučuje se da se koriste čestice manje od 2 mm s velikom specifičnom površinom na zemljištima s više od 60 odsto peska i manje od 20 odsto gline, dok na onima s više od 50 odsto gline treba koristiti manje od 30 t/ha i čestice s velikom površinom.
Kako kažu, važno je razlikovati biougalj iz izvorne pirolize od kompostiranog ili obogaćenog, ali i uzeti u obzir procenat pepela. Meta-analize pokazuju da povećava raspoloživi fosfor u gornjem sloju zemlje za 45 odsto i u mikrobnoj biomasi za 48 odsto, dok smanjuje sadržaj nitrata za 12 odsto i amonijaka za 11 odsto u gornjem sloju.
"Verojatno je to artefakt konvencionalne N-min analize kao ukupnog amonijum i nitratnog azota", rekao je dr Sven Marhan sa Univerziteta Hohenheim u Štutgartu.
Kako objašnjava, biougalj može da veže i značajne količine oba jedinjenja, koji su još uvek dostupni biljkama, ali ih analiza ne otkriva u potpunosti. Na taj način služi kao rezervoar za hranljive materije i smanjuje kumulativno ispiranje nitrata iz tla, u eksperimentima do 32 odsto.
Tagovi
Autor