U EU 14,7 miliona hektara pod organskom proizvodnjom - šta je sa Srbijom?

Podaci Eurostata pokazuju da površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u EU nastavlja da raste. U odnosu na 9,5 miliona hektara u 2012. evidentno je povećanje na 14,7 miliona hektara u 2020. godini. To je ekvivalent porastu od 56 odsto. Ukupna organska površina u prošloj godini odgovarala je 9,1 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine (UAA).

Između 2012. i 2020. godine, udeo poljoprivrednih površina koje se koriste za organsku poljoprivredu povećao se u svim državama članicama EU osim u Poljskoj.

Austrija ostvarila najveći rast

Najveći porast organskih poljoprivrednih površina u ukupnim UAA bili su u Austriji, Estoniji i Švedskoj. Pregledom statističkih podataka možemo videti da je Austrija dostigla 621.703 ha u 2020. što iznosi povećanje od 25 odsto. Estonija je sa 220.737 ha i povećanjem od 22 odsto na drugom mestu, a na trećem je Švedska sa 613.964 ha i povećanjem od 20 odsto.

Najveće površine pod ovim vidom proizvodnje imaju Francuska, Španija, Italija i Nemačka. Udeo organske poljoprivrede bio je ispod pet odsto u osam država članica EU, s najnižim udelima u Irskoj i Malti.

U 2020., u osam država članica EU (Litvanija, Holandija, Češka, Švedska, Irska, Estonija, Letonija i Luksemburg) više od 90 odsto površina organskih useva prijavljeno je kao sertifikovano. Najniži udeli sertifikovanih područja zabeleženi su za Mađarsku (64,1 odsto), Maltu (61,2 odsto) i Rumuniju (58,9 odsto), što znači da postoji veliki potencijal za dalji rast u ovim zemljama u narednim godinama.

Zbog perioda konverzije poljoprivrednog zemljišta od dve do tri godine, neophodan je visok udeo površina pod konverzijom kako bi se izbegla stagnacija u rastu sertifikovane organske površine.

Podaci o organskom stočarstvu za 2020. kao udelu u celokupnoj stoci pokazali su da je u nekim državama članicama EU izuzetno veliki udeo goveda, ovaca i koza uzgaja organskim metodama. Iz podataka se saznaje da su goveda i ovce i koze najpopularnije vrste. U EU je bilo više od 4,5 miliona grla organskog govedarstva od ukupno 76,5 miliona goveda prijavljenih 2020. godine.

Grčka je imala najveći broj grla u organskom govedarstvu (30,3 odsto). Austrija i Letonija imale su najveći u organskom ovčarstvu i kozarstvu (po 36,0 odsto u svojoj populaciji ovaca i koza), dok je Letonija bila na drugom mestu po najvećem udelu organske populacije goveda (25,6 odsto). Austrija je imala najveći udeo mlečnih krava u organskom uzgoju (22,0 odsto), a slede Grčka (21,8 odsto) i Švedska (18,8 odsto).

Situacija u regionu

U 2020. godini Hrvatska je prednjačila po površinama u organskoj proizvodnji od 108.127 ha. Slovenija ima 49.638, a Srbija 21.266 ha. U sve tri države zabeležen je rast. Naša zemlja, broji preko 6.500 proizvođača ove proizvodnje, a najviše će uzgaja organsko voće, pre svega bobičasto, odnosno maline, kupine, borovnice, a nakon toga, tu je proizvodnja žitarica. Najviše ovih proizvoda izvozimo u EU, više od 85 odsto, a sledi tržište SAD. 

Severna Makedonija sa 3.711 ha pokazala je pad površina u odnosu na 2018. kada je imala 4.408 ha. Podaci za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru nisu dostavljeni za naznačeni period.