• Ekološka proizvodnja
  • 26.12.2018. 10:15

Uloga i značaj ekološke proizvodnje

Ekološka proizvodnja ima dvostruku ulogu. S jedne strane snabdeva tržište prema potrebama potrošača za ekološkim proizvodima, a sa druge doprinosi zaštiti životne sredine i dobrobiti životinja, kao i ruralnom razvoju.

Foto: Pixabay/Olichel
  • 123
  • 12
  • 0

Ekološka proizvodnja podrazumeva poseban sistem održivog ekonomisanja u poljoprivredi, koji obuhvata gajenje biljaka i životinja, proizvodnju hrane i sirovina, kao i preradu primarnih proizvoda po ekološkim principima.

U ekološku proizvodnju uključene su sve ekološki, ekonomski i društveno opravdane proizvodno-tehnološke metode, uz agrotehničke mere i sisteme u kojima se najpovoljnije iskorišćavaju plodnost zemljišta i raspoloživa voda. Osim toga, u ekološkoj proizvodnji se prednost daje prirodnim osobinama biljaka, životinja i podneblja, povećanju prinosa i otpornosti biljaka pomoću prirodnih sila i zakona, uz propisanu upotrebu eko đubriva, ekoloških sredstava za zaštitu bilja i životinja, u skladu sa međunarodno usvojenim normama i načelima.

Prema Uredbi Saveta Evropske unije, ekološka proizvodnja je sveobuhvatni sistem upravljanja poljoprivrednim gazdinstvima i proizvodnjom hrane koji objedinjuje najbolju praksu zaštite životne sredine, visok nivo biološke raznovrsnosti, očuvanje prirodnih resursa uz primenu visokih standarda dobrobiti životinja. Pri tom su bitne i sve proizvodne metode uklađene s ekološkom proizvodnjom, s obzirom na to da sve više potrošača prednost daje proizvodima dobijenim primenom prirodnih sirovina i procesa.

Dvostruka uloga ekološke proizvodnje 

Zbog toga ekološka proizvodnja ima dvostruku ulogu, s jedne strane snabdeva tržište prema potrebama potrošača za ekološkim proizvodima, a s druge doprinosi zaštiti životne i dobrobiti životinja, kao i ruralnom razvoju.

Ekološka proizvodnja bi trebala da pomaže održanju i povećanju plodnosti, stabilnosti i biološke raznovrsnosti zemljišta, ali i sprečavanju zbijanja i erozije, te boljem recikliranju ekoloških materijala i korišćenju obnovljivih izvora energije.

Čitav pristup ekološkoj proizvodnji zahteva uzgoj stoke povezan sa zemljištem, gde se ekološki proizvedeno đubrivo koristi za đubrenje useva u ekološkoj proizvodnji. Podsticanjem prirodne imunološke zaštite životinja i izborom odgovarajućih rasa i dobre stočarske prakse, utiče se na održavanje zdravlja životinja. Pri tom je stočarska proizvodnja bitna za organizaciju ekološke proizvodnje, kao zatvorenog ciklusa, zbog osiguranja potrebne organske materije i poboljšanja kvaliteta obradivih površina.

Pošto je ekološki uzgoj životinja povezan sa zemljom, životinje bi trebale da imaju pristup otvorenim prostorima i pašnjacima, uvažavajući visoke standarde njihove dobrobiti i birajući autohtone rase koje imaju sposobnost prilagođavanja lokalnim uslovima. U ekološkoj proizvodnji mogu da se koriste dozvoljeni ekološki ili preparati sa mikroorganizmima za poboljšanje ukupnog stanja zemljišta ili raspoloživosti hranljivih materija u zemljištu i usevima. Za aktiviranje komposta mogu da se upotrebe odgovarajući preparati na bazi bilja ili preparati sa mikroorganizmima.

"Ekološki proizvod" je proizvod dobijen i označen u skladu s odredbama o ekološkoj proizvodnji poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. "Proizvođač u ekološkoj proizvodnji" je pravno ili fizičko lice koje ekološke proizvode ekonomski proizvodi, prerađuje, odnosno njima trguje, a upisano je u Registar proizvođača u ekološkoj proizvodnji koji proizvode poljoprivredne i prehrambene proizvode.

"Proizvodna jedinica u ekološkoj proizvodnji" je celo gazdinstvo ili deo gazdinstva, koji su jasno odvojeni od svake druge jedinice, a proizvode u skladu s Uredbom Saveta Evropske unije. Stvarni ekološki proizvod označen je "znakom ekološkog proizvoda", koji je jedinstvena propisana oznaka proizvoda proizvedenih u skladu s Uredbom Evropske komisije u pogledu znaka ekološke proizvodnje.

Razvoj ekološkog semena i vegetativnog biljnog materijala 

Ekološki proizvodi moraju u svakom trenutku biti jasno prepoznatljivi. Zbog toga se od proizvodnje, prerade pa do skladištenja vode evidencije, te drže odvojeno od drugih proizvoda koji nisu iz ekološke proizvodnje. Upotreba GMO-a u ekološkoj proizvodnji je zabranjena. Ekološki prerađeni proizvodi bi trebali da se proizvode uz primenu postupaka prerade koji garantuju očuvanje ekološke celovitosti i važnih osobina proizvoda kroz sve faze proizvodnog lanca. Prerađenu hranu bi trebalo označiti kao ekološku samo ako su svi ili gotovo svi sastojci poljoprivrednog porekla.

Proizvođači koji učestvuju u ekološkoj proizvodnji ulažu velike napore u razvoj ekološkog semena i vegetativnog biljnog materijala, da bi se dobio širok izbor sorata biljnih vrsta, za koje je dostupno ekološko seme i vegetativni reprodukcioni materijal. Premda za mnoge biljne vrste još nema dovoljno dostupnog ekološkog semena i vegetativnog reprodukcionog materijala, Uredbom EU se nastoji podsticati očuvanje retkih i autohtonih vrsta i doprineti razvoju i boljoj ponudi biljnog genetskog materijala prilagođenog posebnim potrebama i ciljevima ekološke proizvodnje.

Kontrolno telo ili ovlašćena ustanova najmanje jednom godišnje sprovodi kontrolu svih ekoloških proizvođača, primenjenih postupaka i proizvoda u ekološkoj proizvodnji prema obaveznim evidencijama koje se vode u ekološkoj proizvodnji. Uvažavanjem svih načela ekološke proizvodnje, uz neprekidno razumevanje prirodnih procesa čuva se priroda, naročito od hemijskih preparata, teških metala i genetski modifikovanih organizama i prema drugim načelima opisanim u zakonima i pravilnicima, a sve radi boljeg očuvanja prirodnih resursa i ukupne prirodne ravnoteže.

Kao najvažnija svrha ekološke proizvodnje pre svega se ističe zaštita zdravlja i života ljudi uz zaštitu prirode i životne sredine. Ekološkoj proizvodnji se daje sve veća važnost i zato što je u klasičnoj konvencionalnoj poljoprivredi  primetno prekomerno i neracionalno trošenje neobnovljivih prirodnih resursa, kao i primena različitih mera koje ostavljaju trajne negativne posledice na čitavu prirodu i prirodne procese, narušavajući tako njenu ravnotežu.

Mnogim istraživanjima dokazano je da različite bolesti imaju direktnu uzročno-posledičnu vezu s kvalitetom hrane koju jedemo, velikim delom zbog rezidua koji ostaju u biljkama.

Stoga je važno osvestiti javnost da nužna saradnja s prirodom, umesto njenog sistemskog uništavanja ima trajniji efekat i bolje rezultate za čovečanstvo. Zato se ekološka poljoprivreda najčešće svrstava u koncept održivog razvoja jer nizom mera, koje obuhvataju ukupno gazdovanje, usmeravaju prema ekonomski isplativoj, socijalno pravednoj i etički prihvatljivoj ekološkoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Povećanje površina u ekološkoj proizvodnji nužnost i moralna obaveza

Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja pretvorila je polja u određeni oblik industrijske proizvodnje, s ciljem postizanja što većih prinosa. Takav pristup zasniva se na neracionalnoj upotrebi energije i hemikalija, što je dovelo do opasnih ekoloških posledica i iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. Zbog toga su nestale mnoge biljne i životinjske vrste i njihova staništa. Današnja konvencionalna poljoprivredna proizvodnja se uz industriju i saobraćaj, smatra velikim zagađivačem životne sredine, vazduha i pijaće vode. Zbog toga je povećanje površina u ekološkoj proizvodnji postalo nužnost i moralna obaveza, ako želimo da sačuvamo našu planetu za buduće naraštaje. Osim direktnog zagađenja okoline, konvencionalna poljoprivreda je uzrok i drugih ekoloških degradacija, smanjenja biološke raznovrsnosti, erozije zemljišta i gubitka humusa, zaslanjivanja zemljišta, eutrofikacije voda i drugo.

Akcioni plan razvoja ekološke poljoprivrede je važan korak napred u podršci nacionalnoj ekološkoj proizvodnji hrane, a on određuje mere potrebne da bi se obezbedio stabilan i dugoročan rast ekološke poljoprivrede. 

Za ostvarenje tog cilja značajnu ulogu imaju: edukovanje i informisanje ekoloških proizvođača o sticanju potrebnih znanja i informacija nužnih za uspešno poslovanje na gazdinstvima; podsticanje svih učesnika u lancu ekološke proizvodnje u stvaranju partnerskog odnosa; održavanje i podsticanje poverenja i svesti potrošača o ekološkim proizvodima; davanje tačnih informacija o načinima i ciljevima ekološke proizvodnje, važnosti i kvalitetu ekološkog proizvoda, kao i njihovom označavanju. Podsticanje prerade ekološke hrane uključivanjem velikih privrednih subjekata radi dobijanja visokovrednih proizvoda s dodatom vrednošću, te povećanje konkurentnosti ekoloških proizvoda; uspostavljanje i jačanje sinergije s turističkim sektorom, posebno u plasmanu ekoloških proizvoda; podsticanje stručne i naučne javnosti da se istraživačkim i naučnim radom verifikuju značaj i prednosti ekološke poljoprivrede.

Preorijentacija malih gazdinstava na eko proizvodnju 

Prehrambeni proizvodi u ekološkoj poljoprivredi su kontrolisani i nose poseban znak, što potrošačima daje sigurnost i uliva poverenje u proizvod i kompletan sistem. Povećanje ekološke proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda podstaknuće nastanak novog tržišta, vratiti poverenje potrošača, smanjiti intenzitet iskorišćavanja resursa, zaštititi okolinu, očuvati opstanak poljoprivrednog zemljišta, omogućiti veću transparentnost proizvoda i prerađevina, postići više cene, omogućiti ravnopravnost proizvoda u tržišnoj utakmici na domaćem tržištu, podstaći dalje širenje ekološki orijentisane poljoprivredne proizvodnje usklađene s prirodnim i drugim uslovima uz očuvanje elemenata prirodnog krajolika kao prirodne baštine.

Ekološka proizvodnja, takođe, omogućava preorijentaciju postojećih malih gazdinstava u ekološkom i profitabilnom pogledu, naročito pogodnom za specijalizovana mala, porodična gazdinstva za ekološki proizvedene proizvode posebnog kvaliteta, snabdevanje domaćeg tržišta tim proizvodima, ali i povećano zapošljavanje u poljoprivredi za preradu i prodaju, te bolje iskorišćavanje poljoprivrednih površina, oživljavanje sela, poboljšanje kvaliteta života na selu i smanjenje migracije. Uz održivo upravljanje prirodnim resursima, smanjenjem primene pesticida, mineralnih đubriva i drugih agrohemikalija, te ekološkim zbrinjavanjem otpada iz poljoprivrede, kao i povoljnijim ekonomskim uslovma proizvodnje, većim i ravnomernijim zapošljavanjem radne snage, povećava se samostalnost privrede kao celine, uz mogućnost oplemenjivanja rada na samom gazdinstvu kroz preradu, prodaju i turizam.

Zakonom su predviđene i definisane mogućnosti prelaska na ekološku proizvodnju, odnosno nije moguće odmah preći s konvencionalne na ekološku proizvodnju. Za takve proizvođače određuje se prelazni period u kojem se moraju ispunjavati svi zadati uslovi. Poljoprivredni proizvođač koji želi da dobije status ekološkog proizvođača, mora provesti od jedne do tri godine u takozvanom "prelaznom periodu".

Poznato je da prelazak na ekološku proizvodnju zahteva mnogo rada i truda jer smisao ekološke poljoprivrede nije u negiranju pozitivnih dostignuća konvencionalne poljoprivrede, već od proizvođača traži promenu stila života i načina proizvodnje, te pronalaženje ekološki prihvatljivijih rešenja. Nedostatak ekološke proizvodnje je i to što se ne mogu u svim vidovima poljoprivredne proizvodnje očekivati visoki prinosi kao u intenzivnoj, konvencionalnoj proizvodnji. Potrebno je mnogo više ručnog i mehaničkog rada nego u konvencionalnoj proizvodnji, ali dugoročno posmatrano, povećanjem ekološke proizvodnje utiče se na zdravlje ljudi i vraćanje ukupne prirodne ravnoteže.

Ekološka poljoprivreda ne podrazumeva isključivo povratak na ekstenzivni način proizvodnje, nego predstavlja obaveznu sponu između savremene poljoprivredne proizvodnje i nauke, koja se zasniva na njenim najnovijim spoznajama i dostignućima, uz uvažavanje svih ekoloških principa radi očuvanja životne sredine, zdravlja biljaka, životinja i ljudi.

Autorka: Mara Bogović mr inž. poljoprivrede


Tagovi

Ekološka proizvodnja Uzgoj stoke Eko Ekološki proizvod

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi