• Parazitske biljke
  • 20.06.2017. 14:00

Vilina kosica - opasan parazit mnogih biljaka

Najčešće je parazit deteline, lucerke, zvezdana, ali parazitira i na povrću, žitaricama, voćkama, drveću i žbunju. Napadnute biljke zaostaju u porastu, slabe, a kada prekrije biljku domaćina, ona ugine.

Foto: Ranka Vojnović
  • 2.579
  • 188
  • 0

Pod imenom Viline kosice (Cuscuta ssp.) krije se grupa parazitskih biljaka koja pripada porodici Convolvulaceae. Osim ovog naziva, u narodu se koriste i drugi nazivi: vilina vlas, kosica, vlasulja, puzica, pripuzuca, kokotica, predence.

Viline kosice potiču iz tropskih područja Afrike i Amerike. Do danas je opisano oko 200 različitih vrsta. Za sve viline kosice je zajedničko da nemaju koren, listove, ne vrše fotosintezu, već parazitiraju na biljci domaćinu.

Siše biljne sokove i formira 3.000 semenki

Kod nas se najčešće javlja obična (detelinska) vilina kosica. To je jednogodišnja biljka koja ima tanku stabljiku, koja se povija i obavija oko biljke domaćina. Stabljika je veoma tanka, različito obojena, može biti: žuta, žuto-braon, crvenkasta, beličasta, zelena. Hrani se pomoću haustorija, sišući sokovi iz biljke domaćina, za koju se prilepe.

Cvetovi viline kosice su sitni, sakupljeni u grupe. Cveta od maja do avgusta. Plod je čaura. Jedna biljka može da formira 3.000 semenki. Seme je veoma sitno, a po izgledu podseća na seme lucerke, deteline i zvezdana. Seme ostaje klijavo šest godina, a u povoljnim uslovima i do 10 godina. Koliko je seme sitno, govori podatak da 1.000 semenki ima težinu 0,3g.

Razmnožava se na sve moguće načine

Razmnožava se semenom, ali može i vegetativno, tokom perioda vegetacije, fragmentacijom (kidanjem delova stabljike). Seme se širi pomoću vetra, ljudi, životinja, oruđa, stajnjaka u kome se nalazi seme (seme može neoštećeno da prođe kroz digestivni sistem životinja), setvom semena lucerke, deteline ili zvezdana, koja nisu očišćena od primese semena viline kosice, supstratima, rasadom.

Seme klija na površini zemljišta tek kada dođe u kontakt sa biljkom domaćinom i ubrzo se stabljika viline kosice odvaja od zemljišta. Čini se da vilina kosica pliva po detelini. Tokom vegetacije, delovi viline kosice se lako otkidaju i oruđem prenose na nove prostore. Košenjem se lako raznosi po parceli.

Bira sočnije vrste povrća

Najčešće je parazit deteline, lucerke, zvezdana, ali parazitira i na povrću, žitaricama, voćkama, drveću i žbunju. Od povrća najčešće se može naći na krompiru, paradajzu, paprici, šargarepi. Nisu pošteđene ni vinova loza, ruže, kupine, leska, suncokret, žitarice, maline, zova. Skoro da nema biljke koju neće parazitirati, ali bira sočnije vrste.

Po pojavi veoma brzo se širi i lako se prepoznaju napadnuta mesta. Napadnute biljke zaostaju u porastu, slabe i pošto vilina kosica brzo raste ona prekrije biljku domaćina, koja ugine. U polju se javljaju ćelava mesta odakle se vilina kosica širi dalje kroz polje.

U zelenom stanju šteti životinjama

Vilina kosica luči materije koje omekšavaju epidermis biljaka, što olakšava prodiranje u tkivo domaćina i usvajanje vode i hranjivih materija. Nakon što vilina kosica ostvari kontak sa biljkom domaćinom, ona gubi vezu sa zemljištem i nastavlja da živi na račun biljke koju parazitira.

Iz jednog semena može da se razvije vilina kosica koja prekriva 6m² u godinama sa optimalnim uslovima. Stabljika viline kosice ima visoku vrednost hidrostatičkog pritiska i zbog toga stabljike opstaju nekoliko dana i kada se odvoje od domaćina (prilikom čupanja, košnje).

Ne koristiti vilinu kosicu za ishranu stoke i ne voditi životinje na mesta gde raste vilina kosica. U zelenom stanju može da naškodi životinjama, izazove oboljenja i dovede do uginuća. Osušena gubi svoja štetna svojstva. U senu, senaži i silaži umanjuje kvalitet.

Vilina kosica je i prenosnik nekih virusa koji izazivaju biljne bolesti.

Mere suzbijanja

Suzbijanje viline kosice je veoma otežano i uglavnom se sprovode preventivne mere.

Sejati deklarisano seme deteline, lucerke i zvezdana. Seme viline kosice je po obliku, veličini veoma slično semenu ovih vrsta. Veoma je važno da se setva obavlja na parcelama gde nema viline kosice, da se seje očišćeno seme i da se nadzire usev i na prvi znak pojave viline kosice da se preduzmu aktivnosti njenog uklanjanja dok nije stvorila seme.

Na parceli gde se pojavila vilina kosica, pokositi zahvaćena mesta. Kositi od ruba prema centru i zahvatiti metar više od zahvaćenog mesta. Visina reza prilikom košnje treba da je što niža, 3 cm do 4 cm. Pokošenu masu pokupiti u vreće, izneti iz parcele i zapaliti. Mesto koje smo pokosili najbolje je prekriti senom i zapaliti, ukoliko je vilina kosica formirala seme.

Na parcelama gde se pojavila vilina kosica ne uzgajati detelinu, lucerku, zvezdan, šargarepu, krompir, paradajz, papriku i slične kulture koje vilina kosica rado parazitira.

Foto: Ranka Vojnović


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi