Vreme je za sakupljanje semena povrća. Na ovaj način se mogu sačuvati mnoge autohtone sorte povrća.
Veliki je izbor semena različitih vrsta i sorti povrća, ali se radi očuvanja autohtonog povrća, mnogi baštovani trude da sakupljaju i čuvaju svoje seme. Na taj način oni doprinose očuvanju autohtonih sorti. Osim toga, seme sorti koje sačuvate od biljaka iz sopstvenog uzgoja se tokom više generacija prilagođava na mikrouslove u vašoj bašti.
Mnoge zaboravljene sorte se poslednjih godina vraćaju na naše trpeze zahvaljujući upornom radu mnogih baštovana. Sorte koje su oni sačuvali odlikuju se fantastičnim ukusima, različitim oblicima i bojama, boljom otpornošću na prouzrokovače bolesti i štetočine, bolje su prilagođene na promenljive vremenske uslove sredine iz koje potiču.
Sakupljanje semena počinje setvom ili sadnjom. Veoma je važno znati da li je reč o samooplodnim ili stranooplodnim biljkama. Kod samooplodnih biljaka (paradajz) vrlo retko dolazi do stranooplodnje, dok su stranooplodne izložene riziku ukrštanja raznih sorti, pa ih treba sejati ili saditi u posebnim grupama udaljenim od drugih sorti iste vrste.
Seme treba sakupljati svake godine, ali je potrebno formirati višegodišnje zalihe da bismo ga imali i nakon loše godine.
Povrtarske kulture od kojih sakupljamo seme mogu biti jednogodišnje (paprika, paradajz, pasulj) i višegodišnje (šargarepa, peršun, celer, paštrnak). Višegodišnje biljke je potrebno posaditi na stalno mesto gde će boraviti i tokom zime, mesto koje nećemo orati, ili tokom jeseni odabrane biljke uskladištiti i na proleće ih opet posaditi.
Različite biljne vrste daju različito seme. Kod nekih vrsta povrća seme je dovoljno samo pokupiti, dok druge vrste imaju seme zaštićeno plodom i sakupljanje takvog semena zahteva poseban tretman. Alat za sakupljanje se može naći u domaćinstvu: posude, kartonske kutije, platno, makaze, cediljke, sita i drugo.
Seme treba sakupljati u toku sunčanog i toplog dana. Izbegavati sakupljanje vlažnog semena jer je takvo seme sklono truljenju.
Seme salate je veoma sitno. Sakuplja se ručno u posude i kasnije se može prosejati kroz sito sa većim otvorima. Sakupljeno i očišćeno seme se suši nekoliko dana na promaji i senovitom mestu. Da se seme ne bi rasulo, dobro je cvetnu granu sa donje strane zamotati providnim platnom. Cvetanje salate traje dva meseca, ali najkvalitetnije seme se dobija od prvih cvetova.
Sakupljanje semena blitve je vrlo jednostavno. Dovoljno je zrelo seme rukom pokupiti sa cvetne stabljike.
Spanać je biljka koja na višim temperaturama veoma brzo prerasta, cveta i donosi plod - seme. Sakuplja se ručno, a nakon skupljanja seme je potrebno prosušiti nekoliko dana.
Seme mahunarki (pasulj zrnaš, pasulj mahunar, bob, grašak) se sakuplja kada su mahune zrele i kada je lako odvojiti zrno od zrele mahune. Suve mahune lakše pucaju. Mahune pasulja zrnaša se lakše otvaraju od mahuna pasulja mahunara. Najbolje je berbu obaviti u posude ili platnene vreće da bismo sačuvali zrna koja sama ispadaju iz mahuna. Ubrane mahune treba raširiti u tankom sloju po platnu. Ukoliko su mahune suve i same pucaju, nije ih potrebno dosušivati. Deo semena koji ostane u mahunama nakon gaženja ili mlaćenja gomile treba ručno očistiti.
Ovo su dvogodišnje biljke. Tokom jeseni prve godine uzgoja potrebno je odabrati najbolje biljke (korenove) i uskladištiti ih da bi se očuvali do zime ili posaditi na mesto koje se neće orati. Sledeće godine ove biljke cvetaju i formiraju seme. Zrelo seme se lako sakupi u posude i dovoljno ga je još malo prosušiti pre pakovanja. Skuplja se seme štitova prvog, drugog i trećeg reda.
Seme mirođije se sakuplja isto kao i seme paštrnaka, šargarepe i celera. Treba znati da je mirođija jednogodišnja vrsta.
Paprika za seme sadi se odvojeno od ostalih sorti paprike jer lako dolazi do ukrštanja. Fiziološki zreli plodovi se sakupljaju i iz njih se vadi loža sa semenom. Ukoliko uberemo plod koji nije fiziološki zreo treba da ga ostavimo da sazri. Seme iz nezrelih plodova nije klijavo.
Seme paradajza se nalazi u sočnoj unutrašnjosti ploda. Zreli plod namenjen za sakupljanje semena uberemo i ostavimo 2 dana, a nakon toga izvadimo pulpu sa semenom i ostavimo u posudi 2-3 dana da fermentiše, seme se zatim ispere i stavi na platno, papir ili tanjir da se osuši.
Seme krastavca se izvadi iz zrelog ploda, dobro ispere od pulpe i osuši. Na isti način sakuplja se seme dinje, lubenice, tikve i bundeve.
Seme kupusnjača kao što su kupus, raštan, kelj lišćar, kelj pupčar, glavičasti kelj i ostali pripadnici ove porodice zahtevaju dve godine razvoja do cvetanja i pojave semena. U jesen se glavice kupusa mogu ostaviti na polju ili uskladištiti sa korenom u pesku. Uskladištene glavice na proleće treba ponovo posaditi. Glavice sorti kupusa koje se odlikuju svojom čvrstinom potrebno je početkom proleća proseći na vrhu da bi cvetonosne sabljike bez problema izašle napolje. Seme se sakupi kada su mahune zrele.
Cvekla, rotkva i ostale repe imaju seme koje se sakuplja u drugoj godini. Seme se skuplja kada su komušine sa semenkama sazrele.
Seme koje se ostavlja na čuvanje mora biti čisto, suvo, bez vidljivih znakova plesni, bez prisustva štetočina. Samo dobro pripremljeno seme će opstati tokom perioda čuvanja.
Foto:bigstockphotos.com;mkos83
Tagovi
Autorka
RankaV
pre 7 godina
Mahune svih kupusnjača treba da sazore kao i kod mahuna graha. Obratite pažnju da ne dođe do pucanja zrelih mahuna i ispadanja sjemenki. Najbolje je biljke sa zrelim mahunama počupati i ostaviti jedan dan da se negdje suše - lakše se sakupljaju sjemenke. Nakon sakupljanja sjemenke prosušite u hladu u tankom sloju.