• Paprat
  • 17.07.2017. 16:00

Zašto je otrovna paprat korisna biljka?

Paprat se najčešće naziva korovom, ali ona ima i čitav niz pozitivnih osobina. Mladi izdanci i koren se koriste u gastronomiji, a primenjuje se i u poljoprivredi mao malč ili za zaštitu bilja.

Foto: Pixabay/PublicDomainPictures
  • 8.295
  • 185
  • 0

Paprat, obična paprat, velika paprat ili orlova paprat Pteridium aquilinum je višegodišnja biljka koja se veoma često sreće u prirodi. Raste na zemljištima kisele pH reakcije i suvljim zemljištima. Nastanjuje brdska područja, šume, šumske proplanke i goleti, zapuštena zemljišta, živice. Vrlo dobro podnosi zagađen vazduh i zemljišta, pa je nalazimo pored puteva, u gradovima. Brzo se širi, izuzetno je invazivna vrsta, potiskuje i guši ostale biljke. Kao korov je veoma otporna i teško se iskorenjuje.

Razmnožavanje deljenjem rizoma

Lako se prepoznaje zbog svoje veličine i specifičnog izgleda. Izdanak je dugačak i veoma brzo se regeneriše ako se prekine. Može da naraste od 50 do 200cm. Koren je rizomskog tipa, prostire se u dubinu 10-50cm. Listovi mogu biti veoma veliki, dužine i do 150cm. Oblik listova podseća na ptičije pero. Listovi imaju duge peteljke, a površina lista je perasto razdeljena. Cveta, odnosno stvara spore između juna i septembra. Najčešće se razmnožava sporama, ali može i vegetativno deljenjem rizoma.

Kako suzbiti širenje paprati

U suzbijanju paprati i sprečavanju širenja veliku ulogu igraju preventivne mere. Paprat naseljava kisela zemljišta i promenom pH reakcije, kalcifikacijom, stvaraju se nepovoljni uslovi za njen rast i razvoj. Košenje mladih izdanaka i sečenje pre stvaranja spora je još jedna preventivna mera koja ima veliki učinak na smanjenje populacije paprati. Ukoliko je livade, travnjake i oranice preuzela paprat najbolje je sejati okopavine ili detelinsko-travne smese.

Oprez! Paprat je otrovna biljka

Za stoku je paprat otrovna, naročito može da bude kobna za stočni podmladak. Goveda paprat u paši izbegavaju, ali na lošim pašnjacima pasu paprat. Takva grla lako obolevaju, dolazi do pojave raka vimena. Mleko i maslac od grla koja su pasla paprat dobijaju gorak ukus. Suva paprat može da koristiti kao stelja u štalama. Ipak, u ishrani stoke treba izbegavati seno u kojem ima paprati.Ova biljka je otrovna i za ljude jer izaziva iste reakcije kao i kod životinja.

Upotreba mladih izdanaka paprati u ishrani i medicini

Mladi izdanci paprati su neotrovni i mogu se koristiti u ishrani, ali ih treba oprezno konzumirati. Pored mladih izdanaka koristi se i koren. Mladi izdanci se beru tokom marta i aprila, a koren se vadi tokom oktobra i novembra. Mladi izdanci se beru dok su savijeni, čim se odmotaju ne smeju se koristiti u ishrani. Odmotani izdanci postaju žilavi i otrovni. Jedu se skuvani. Od mladih izdanaka pripremaju se čorbe i variva. U japanskoj kuhinji su veoma cenjenji i veoma često ih kisele u sirćetu ili soja sosu. Koren paprati sadrži mnogo skroba, a zbog te osobine se vadio, sušio i mleo u brašno od kojeg se pripremao hleb. Prilikom branja mladih izdanaka bere se manje od pola izdanaka što omogućava dalji razvoj paprati.

Suvi listovi za punjenje jastuka

Suvi listovi bujadi se sakupljaju tokom jeseni sa biljaka i njima se pune jastuci. Mogu poslužiti za izradu kreveta. Na ovakvim jastucima i krevetima čovek se dobro odmori. Smatra se da takvi kreveti leče reumu, giht, bolove od grčeva u udovima, reumatsku zubobolju i glavobolju. Trudnice ne bi trebale da koriste paprat zbog njenog dejstva na matericu.

Upotreba paprati u poljoprivredi

U poljoprivredi se paprat koristi kao malč, đubrivo i za zaštitu bilja. Svojim mirisom ona tera vaši, stenice i druge insekte. Malč od paprati je naročito koristanu belom luku. Paprat sadrži mnogo kalijuma. Preparat od paprati se priprema od 1kg sveže ili 100g suve paprati koja se prelije sa 10l vode. Taj preparat se primenjuje nerazređen i razređen. Razređen se koristi u proljeće protiv lisnih vaši, a razređuje se vodom u odnosu 1:10.

Foto: Pixabay/PublicDomainPictures


Tagovi

Paprat Poljoprivreda Zaštita bilja Malč Medicina Ishrana Otrovno bilje Đubrivo


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pošto mi se javilo dosta vas zainterosovanih kakvo je to vino od zove i na čemu vaš enolog danas radi, odlučio sam da podelim sa Vama deo procesa proizvođenja vina od muskt-hamburga i aronije! Biće možda za tridesetak litara u kome svi učim... Više [+]