Milovan Đokić iz Jovanovca kod Kragujevca ostao je tokom tranzicije devedesetih godina prošlog veka bez posla u Zastavi, najvećem automobilskom gigantu na Balkanu. Iako je uvek živeo na selu, tada je bio primoran i da živi od sela. Krenulo se sa voćem, a od skora i sa ekološkim uzgojem ranog povrća.
Kad se "izmakne" takozvano stalno radno mesto, kakva su nekad bila u kragujevačkoj fabrici automobila Zastava, onda je teško prebroditi godine koje dolaze. Pogotovo, ako su one koje pripadaju poslednjoj dekadi prošlog veka. Milovan Đokić je to doživeo i posle 25 godina redovne plate našao se ponovo na početku.
Jedina olakšavajuća okolnost za njega je bila što živi u Jovanovcu, nadomak Kragujevca, i ima svoje imanje. Zato je odlučio da postane poljoprivrednik, jer kaže, nešto je morao da započne. Krenuo je sa voćem, a pre pet, šest godina napravio je i plastenike u kojima proizvodi rano povrće. Ono je kako tvrdi, neprskano i ekološko.
"Imam tri ćerke i petoro unučadi. Moja želja je bila da se svi oni zdravo hrane i da ne kupuju prskano povrće puno pesticida. Tako sam podigao jedan plastenik, a sada ih imam tri od 22 metra. A kako mi proizvodnja lepo i lako ide, odlučio sam da višak prodajem na pijaci u Kragujevcu. Na tezgi se nalazi upravo to neprskano rano povrće. Dakle, ono što jedu moja deca, to prodajem i mušterijama", kaže Milovan Đokić.
Mladi luk će biti spreman za manj od 20 dana
U plastenicima Milovan gaji salatu, peršun, mladi luk, rotkvice, grašak, spanać, blitvu. Spanać, rotkvice i salata već su stigli za branje, mladog luka će biti za oko 20 dana, a na pet ari uzgaja i grašak. Sa te parcele on godišnje ubere od 500 do 600 kilograma ekološkog graška. Jedine mere koje primenjuje su motika ili ručno plevljenje od korova.
Povrće u prepolovljenim vodovodnim cevima
On namerava da proširi plasteničku proizvodnju. Za sada mu to uspeva, tako što napravio nekoliko nivoa, pa u prepolovljenim vodovodnim cevima gaji rotkvice i salatu. Sproveo je i sistem za zalivanje kap po kap. Voleo bi da ima i grejanje u plastenicima, za koje sada nema finansijskih mogućnosti. I pored toga, oslanjajući se na blage zime, uspe da do kraja januara na tezgi već ima rano povrće. Za ekološki način proizvodnje odlučio se zbog svoje porodice i potomaka. Višak istog kvaliteta dobijaju mušterije i to je, kaže, njegova najveća satisfakcija:
"Ne bih mogao da prodajem ljudima nešto što nije zdravo. Zarada bi možda bila i bolja kada bi više bio promovisan zdraviji način ishrane i insistiranje na povrću bez pesticida. Tada bi i drugi proizvođači videli šansu u tome".
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
Upotreba solarnih panela u navodnjavanju - kako?
Zašto je Daliborka odustala od novinarstva i otišla u selo da pravi prirodnu kozmetiku?
U Evropi rastu površine pod organskom proizvodnjom. Gde su Srbija i zemlje regiona?
U valjevskom kraju godišnje se proizvede 120 tona ovčije vune. Najčešće se uništava
