• Elektrana na biogas
  • 05.10.2016. 08:00

Zelena ekonomija Botoša

U srednjobanatskom selu Botoš zvanično je u rad pušten pogon za proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa dobijenog iz biomase različitog porekla. Za rast i razvoj elektrane predviđene su tri faze. Projektovani kapacitet svake faze je 600 kWh godišnje. Po realizaciji treće faze ukupna snaga elektrane biće 1,8 MW. Očekuje se proizvodnja oko 15 miliona kWh godišnje.

  • 658
  • 113
  • 0

Elektrana, koja kao osnovnu sirovinu koristi biomasu za proizvodnju biogasa, čijim sagorevanjem nastaje toplotna energija koja se kogeneracijom pretvara u električnu, juče je zvanično puštena u rad. Energetsko postrojenje izgradilo je preduzeće "Bioelektrana" iz Botoša, a oslonac u nabavci sirovine jeste poljoprivredno preduzeće "Mladost".

Preduzeće "Mladost" iz Botoša obrađuje oko 1.000 ha oranica, a na značajnim površinama odvija se i postrna setva koja je moguća zahvaljujući primeni savremenog zalivnog sistema. Upravo zbog ovakvog načina organizovanja primarne poljoprivredne proizvodnje biće obezbeđena minimalna, ali trajna i sigurna sirovinska baza za kontinuiranu proizvodnju "zelene energije".

Zelena energija nosilac razvoja sela

Rad elektrane, kao i proširenje do ukupnog kapaciteta odvijaće se u tri faze. Projektovani kapacitet svake faze elektrane je 600 kilovata godišnje. U prvoj fazi, za proizvodnju zelene energije biće potrebno 12.000 tona silaže različitog biljnog porekla koja će se, kako je rečeno, uglavnom obezbeđivati iz sopstvenih izvora, s poljoprivrednih površina preduzeća "Mladost". U drugoj fazi, biće potrebna ista količina biomase koju će u značajnoj meri proizvoditi kooperanti, dok će još 12.000 tona inputa neophodnih u trećoj fazi biti obezbeđeno isključivo od kooperanata.

Kvalitetan projekat-obezbedio finsnsijska sredstva

Vrednost investicije prve faze rada elektrane je oko 2,5 miliona evra. Vlada Holandije je realizaciju projekta izgradnje elektrane ocenila kao izuzetno značajnu što potvrđuje i činjenica da je posredstvom Privredne agencije Holandije obezbedila bespovratnu subvenciju u iznosu 688.000 evra.

"Ovo je po odličan primer šta inovativna holandska tehnologija može da donese u Srbiju. Ovde imamo postrojenje od 600 kW koje treba da se unapredi i u budućnosti dostigne kapacitet oko 1,8 MW. To je jasna poruka šta mi u Holandiji radimo i na koji način. Reč je o održivosti, cirkularnoj ekonomiji, recikliranju i inovativnom ekonomskom razvoju", rekao je Henk van den Dool, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji.

Holandija je ovaj projekat podržala jer sa jedne strane želi da pokaže da ovakvi projekti mogu da postignu uspeh u Srbiji, a sa druge, kako je objasnio Henk van den Dool ova država želi da pomogne srpskoj ekonomiji i njenom energetskom sektoru da se bolje diverzifikuje i da bude održiviji i otporniji.

Projekat, smernica razvoja energetskog sektora

Nedavno je ovaj projekat dobio i finansijsku podršku od 275.000 dolara iz sredstava obezbeđenih u okviru projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Elektranu je svečano pustio u rad ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Istakao je, da ovaj projekat predstavlja smernicu i primer razvoja domaćeg energetskog sektora, kao i širu sliku države i društva prema resursima s kojima raspolažemo.

"Ovde imamo dovoljno sirovine koju uz pomoć holandske tehnologije pretvaramo u gas, taj gas koristimo za proizvodnju električne energije, a kao nusproizvodi nastaju toplotna energija i organsko đubrivo. Ovo je jedan izuzetno inteligentan projekat, tehnološki razvijen i suštinski pogled u budućnost Srbije", rekao je Aleksandar Antić.

Inače, osim finansijske podrške koja je obezbeđena iz Holandije i Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, elektrana "Bioelektra" je izgrađena sredstvima obezbeđenih iz kredita, u visini od 1,2 miliona evra.

Jeftina toplotna energija

"Ova elektrana nije velika, ako se gleda količina proizvedene struje. Ali, ona je velika jer može biti nosilac razvoja Botoša. Pre svega kroz dalje korišćenje sekundarnih proizvoda. Botošani će ubrzo osetiti koliko je jeftinije i bolje koristiti ovako proizvedenu toplotnu energiju", poručio je Branislav Pomoriški, direktor preduzeća "Bioelektra".

Sekundarni proizvod rada elektrane je i organsko đubrivo, kako je objasnio Pomoriški, veoma pogodno za korišćenje u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Istako je da se zahvaljući toplotnoj energiji, drugom sekundardnom proizvodu elektrane, koja će biti gotovo besplatna, u budućnosti može očekivati i razvoj seoskog turizma.


Tagovi

Elektrana Biogas Zelena ekonomija Botoš Mladost Poststrna setva Zalivni sistem Zelena energina Bioelektra


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi