AgroKlub.rs

\

Eko proizvodnja

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Eko proizvodnja » Životinje kao pomoćnici u bašti

Životinje kao pomoćnici u bašti

Povrtarstvo

Životinje kao pomoćnici u bašti

Datum: 25.06.2016. 15:00

Kategorija:

Eko proizvodnja

Za postizanje što bolje ravnoteže u bašti, potrebno je poznavati i sarađivati s prijateljskim organizmima. Takve životinje često mogu da izazovu odbojne reakcije kod ljudi, ali je njihova uloga izuzetno značajna.

Za postizanje što bolje ravnoteže u bašti, potrebno je poznavati i sarađivati sa životinjama (prijateljskim organizmima). Takve životinje često mogu da izazovu odbojne reakcije kod ljudi, ali je njihova uloga izuzetno značajna.

Samoodrživ sistem bez čovekovog uticaja

Korisne životinje i insekti se kao predatori hrane drugim insektima koji nanose štetu na gajenim kulturama. Takođe, važno je pomenuti i sisare. Mali sisari se brinu za površinski pokrivač i ostatke lišća, dok se veći staraju o broju njihove populacije. Takav sistem je samoodrživ, pa nije potreban čovekov uticaj.

Korisne su krtice i ježevi

Krtice kod većine baštovana nemaju baš dobar ugled najviše zbog toga što svojim humkama uništavaju travnjake i povrtarske gredice. Za njih je potrebno strpljenje. Rastresita zemlja koju su izbacile krtice savršena je za sadnju saksijskog cveća, dok ostatak humke treba ponovo okopati. Krtice se hrane crvima (nažalost i kišnim glistama), rovcima, insektima, larvama, grčicama, puževima golaćima, a uništavaju i gnezda voluharica.

Ježevi su omiljeni i korisni. Mladi ježevi dolaze na svet u proleće, a ponekad i u jesen. Porodica ježeva lovi u sumrak. Hrane se puževima, grčicama, crvima, gusenicama, miševima a ponekad i zmijama. Osim toga, ježevi vole i jagode i jabuke. Da bi ježevi stvorili dom, potreban je miran kutak ispod grmlja sa zaostalim lišćem.

Ptice su važan dodatak svakom vrtu

Kosovi, vrapci i čvorci hrane se crvima, insektima i gusenicama. Vrapci jedu i seme korova. Par senica, tokom leta, može za svoje mladunce da skupi oko 30 kg gusenica. Korisne ptice su i crvendać, crvenorepka i zeba. Ptice lako možemo privući postavljanjem kućica za njih ili sadnjom živice i grmlja koji im pružaju dom. Kućice su pogodne za senice, brgljeze i crvenorepke, a kao pomoćna gnezda mogu da posluže i lastama. U živici i drveću legu se crvendaći, zebe i carići. Kao neophodna zaštita ptica su pojilište ili mali bazenčić za ptice, a tokom zime potrebno je postaviti hranilicu.

Slepićem protiv puževa golaća

U korisne gmizavce ubraja se slepić. On nije opasna zmija, to je zapravo gušter. Telo mu je zmijoliko, leđa su sivo-smeđa ili bakarna sa crnim prugama, a stomak mu je taman. Često boravi na vlažnim livadama i skrivenim mestima u vrtu. U lov ide tokom ranih jutarnjih sati i hvata puževe golaće, crve i insekte. Preporučljivo je ostaviti ih da neometano borave na kompostištu, među trulim drvima i ispod granja, pa ih treba zaštititi od domaćih životinja.

Insekti mogu biti itekako korisni

Ose najeznice su mali insekti dugi 5-30 mm. Tamnih i sjajnih krila, a na njihovoj zadnjici se nalazi duga žaoka kojom ubadaju lisne vaši, i u njih, dok su još žive polažu jajašca. Larva ose najeznice živi unutar domaćina, izjeda ga i prezimljava umotana u čauru. Ženka može da izleže 200-1000 jajašaca. Veće vrste osa najeznica napadaju moljce i gusenice leptira kupusara, dok su druge specijalizovane za čaure lukove muve. Pri pregledu listova na kojima se nalaze lisne vaši, potrebno je obratiti pažnju i ne uklanjati one vaši u kojima su začaurene ose najeznice.

Pauci krstaši, pauci skakači i pauci vučjaci, razlikuju se svojim oblikom i veličinom. Neki od njih pletu mreže dok drugi žive na zemlji. Međutim, možemo ih prepoznati po njihovim nogama. Pauci su najuspešniji lovci na štetočine jer love muve, leptire, tvrdokrilce, gusenice, stenice i vaši. Da bismo ih zaštitili, potrebno je da sačuvamo njihove jedinke (iako ih se neki ljudi plaše), odnosno da ih ne prskamo otrovom. Samoniklo bilje, pokrivači zemljišta i prirodni kamenjar omogućava im prostor za život.

Muve lebdilice - važan faktor kod oprašivanja

Muve lebdilice se razlikuju od kućnih muva po crnim i žutim mrljama. Duge su 7-15 mm. Imaju karekterističan brz i nečujan let uz izrazite cik-cak pokrete. Jajašca polažu u kolonije lisnih vaši, a kod nekih vrsta to počinje već u rano proleće. Njihov broj je u direktnoj vezi s brojem lisnih vaši. Odrasle jedinke muva lebdilica hrane se polenom i medom, pa imaju važnu ulogu pri oprašivanju. Larve se hrane lisnim vašima i tokom svog života (8-15 dana) pojedu 400-800 lisnih vaši. Biljke iz porodice štitarki (mirođija, krasuljica, šargarepa) privlače muve lebdilice u svaku baštu.

Iako omražene, kišne gliste pomažu baštovanima

Najvažnije životinje koje pomažu baštovanima su definitivno kišne gliste. One kopaju duge tunele u zemljištu unoseći u svoj organizam zemlju i organski otpad, a izlučuju najplodniji humus. Njihovo čitavo telo je jedan probavni trakt i u njemu se mešaju organski sastojci i mineralne čestice zemljišta s probavnim izlučevinama. Kišne gliste su dvopolni organizmi. Za vreme vlažnih noći izlaze iz svojih kanala, a nakon oplodnje se vraćaju u zemlju gde polažu jaja. Tokom jakih kiša njihovi tuneli se pune vodom, pa zato one moraju da izađu na površinu. Tu im preti druga opasnost - sunce, jer ako ne uspeju dovoljno brzo da se vrate u zemlju, uginuće. Kišne gliste doprinose obogaćivanju humusnog sloja iz čega proizilazi i otporan rast biljaka.

Foto:pixabay.com

Broj pregleda članka: 1564; Uspešnost članka: 422.2

Tagovi: Ptice, Puževi, Voluharice, Krtice, Gusenice, Lisne vaši, Jež, Ose najeznice, Muhe lebdilice, Kišne gliste, Slepić

Ključne reči članka: zivotinje, kao, pomocnici, u, basti, vaši, tokom, hrane, ježevi, potrebno, korisne, životinje, gliste, kišne, lebdilice, lisnih, pauci, ptice, insektima, krtice, crvima, najeznice, kišne gliste, lisnih vaši, muve lebdilice


Martina Režek

Svi tekstovi autora

Autorka Martina Režek

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.