• Zaštita organskih useva
  • 25.05.2017. 12:15

Značaj eko-koridora u organskoj proizvodnji

Eko-koridori su pojaseve sačinjene od biološki aktivnih biljaka, koje okružuju ili presecaju poljoprivredne površine.

Foto: mayapujiati / Pixabay
  • 975
  • 59
  • 0

Organska proizvodnja sve više se odvija u uslovima gde je njiva okružena intenzivnom konvencionalnom proizvodnjom u kojoj se masivno koriste komercijalizovana hemijska sredstva. Zbog toga je neophodno smanjiti uticaj koji ona mogu da imaju na površine pod organskom proizvodnjom.

Tome služe eko-koridori, koji predstavljaju pojaseve sačinjene od biološki aktivnih biljaka koje okružuju ili presecaju poljoprivredne površine.

Tipovi eko koridora

Eko-koridori mogu biti formirani kao jednogodišnji i višegodišniji, a prema formi postoje: zeljasti, žbunasti i mešoviti.

"Značaj eko-koridora je u tome da se izbegne korišćenje štetnih i otrovnih hemikalija za zaštitu biljaka. Najčešće se koriste aromatične biljke poput nane, žalfije, majčine dušice i matičnjaka, jer svojim jakim mirisom teraju štetne insekte", kaže Miroljub Petrović, direktor Instituta za organsku poljoprivredu.

Inače, grupa biljaka koja se koristi za uspostavljanje eko-koridora deli se u nekoliko podgrupa: aromatične i začinske biljke, medonosne biljke, krmne biljke.

Formiranje izolacionog pojasa predstavlja zakonsku obavezu prema Zakonu o organskoj prozvodnji.

Začinsko bilje

Sve učestalija praksa u svetu, pa i kod nas je da se zasnivaju eko-koridori sa začinskim biljem. Ovakav potez je, ne samo biološki, već i ekonomski opravdan, jer je potražnja za proizvodima ovih biljaka u stalnom porastu. Najveća potražnja je za peršunom, bosiljkom, korijanderom, majčinom dušicom i timijanom.

Aromatično bilje

Korijander, dragoljub, mirođija, krasuljica, buvač, neven, hajdučka trava i druge biljke svojim mirisom privlače brojne insekte, odnosno privlače insekte predatore, koji se hrane štetnim insektima. Privlače i štetne insekte ostavljajući gajenu kulturu nenapadnutu. Takođe, privlače i insekte oprašivače. Neki od njih ispuštaju miris (eterična ulja) ili biohemijske supstance, koje odbijaju insekte koji mogu naneti velike štete gajenom povrću.

Jedan od dobrih primera je neven, jer privlači gusenice. Zatim kadifica, koja čisti zemljište od nemetoda. Kiseljak ili palamida jako dobro privlači biljne vaši.

Cvetni pojasevi

Kada se prave cvetni pojasevi, biljke se sade u trakama širine jedan do dva metra po obodu parcele ili po dužini, deleći usev na svakih 50 do 100 metara, što predstavlja domet korisnih insekata.

Cvetne biljke, smeštene u cvetnim pojasevima, ispuštaju miris ili biohemijske supstance koje odbijaju insekte, privlače korisne insekte, predatore i oprašivače ili privlače štetne insekte, ostavljajući gajenu biljku nenapadnutu - "biljke zamke".

One imaju i svoju drugu, ne manje značajnu svrhu: kao zelenišno đubrivo apsorbuju hranljive materije i kasnijim zaoravanjem vraćaju u zemljište, fiksiraju azot u zemljištu i smanjuju potrebu za azotnim đubrivima, stvaraju hlad za biljke nižeg sprata rasta, koje su osetljive na direktnu sunčevu svetlost, štite manje otporne biljke od vetra i niskih temperatura.

Poželjno je voditi računa da su eko-koridori postavljeni tako da omogućavaju nesmetan rad mehanizacije.

Dobre i loše komšije

Petrović objašnjava da za svaki usev, odnosno proizvodnju, postoji spisak biljaka koje je dobro saditi pored, kao zaštitu (dobri pratioci), a koje biljke nisu dobrodošle komšije (loši pratioci):

"Tako su, na primer, dobri pratioci boba - zelena salata, paškanat i krompir; celeru - cvekla, kupus, krastavac, komorač, boranija, praziluk, grašak; cvekli - kupus, celer, boranija, zelena salata, luk; krastavcu - kupus, celer, boranija, zelene salata, kukuruz šećerac; paradajzu - špargla, kupus, celer, boranija, praziluk, luk, peršun, krompir i rotkvica. Paradajzu su loši pratioci cvekla, krastavac i komorač".

Peršunu prijaju špargla i paradajz u blizini, ali ne i celer, zelena salata i grašak. Ako želite da sadite praziluk, svakako će mu prijati: špargla, šargarepa, celer, komorač, zelena salata, luk, paradajz, ali ne i cvekla i kupus, koji su loši pratioci. Ako budete sadili krompir, njemu u blizini ne prijaju tikvice, krastavac, luk, kukuruz šećerac, ali zato su bob, kupus, celer, boranija, grašak i paradajz pravi izbor. Rotkvici ne bi prijao kupus u blizini, špargli - cvekla, tikvicama - kupus i komorač, zelenoj salati - peršun.

Morač kao izolacioni pojas

Po korisnim svojstvima izdvaja se morač. On cveta dugo, od jula do oktobra, a svojim žutim cvetovima i karakterističnom aromom privlači veliki broj korisnih insekata.

Morač ima dejstvo kao i prethodno spomenute biljke, naročito kao izolacioni pojas. Velikom produkcijom polena morač privlači medonosne pčele. Takođe, predstavlja pogodno stanište za predatore i parazitske ose, koje uništavaju lišne vasi u gusenice.

Interesantno je i to da se tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija biljni ekstrakt, koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice i pegavosti plodova pardajza.

Potrebna edukacija

Miroljub Petrović kaže da ljudi nisu zainteresovani za eko-koridore, jer se ne bave toliko svojim zdravljem, koliko što većim prinosom i što manjim istraživanjem:

"Kada bi postojala adekvatna edukacija proizvođača hrane vezano za važnost i značaj eko-koridora, pre svega preko medija, situacija bi se značajno promenila".

Pregled funkcija koje imaju pojedine biljke

Krasuljica

sprečava napad lisnih vaši na salate

Korijander

odbija lisne vaši.

Mirođija

privlači predatore, osolike muve i predatorske ose, koje drže lisne vaši pod kontrolom.

Buvač

svojim jakim mirisom odbija mrave i krompirovu zlaticu.

Dragoljub

posađen blizu brokolija, tikvica i jabuke odbija lisne vaši jakim mirisom.

Bosiljak

potpomaže rast i cvetanje paradajza, odbija trips, muve i komarce.

Kamilica

daje bolji ukus kupusu, krastavcu i lukovima, a domaćin je osama.

Hrizanteme

izlučevinama iz korena uništavaju nematode i poznate su kao bio-pesticidi.

Ren

svojim oštrim mirisom odbija krompirovu zlaticu.

Beli luk

kao prirodni antibiotik pomaže u odbrani od napasnika pa se sadi često oko voća.

Takođe, ove biljke mogu koristiti gajenom povrću na taj način što neke od njih stvaraju hlad za biljke nižeg sprata, koje su osetljive na direktnu sunčevu svetlost. Štite manje otporne biljke od vetra i niskih temperatura, a neke pružaju prirodnu potporu za biljke penjačice.

Foto: mayapujiati / Pixabay


Povezana biljna vrsta

Korijander

Korijander

Engleski naziv: Coriander | Latinski naziv: Coriandrum sativum

Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka. Smatra se da je korijander uveden u proizvodnju u 16. veku, ali to je biljka koja se spominje već u Bibliji. Koristi se plod biljke,... Pročitaj više »

Tagovi

Organska proizvodnja Eko-koridori Konvencionalna proizvodnja Buvač Dragoljub Ren Hrizanteme Miroljub Petrović Morač Edukacija Mediji Hranljive materije Gusenice Kadifica Nemetode Aromatično bilje Beli luk Krasuljica Korijander Institut


Autorka

Marija Jovanović

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi