Budžet: Dodatni iznos za poljoprivredu - za koga su ta sredstva?

Predloženim rebalansom budžeta predviđen je za poljoprivredu dodatni iznos sredstava od 16,5 milijardi dinara, te će on iznositi 78,5 milijardi dinara, odnosno 5,3 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, rezultat je četvrte sednice Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.

Pomenuti Predlog zakona obrazložila je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, istakavši da je prvobitni budžet za 2022. godinu opredeljen za ovo Ministarstvo iznosio 62 milijardi dinara, što je činilo 4,7 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.

Zakinuto 1,1 milijarda evra

Kako dalje navodi Tanjug, navela da će direktna davanja, uglavnom preko Uprave za agrarna plaćanja biti 15,5 milijardi dinara.

"Nije tačno da će se rebalansom povećati Agrarni budžet 2022. za 16,5 milijardi rsd i na 78,5 milijardi - kako je izjavila ministarka poljoprivrede, već će isti povećati za 15.145.152.000 rsd ili za 29,1 odsto ali na svega 65.773.866.000 rsd - što je  manje za 12,73 milijarde od iznosa koji je saopštila", izričit je bio u izjavi za Agroklub prof. dr Miladin Ševarlić.

Takođe, ukazao je i na drugačiju računicu učešća agrarnog budžeta u ukupnim prigodima.

"Posebno je netačno da će učešće Agrarnog budžeta u ukupnim prihodima po prvi put biti veće (5,3 odsto) od minimalno propisanih pet odsto, jer on i sa povećanjem po rebalansu učestvuje samo sa 4,41 odsto i manji je za 8.756.134.000 rsd (74.653.760 evra) ili za 11, 75 odsto od minimalno propisanih.

Time su ukupna zakidanja od strane ovog režima za 10 godina (2013-2022) premašila 1,1 milijardu evra od pripadajućih sredstava poljoprivrednicima u Srbiji do minimalnih pet odsto od ukupnih poreskih prihoda ili oko tri godišnja agrarna budžeta, odnosno poljoprivrednicima je zakidan agrarni budžet svake treće godine - što je pogubnije od zajedničkog uticaja tri prirodne nepogode: poplava, suše i grada", ističe Ševarlić.

Računicu izdavajanja u agrarnom budžetu možete pogledati u dokumentu ispod teksta.

Istakao je i da je netačno je da će direktna plaćanja biti samo 15,5 milijardi dinara, jer su ona uvek najveća pojedinačna stavka agrarnog budžeta i planirana su da budu čak 2,57 puta veća - 39.911.686.000 dinara.

"I apsolutno je netačno da će Uprava za agrarna plaćanja - iako sva sredstva na toj budžetskoj poziciji nisu subvencije i podsticaji poljoprivrednicima (plate i doprinose zaposlenih, troškovi putovanja, nabavka opreme i softera, itd.) - raspolagati sa 61 milijardom dinara, jer je za tu namenu planirano svega 54.055.445.000 dinara ili pet milijardi manja!"

Ko su korisnici novih podsticaja?

U rebalansu su uvedene dve nove agrarne podrške: Mere uređenja tržišta (5.020.000.000 din) i Podrška zbog COVID 19 (312.700.000 din).

"Da li su ta sredstva dobili poljoprivrednici ili prehrambena industrija i trgovci", upitao je Ševarlić na viber grupi "Inicijativa za opstanak poljoprivrednika".

"Omalažavajuće su mali iznosi od 55,5 RSD/ha za uređenje poljoprivrednog zemljišta - gde pripada i sufinansiranje navodnjavanja, a posebno mizerni od 29 para/ha za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta - pri čemu su donacije međunarodnim organizacijama četiri puta veće (4.000.000 dinara) nego podrška za zaštitu i korišćenje oko 3,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji."

Kako dalje kaže naš sagovornik, zbir pojedinačnih stavki agrarnog budžeta ima računsku grešku - manji je za 20.000 dinara od ukupnog iznosa "Subvencije u poljoprivredi", što u jednom od najvažnijih nacionalnih dokumenata (budžetu Srbije) "nije dopustivo - bez obzira na statističku zanemarljivost iznosa greške."

Proizvođači suncokreta i soje

Prema rečima ministarke poljoprivrede, do kraja godine biće isplaćena pomoć za proizvođače suncokreta, a već je doneta odluka o meri podrške proizvođačima šećerne repe za sledeću godinu koje će biti 35.000 dinara po hektaru.

"Svako ko je barem položio kolokvijum, a ne i ispit iz ratarstva, zna da je suncokret najotpornija uljarica na sušu - i ako će se proizvođačima suncokreta isplaćivati dodatak na otkupnu cenu od 7,9 rsd/kg, zašto tu dodatnu subvenciju po kilogramu nisu dobili i proizvođači po površini još značajnije uljarice - soje, koja je daleko više osetljivija na sušu od suncokreta?", upitao je Ševarlić.