Podsticaji za agrošumarstvo mogli bi da budu deo budućeg ZPP-a?

Nemački savezni parlament (Bundestag) treba da odluči hoće li agrošumarstvo u budućnosti biti prepoznato kao oblik korišćenja zemljišta, što bi tu praksu učinilo prihvatljivom za finansiranje u nacionalnom strateškom planu prema Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU (ZPP), izveštava euractiv.

U sklopu agrošumarstva šume mogu da se kombinuju sa ratarskim kulturama i zemljištem koje se koristi za ispašu stoke. To znači da drveće i usevi mogu da rastu na istom komadu zemlje ili se tamo mogu stvoriti pašnjaci. Međutim, do danas ovaj oblik korišćenja zemljišta nije u sastavu programa subvencija. Dakle, poljoprivrednici se mogu baviti ovom aktivnošću, ali ne dobijaju za to nikakve podsticaje.

Iz tog razloga, farmerima i vlasnicima šuma nije bilo unosno baviti se ovakvim načinom proizvodnje. Ali, reforma ZPP-a o kojoj se trenutno raspravlja mogla bi omogućiti državama članicama direktna plaćanja za takvo vođenje.  

Sadnja drveća bi se mogla isplatiti

Prema predlogu, države članice same će odlučiti o uslovima koje agrošumarstvo mora da ispuni poput gustoće, vrste i veličine stabala, kao i pedoklimatskih uslova. Ali, još uvek traje rasprava o tome.  

“Prednost bi bila sadnja šume na poljoprivrednom zemljištu. Mnogo se CO₂ može skladištiti u drvnoj biomasi”, kaže Kristijan Bum s Branderburškog tehničkog univerziteta "Cottbus-Senftenberg" (BTU). Skladno tome, poljoprivredno zemljište moglo bi više nego ikad funkcionisati kao sakupljač ugljenika, a farme bi imale priliku dobiti nadoknadu za svoju "emisijsku nezavisnost".

Uz povećanu biološku raznovrsnost i bolju zaštitu zemljišta i vode, sadnja drveća mogla bi se i ekonomski isplatiti.

"Agrošumarski sistemi mogu dati vrlo značajan doprinos klimatskom prilagođavanju za održivu poljoprivredu. Usporavaju vetar na oranicama i kompenzuju temperaturne oscilacije", istakao je Bum. Na primer, to dovodi do manjeg isparavanja, a zadržana voda mogla bi biti dostupna biljkama za rast i veće prinose.

Postojanje subvencija u sklopu ZPP-a je u interesu EU jer i strategije "Od polja do stola" kao i ona o biološkoj raznovrsnosti spominju ovaj koncept kao klimatski održivu opciju. Očekuje se da će poljoprivredno-šumarski sistemi u budućnosti imati pozitivan uticaj na klimu, prinose i finansijsku situaciju poljoprivrednika.

"Mnoga poljoprivredna gazdinstva imaju problema s egzistencijom i sada razmatraju šta mogu da učine da bolje premoste buduće sušne godine. Agrošumarstvo je alat za izgradnju stabilnijeg sistema korišćenja zemljišta”, zaključio je Bum.