Prolećnja sadnja lukovičastog cveća: Kada početi?

Sadnja lukovica koje se sade u proleće kreće od marta, ali s obzirom na nepovoljne vremenske uslove, ona se može obaviti nakon padavina koje se još očekuju i naravno nakon zasušenja zemljišta.

Mogu se saditi sve do maja tako da nema mesta panici. Begonijama, na primjr, i odgovara da se prvi rokovi sadnje preskoče jer su osetljive na mraz. Kišovito vreme možete iskoristiti za planiranje i osmišljavanje cvetnjaka, kako jedna drugu biljku, odnosno njihov cvet, ne bi zaklanjali i tako propustili užitak dok se posmatra.

Jedne u saksije, druge u cvetnjak

Sadnja prolećnih lukovica je lepša u grupama, kako se to posljednjih godina više i praktikuje. Vodite računa o razmaku kako bi imale dovoljno prostora za nesmetan rast i razvoj do konačne veličine.

Imajte na umu da neke i ne vole duboku sadnju, čak im odgovara da lukovica viri iz zemljišta. Dubina sadnje zavisi od veličine lukovica i krtole - sitnije se sade pliće, a krupnije dublje.

Dakle, manje se obično sade na dubinu od 5 do 10 cm, a veće na 10 do 15 cm.

Pojedine vrste lukovica i krtola se sade isključivo u saksije kao što su begonije, kale, dok druge poput irisa i ljiljana isključivo idu direktno u cvetnjak.

Na svim pakovanjima u prodaji, slikovito je objašnjena i naglašena dubina i razmak sadnje između lukovica. Kako biste sigurni u kavalitet sadnog materijala, najbolje ga je kupovati u ovlašćenim i specijalizovanim radnjama, bolje snabdeveni agrocentri i poljo apoteke imaju ih u ponudi.

Karakteristike po vrstama

Lukovice vole rastresito i dobro ocedito zemljište, ne vole teška i zbijena tla. Obiluju raznovrsnošću boja i oblika, dovoljno je pustiti maštu na volju kako bi njihovom kombinacijom doveli svoje okruženje, okućnicu do perfekcije.

Gladiole (lat. Gladiolus hybridum) su jedne od najpoznatijih i možete ih saditi sukcesivno da biste imali dug period cvetanj. Ako se sade pojedinačno potrebno je osigurati podršku da se ne bi savijale i pucale. Ako se sade jedna uz drugu podrška nije potrebna. Lepe su i dekorativne kad iscvetaju i u vrtu, ali i u vazama pri dekoraciji enterijera.

Ljiljani (lat. Lilium sp.) se takođe sade u proleće, ali postoje i neke vrste koje se sade u jesen. Svima nam je dobro znan, ranije viđan u svakom dvorištu beli ljiljan koji je jedini mirisni, a ostali crveni, narandžasti, žuti nisu. Ljiljani, takođe lepše deluju kad se u jednu kućicu sadi par krtola oko 5, na razmak unutar nje oko 15 cm.

Ljiljan: egzotičan, mirisan - kako ga uzgajati

Begonije (lat. Begonia), porodica begonija obiluje raznovrsnošću cveta koji mogu biti puni, viseći jednostruki i grmoliki. Pogoduje im više zasenjen položaj i sadnja u saksijama nego direktno u vrt. Cvetaju od maja do oktobra. Osetljive su na bolesti naročito pepelnicu, pa joj treba osigurati fungicidni tretman.

Kana (lat. Canna) je biljka raskošnih cvetova i listova, a može se saditi i direktno u baštu ili u saksije, raste od 60 do 130 cm. Razmak između biljaka, ako se sadi direktno u vrt, treba da je oko 40 do 50 cm. Cveta od juna do oktobra. Poreklo vodi iz Indije, pa se podrazumeva da je osetljiva na niske temperature. Preporučuje se, što važi i za ostale lukovice, kad prođe cvetanje, tokom jeseni i zime vaditi ih i čuvati u pesku ili na nekom zaklonjenom i mračnom mestu.

Dalija (lat. Dahlia hybrida) cveta sve do prvih jesenjih mrazeva. Krtolasti koren dalije je osetljiv na rane mrazeve pa je treba saditi kad prođe ta opasnost. U sušnom periodu potrebno je zalivanje.

Iris stari dobro znani cvet koji je pre krasio skoro svako dvorište, možemo ga nazvati cveće naših baka.

Kale (lat. Calla Zantedeschia) se takođe sade u proleće. Ranije su postojale samo bile, a sad ih možemo naći i u drugim bojama kao što su crvene, roze, žute pa čak i crne. Prepoznatljive su po elegantnom vrlo otmenom cvetu, više se sade u saksije, nego direktno u baštu. Zbog svog neobičnog cveta često se nalaze u aranžmanima buketa.

Nekima od ovih lukovica treba duži period za nicanje, dok druge imaju brz početni rast, zato imajte strpljenja. Ako primetite pri kupovini da su lukovice i krtole malo suvi bilo bi dobro kratko ih potopiti u vodu ili čak u rastvor određenog fungicida kako bi brže nicali, a time im i obezbeđujete zaštitu od patogena.