• Pogled u prošlost

Autoriteti srpske poljoprivede - koga seljaci (ne)rado slušaju?

Dok su prve agronome i druge stručnjake poljoprivrednici napadali vilama i drugim alatkama, ne dopuštajući da im neko "sa strane" "soli pamet", danas ih slušaju pa čak i zapošljavaju.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 481
  • 126
  • 0

Etnolozi i drugi stručnjaci koji su se ikada bavili srpskim selom saglasni su u jednom: da je seljaštvo vrlo nepoverljivo prema svima pa i prema autoritetima, o čemu podatke nalazimo kod Vuka St. Karadžića, Sime Trojanovića, Veselina Čajkanovića, Tihomira Ostojića, Vladimira Dvornikovića pa do današnjih sociologa.

Međutim, ta nepoverljivost je vrlo komplikovana: s jedne strane seljak je ponizno stajao, klečao ili puzio pred državom, njenim institucijama i uopšte moćnim ljudima, stranim ili domaćim, jer je morao, iako mu na pamet nije padalo da ih posluša, osim pod pretnjom teške kazne. Na isti način, kao što bi poslušao sveštenika, sve uz ljubljenje u ruku, domaćin bi možda iste noći, u najvećoj diskreciji, posetio lokalnu vračaru, da bi je pitao za savet i njene preporuke, za razliku od sveštenikovih, izvršio u potpunosti.

Što se tiče posla, poljoprivrednici su drage volje slušali savete onih koji im nisu pretili kaznama niti im naređivali: starije članove porodice i uspešne poljoprivrednike, dakle, praktičare, koji su rečju, delom i dobrim rezultatima pokazali da ih vredi poslušati. Tako se radilo vekovima, ta praksa se ozbiljno ukorenila i promene su dolazile teško, a u početku i vrlo nerado. 

Blizak susret sa vilama i drugim alatkama

Prvi agronomi koji su se pojavili u obrenovićevskoj Srbiji nisu se dobro proveli: prilikom prvih izlazaka na teren i prvih pokušaja da posavetuju poljoprivrednike doživeli su bliske susrete s vilama i drugim alatkama kojima su ih napali uvređeni seljaci, tako da su morali da traže pomoć žandarmerije. Sa današnjeg aspekta, ovakvi doživljaji deluju kao anegdota, ali, u ono doba, poljoprivrednici nisu dali da im "pamet soli" pismen, školovan čovek.

U okruženju gde je 95 odsto ljudi bilo nepismeno svaki stručnjak bio je doživljavan kao stranac, "tuđin" i samim tim sumnjiv da je nedobronameran i opasan. Opet je država morala da interveniše, uglavnom pretnjom kaznom. Vremenom i zahvaljujući uspešnim intervencijama stručnih ljudi, poverenje poljoprivrednika je osvojeno tako da su navikli na veterinara, agronoma ili inženjera poljoprivrede.

Danas, iako i dalje nepoverljivi, poljoprivrednici su spremni da prihvate dobar savet. Prate medije, internet, društvene mreže i vrlo su dobro obavešteni o kretanjima na tržištu. Stručnjaka visoko cene i spremni su da plate znanje - imućniji čak zapošljavaju agronome i inženjere poljoprivrede. Veterinara gledaju maltene kao heroja naročito kad se krava srećno oteli i tele stane na noge. Savet starijih i iskusnijih mnogi prihvataju i rado citiraju, a praktičare - na primer, one koji umeju da orežu voće - angažuju i za sledeću sezonu. 

Ljubav za ljubav - sir za pare

Poverenje poljoprivrednika u političke ličnosti takođe je dvoznačno. U razgovoru, prosečan stanovnik sela može da izražava oduševljenje političarem i njegovom kampanjom, naročito ako političar govori dovoljno glasno prilikom javnih nastupa, otvoreno kritikuje protivnika, ne preza od slikovitih i oštrih reči ("ala im je rek’o! Neka im je rek'o!") - a onda to isto stanovništvo listom glasa za sasvim drugu osobu ili opciju.

Imućni poljoprivrednici ne izražavaju se suviše o svojim političkim simpatijama ili antipatijama, a kad izbori prođu, uvek su na strani vlasti, jer od nje očekuju bolji tretman nego što im je pružila bivša garnitura. Otkupljivačima poljoprivrednici veruju kad vide svoj novac, isplaćen za predate proizvode, a državi i njenim institucijama - kad dobiju subvenciju. Ili, ni onda - za svaki slučaj. Autoritet je autoritet, ali na kraju, poljoprivrednikova radost u kritikovanju svega postojećeg je neprocenjiva.  


Tagovi

Autoriteti Poljoprivrednici Srbije Agronomi Veterinari Stručnjaci Političari


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".