Biftek će postati hrana za superbogate, meso i riba za bogate, a sirotinja neka jede kolače

Podstaknut informacijama da će Danska biti prva zemlja koja uvodi porez na krave, odlučio sam da sublimiram malo više informacija o toj temi. Verujem da kod ovako složenih i osetljivih tema pre svega treba razumeti razloge zašto se nešto radi, a zatim i posledice toga na buduća tržišna kretanja.

Nakon takvih naslova svaki od vlasnika farmi krava ili ovaca se mora zapitati ima li budućnost kao proizvođač mesa ili mleka i koja potražnja će postojati nakon što ekološkim porezima opteretimo ovu već slabo profitabilnu, a kapitalno zahtevnu proizvodnju.

Danski stočari prvi će u svetu plaćati porez na emisije CO2 po kravi

Već neko vreme zanimaju me klimatske promene i njihov uticaj na poljoprivredu i svakodnevni život. U nekoj tački oko 2020. godine dogodio se klik u glavi i od tada sam shvatio da je to bitka u kojoj ne sme biti isključenih i nezainteresovanih. Očigledno je da živimo u svetu koji se menja i još za vreme moje generacije će promene klime imati značajan uticaj na naše svakodnevne živote. U mom slučaju to verovatno znači da ću picigin igrati već u maju i da će mi masline za 20 godina teško opstajati ako se ne pobrinem da pripremim zemljiše i navodnjavanje.

CO2 porez na biftek

Sve o tome je rekao futurist Korado Korlević, čije priče rado slušam i mislim da bi bio sjajan ministar obrazovanja. Drugo, kako sam oduvek fasciniran efikasnošću i optimizacijom, vrlo interesantna mi je tema koliko su neke životinje efikasne u pretvaranju hrane u meso. Probavni sistemi različitih vrsta bitno su različiti, a time i njihova efikasnost. S tim je povezana tema koliko određena vrsta životinja, odnosno njihov probavni sistem proizvodi efekat staklene bašte. Po pravilu su oni manje efikasni veći zagađivači – troši se više energije i nastaje više nusproizvoda.

Treće, očito je da Evropa ima od svih zemalja/kontinenata najviši nivo posvećenosti zaštiti okolne i očuvanju ekosistema. Vidljivo je to u svakodnevnim pravilima i ograničenjima koja se nameću poljoprivrednicima kao što su zaštitna sredstva, đubriva, plodoredi, obrada tla, zaštita leptira i pčela... i u svakodnevnom životu od čepova na bocama, EURO normi za dizel motore ili subvencija za termofasade ili fotonaponske elektrane.

Kad se te tri priče spoje u jednu, dođemo do priče o upitnoj budućnosti bifteka. Jer kako je rekao g. Korlević, mi smo u tački bez povratka i pre ili kasnije doći će na red i C02 porez na biftek. Neki briselski ili zagrebački birokrata će kupovati još jedno četvorogodišnje mazanje očiju i doneti propis o porezu na pečenu jagnjetinu. Time će se spasiti klima, a ugasiće se stotine fabrika sreće. Uvoznici rumunske jagnjetine već prošle godine počeli suda se pripremaju na uvoz humusa i vegeburgera.

Efekat staklene bašte

Idemo redom. Prvo, uticaj poljoprivrede na stakleničke gasove odnosno klimatske promene. Tu činjenice govore sledeće:

• Poljoprivreda utiče oko 10 odsto na globalne emisije CO2.
• Što se tiče metana i NO2 tu je situacija još gora, blizu 40 odsto količina generiše proizvodnja hrane. Primera radi, jedna krava godišnje proizvede više od 100 kg metana, a na svetu ima oko milijardu goveda. 100.000.000.000 kg metana godišnje. 
• Ukupno gledajući, procena je da 26 odsto svih emisija dolazi iz proizvodnje hrane. Tu se uzima u obzir čitav lanac vrednosti koji uključuje i preradu, transport, pakovanje. Zanimljiva ilustracija ispod govori o tome koliko pojedina aktivnost u lancu proizvodnje hrane utiče na emisije gasova sa efektom staklene bašte: i zato je bitno da kupujete jaja od komšije, a ne u supermarketu. 

A kakav je uticaj pojedine vrste hrane (meso, jaja, mleko, pirinač...) na C02 emisije? Loši momci su naravno meso i mleko goveda, ovaca i koza. Dobri momci su sve žitarice i piletina, jaja. 

Složenija slika koja uključuje ceo lanac emisija ovakvih gasova od polja do krajnjeg kupca – korišćenje zemljišta, proizvodnju, prehrambenu industriju, transport, maloprodaju i pakovanje, isto kazuje - opet bifteci pobeđuju.

Efikasnost vrste životinje

Probavni sistem živine najefikasniaj je mašina za pretvaranje proteina, ugljenih hidrata i masnoća u meso. Posl njih su svinje, a debelo iza toga preživari – junetina, jagnjetina, kozetina. Ta efikasnost najpreciznije se definiše parametrom koji se zove FCR feed conversion rate. Odnosno- konverzija - koliko kg kukuruza treba dati svinji za kilogram prirasta mesa (kg žive svinje). Stvari postaju komplikovanije kada shvatite da se svinje mogu hraniti na milion načina i da svaka ta hrana ima procenat vlage koji može veoma varirati zavisno od toga da li se radi o žitaricama sa samo 13 odsto vlage ili silaži sa čak 70 odsto vlage.

Ali ako ćemo taj naziv svesti na suvu hranu sa potpunim krmnim smesama na bazi žitarica i uljarica dođemo do podataka da je konverzija kod živine ispod dva, kod svinja ispod tri, a kod preživara preko pet. Odnosno 5+ kilograma hrane za 1 kg žive junetine.

Osim FCR parametra, drugi bitan faktor je iskoristivost žive životinje – randman. A on je kod svinja i pilića bliže 80 odsto, a kod goveda bliže 60 odsto žive mase. I tu su krave neefikasnije, pogađate, imaju veće probavne organe. U kravine želuce može stati zapanjujućih 100 litara.

Ispred živine po efikasnosti su samo insekti, ali to je priča koja tek treba da bude ispričana.

Sirotinja neka jede kolače 

I na kraju, Zajednička poljoprivredna politika nameće sve veće restrikcije poljoprivrednicima u EU, a čiji je cilj očuvanje okoline i smanjenje klimatskih promena. Jedna od stvari zbog kojih volim EU je njena odgovorna klimatska politika. Uvek može bolje, ali nemojmo cepidlačiti, sve je to proces. A ako je Korado u pravu, ionako je prekasno, samo je pitanje jesmo li uvalili decu ili unuke.

Jasno je s obzirom na uticaj poljoprivrede da će pre ili kasnije u EU na red za smanjivanje kvota i nametanje CO2 poreza doći i poljoprivreda. Došla bi i ranije da nisu EU poljoprivrednici tako dobro organizovani i spremni da glasno brane svoje interese. Svi znaju da će takva reforma značiti traktore na ulicama Brisela, Francuzi će ih prvi okupirati, a siguran sam da će i hrvatska ekipa poslati svoje interventne protestne onjske snage.

A kad se napokon u krvlju uguše protesti i CO2 porez dođe do poljoprivrede krenuće se logično od sektora koji pravi najviše štete za okolinu - od sektora govedarstva, ovčarstva i kozarstva. Može se pročitati i budući model. Danci su najavili od 2030. godine uvođenje poreza na krave u iznosu oko 100 evra/kravi. 

Poljoprivredne priče Ivana Malića možete pročitati i na njegovom blogu. 

Nema nikakve sumnje, ostali će u deceniji koja sledi pratiti hrabru i odgovornu dansku politiku, brže ili sporije, zavisno od toga koliko im je sektor goveda bitan za nacionalnu ekonomiju.

Šta će biti sa biftekom? Biće sve skuplji i sve više će dolaziti na stolove Evropljana iz Južne Amerike, oni zaštitu okoline još ne mogu da priušte. Postaće hrana za superbogate, meso i riba za bogate, a sirotinja neka jede kolače.