Da li smo propustili da prodamo (deo) agro robe novog roda po višim cenama?

Negativan trend na berzama se nastavlja. U proteklih mesec dana, terminske cene glavnih globalnih kultura pale su na berzama s obe strane Atlantika, i na CBOT-u i na MATIF-u. Nažalost, s takvim negativnim trendom proizvođači ulaze u setvu, što zasigurno ne budi optimizam u ovim vremenima povećanog rizika i smanjenje profitabilnosti.

Okvir u kojem trenutno funkcionišu nama interesantne berzanske robe nije se puno promenio u proteklih mesec dana, ostao je isti, ali su se pojedini faktori unutar njega dodatno intenzivirali. Celokupnu međunarodnu trgovinu uzburkale su najave američkih carina na sve i svašta, za skoro sve i svakoga. Naravno da to otvara pitanje reakcije svake pojedine zemlje pogođene američkim carinama, a onda i posledičnog odgovora Trampa na iste. U svakom slučaju, opasnost i rizik od negativnog spiralnog efekta carina je itekako prisutan i realan.

Kao verovatna meta, sigurno će biti i američki poljoprivredni sektor, jer SAD je jedan od najvećih izvoznika raznih sirovina, ne samo ratarskih kultura. To je svakako pesimističan, bearish faktor za tržišta i cene, koji je već prisutan na tržištu.

EU ove sezone izvozi manje, a uvozi više

Neočekivani pad vrednosti dolara, koji je tokom marta pao s nivoa 1,035 u odnosu na euvo, na gotovo 1,095 u jednom trenutku (da bi se danas stabilizovao oko nivoa 1,08), imao je dosta uticaja na kretanje terminskih cena na berzama, ali i na cene fizičke robe, pogotovo kada su bile u pitanju uvozne dolarske robe u EU (robe iz Ukrajine, Rusije, Brazila...).

U tom kontekstu preovladava zabrinutost, a posledično onda i povećana volatilnost, koja je na nivou meseca terala fondove da povećavaju svoje short pozicije (očekivanja da će cena pasti) na svim robama. Što se tiče fondova, ukupno su short 24,1 miliona tona roba. Međutim, ako se pogleda po važnijim robama, onda su long na kukuruzu (16,9 miliona tona), a short na pšenici CBOT (17,7 miliona tona), na pšenici MATIF (10,8 miliona tona) i na soji (6,2 miliona tona). Takve pozicije fondova otvaraju prostor za snažnije korekcije cene, u trenutku kada isti odluče značajnije da smane te iste pozicije. Pitanje je samo koji je to događaj koji će ih podstaći na takvu reakciju?

Dodatak ovome je očekivani povratak povoljnih kiša u regiji Crnog mora i širom američkih Velikih ravnica, što je takođe pomoglo da gurne cene pšenice naniže na Čikagu i Euronextu. Kukuruz je sledio isti trend. Evropska komisija procenjuje žetvu 2025.: meke pšenice na 127 miliona tona (8 miliona tona više nego 2024.), durum pšenice na 8 miliona tona (800 hiljada tona više nego 2024.), ječma na 52 miliona tona (2,8 miliona tona više nego 2024.) i kukuruza na 65 miliona tona (5,6 miliona tona više nego 2024.). Izvoz pšenice iz EU od početka kampanje je na 15,5 miliona tona (naspram 23,8 miliona tona pre 12 meseci).

Cena pšenice

Što se tiče uvoza robe u EU, uvoz kukuruza je na 15,4 miliona tona (naspram 13,8 miliona tona prošle godine), uvoz sojinog zrna je na 9,8 miliona tona (naspram 9,2 miliona tona pršle godine), dok je uvoz sojine sačme na 13,6 miliona tona (naspram 10,7 miliona tona prošle godine). Dakle, EU ove sezone izvozi manje, a uvozi više robe nego u istom periodu prošle godine, što je direktna posledica slabije proizvodne godine, posebno prošle jeseni.

Na američkom CBOT-u terminska cena pšenice za maj na nivou mjseca je pala, najviše kao posledica bearish trenda u drugoj polovini meseca. Pala s 5,6 $/bu, na 5,4 $/bu. Mada je kretanje na nivou meseca bilo pesimistično, treba spomenuti da je u jednom trenutku tokom meseca cena dostigla nivo od 5,75 $/bu, da bi u drugoj polovini meseca sve to palo na ranije spomenuti nivo od 5,4 $/bu, najniži nivo za ovaj ugovor. Najnovije procene setve pšenice u SAD-u pokazale su manje površine od očekivanih, što je pružilo određenu podršku cenama na tržištu u kratkom roku. Međutim, ostale su blizu ugovorno najnižih, jer je tržište već uračunalo većinu negativnih vesti, ograničavajući dobitke.

Osim toga, očekivanja lakšeg izvoza pšenice iz Rusije i Ukrajine, nakon sporazuma o prekidu vatre koji su poduprli SAD, dodatno su pritiskala cene. Zabrinutost šireg tržišta takođe je uticala na raspoloženje, posebno neizvesnost oko predstojećih američkih carina na uvezenu robu. Tokom vikenda predsednik Tramp najavio je da će recipročne carine koje će biti predstavljene početkom aprila biti usmerene na sve nacije, a ne samo na 10 do 15 zemalja s najvećim trgovinskim neravnotežama.

Nema razlike ni kod kukuruza. Uzlazni trend na američkom CBOT-u koji je trajao od sredine oktobra, a svoj vrhunac očito doživeo sredinom februara, snažno se izduvao u poslednje dve nedelje februara i u martu. Na nivou meseca terminska cena ugovora za maj pala je s nivoa od 4,7 $/bu na ispod 4,6 $/bu, s time da je u jednom trenutku testiran i nivo od 4,4 $/bu. Taj testirani ujedno je bio i najniži nivo još od sredine decembra 2024.

Velike zalihe soje

A da mesec bude u potpunom znaku medveda (bear/ish, eng. medved), tu je soja, čija je terminska cena ugovora za maj na nivou meseca pala s nivoa od 10,25 $/bu na 10,14 $/bu. Pa mada je početkom meseca testiran nivo od 10,35 $/bu, sredinom meseca su testirani nivoi ispod 10 $/bu. Procene zalihe soje u SAD-u pokazale su se više od očekivanih. Premda su brojke o površinama pod sojom u skladu s projekcijama, veće zalihe od očekivanih uticale su na cene zbog velikih domaćih zaliha i konkurencije iz Južne Amerike.

A i s ove naše strane Atlantika, trend je isti. Terminske cene pšenice na Euronextu za ugovor maj, na nivou meseca opet su pale i to za skoro 9 €/t, s 229 €/t na 220,25 €/t i sada se nalaze na donjoj granici trenda koji traje još od jeseni u kojem se kreće u rasponu između 220 i 240 €/t.

Cena kukuruza

Mada su nekoliko puta u tom periodu testirane obe granice ovog trenda, za sada još nema dovoljno snage da ih cena značajnije probije, bilo prema gore ili prema dole. Videćemo da či će nas april u to razuveriti ili će se cena odbiti od ovog nivoa prema gore.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Kukuruz je pomalo iznenadio, jer je na nivou meseca ostvario pad cene od 5,5 €/t, s nivoa od 217,25 €/t na 211,75 €/t. Možemo reći da od sredine februara imamo trend pada cene kukuruza u kojem je terminska cena ugovora za jun pala 13 €/t. Za kraj, terminska cena uljane repice ugovor za maj, na nivou meseca imala je pad od 16 €/t, uz veliku volatilnost. Mada je zadnji dan trgovanja ostvaren minus od gotovo 9 €/t, na kraju meseca je cena veća za čak 50 €/t, od najniže u mesecu, ostvarene sredinom marta.

Pad ovih cena reflektovao se i na cene fizičke robe. Cene kukuruza i pšenice u Italiji su pale, a potražnja za istima je smanjena, za razliku od ponude koja je i dalje prisutna, ako ne i povećana. Čini se da je tržište u nekoj meri pokriveno za spot isporuke. Mnogi kupci već su se okrenuli kupovinama roba novog roda, ali pitanje je da li su se, treba li već sada i kada će to učiniti domaći trgovci i još važnije proizvođači? Vreme će pokazati da li smo možda propustili da prodamo (deo) robe novog roda po višim cenama?