Dilema koja to nije: Veštačko meso iz 2050. ili zdrava slanina iz 2024.

Poštovani čitaoče, možete li da zamisliš kako će izgledati jedan tvoj radni dan ili dan tvojih potomaka za nekih tridesetak godina?

Verujem da ti današnja dnevna dinamika ne dozvoljava da razmišljaš o nečemu što i nije tako daleka budućnost. Pokušaj da se projektuješ u, na primer, u 2050. godinu i napraviš predikciju jednog takvog "običnog dana".

Dobro, preuzimam rizik, pa ću ja to učiniti umesto tebe.

Osvrt na budućnost

Jutro. Nežni glas koji je primeren tvom senzibilitetu (jer je on dobro proučen od strane nevidljivog "Velikog brata" zvanog veštačka inteligencija) budi te iz nekog virtuelnog budilnika i predočava obaveze koje ti predstoje u toku dana.

Ali, pre svega doručak: zeleno-crvena, vitaminski bogata i ukusna "salata doručak" od povrća čijom genetskom modifikacijom su dobijene fantastične nove vrste povrća za koje danas ne postoji ni ime. Ali, da li je ime uopšte važno, jer laboratorija je napravila savršen doručak, bez obzira što je napredni genetski inženjering obesmislio u isto vreme i Boga i Darvina, koji, istorijski posmatrano baš i nisu bili u nekoj ljubavi.

Radni deo dana do ručka se inače sastoji od razmene bezbroj informacija putem savršenih komunikacijskih medija (zaboravite lap-topove). Zadovoljstvo obavljenim poslom se ne meri korisnošću tvog angažmana, jer su sve što je od krucijalnog značaja za neki posao, preuzeli roboti i drugi moduli veštačke inteligencije. Vreme je za ručak. Tvoj "Veliki brat" ti je rezervisao mesto u omiljenom restoranu i tačno na vreme stižeš gde te čeka sočna "pljeskavica" i pikantna "kobasica", koje su dobijene tako što se od životinja uzimaju ćelije koje se u laboratoriji hrane amino kiselinama, vitaminima i mineralima, pa se razmnožavaju, a pa posle toga sledi mlevenje i eto mesa.

Naravno, ti kod "konobara" - lepo dizajniranog robota, insistiraš da te "kobasice" i "pljeskavice" budu od proizvođača "Upside foods", jer je to kompanija koja je ima najdužu tradiciju u proizvodnji ovog "mesa". Konačno, najveći finansijer te kompanije je čovek kultne vrednosti - Bil Gejts. Posle ručka vraćaš se u svoj stan, otvaraš vrata govoreći "Sezame, otvori se" ili nešto slično, ležeš na svoj kanabe i razmišljaš o večeri.

Pošto je Vaš lični "Veliki brat" izračunao kalorijsku vrednost tvog današnjeg obedovanja, upozorava te da ti je preostalo još samo 250 kilokalorija do kraja dana. Na osnovu toga, tvoj verni sluga, drug ili savetodavac, kako god, kreira ti večeru uz čašu vina, dozvolivši da se ta, skromna, večera sastoji delimično i od konvencionalne hrane, tek da te podseti na vaše pretke.

Transformacija agrara

Sve prethodno ipak shvatite kao plod moje mašte.

Možda sam negde na tragu nekog budućeg scenarija, ali ipak verujem u drugi put civilizacije. Sve u svemu procene su da bi u narednim decenijama upravo poljoprivreda mogla da bude ta privredna grana koja će doživeti najveće promene. Svedoci smo vrlo brze transformacije sektora agrara: genetski inženjering, agresivan upliv veštačke inteligencije, pozitivno korišćenje naprednih IT tehnologija, upotreba dronova, korišćenje savremene kompjuterizovane poljomehanizacije.

I Fendt traktori bez vozača?

Da, svi ćemo se složiti sa prethodnom konstatacijom, ali šta ćemo sa sasvim realnim zahtevima poljoprivrednika širom Evrope da se uravnoteži tržište inputa sa cenama žitarica i uljarica, kako će se EU postaviti prema protivljenju poljoprivrednika zbog brze primene "zelene agende", zbog skidanja ili neuvođenja subvencija za dizel gorivo. Dakle stvarnost nam govori da se potpuno "prizemni" i realni zahtevi poljoprivrednika nalaze u suštoj suprotnosti sa futurističkim predviđanjima koji su dati u prvom delu teksta. Demografske procene su da bi 2050. godine zemlja mogla da ima oko 10 milijardi stanovnika.

Uzaludna misija

Ko će rešiti problem dovoljne raspoloživosti hrane? Poljoprivreda ili hibridna hrana iz prestižnih laboratorija? Duboko sam uveren da je to poljopriveda. Ne umanjujem doprinos nauke, pogotovo veštačke inteligencije. Međutim, kada nas jedan od tvoraca veštačke inteligencije Ilon Mask upozorava I kaže: "Polako i obazrivo sa veštačkom inteligencijom" pametnom čoveku je jasno da ako čovečanstvo dozvoli da taj duh izađe iz lampe i van kontrole čoveka počne da gospodari nad svojim tvorcem, svi ćemo biti u problemu.

Konačno, kako da objasnimo neke stvari siromašnom delu sveta, a ima ih skoro jedna milijarda, da ostave svoje drvene plugove (oni ih i dalje koriste) i pređu na obrok sa veštačkim mesom?

Uzaludna misija.

Pobrinimo se o njima na način kako kaže stara kineska poslovica: Nemoj siromahu dati ribu, već ga nauči da peca. Mislim da je to najbolji put za uravnoteženi razvoj društva i civilizacije uopšte. U protivnom, sprema se velika seoba gladnih na teritorije gde gladi nema. Bojim se ili bolje rečeno nadam se da taj siromašni svet još nije došao do spoznaje da se danas u svetu baci jedna trećina proizvedene hrane. U protivnom, u naletu gneva siromašnih i gladnih, mogao bi da se otvori novi front, čija bi linija razgraničenja bila glad. Ako nam je nečega dosta, to su novi frontovi koji niču kao pečurke posle kiše.

Zbog svega toga, poljoprivrednike moramo nazvati modernim herojima, a što se tiče veštačke inteligencije, genetskih mahinacija i robotike ne verujem da je robot baš nešto raspoložen da se uhvati za plug ili počisti staju. Zato, poštovani poljoprivrednici - samo napred. Hoćemo da jedemo zdravu slaninu, lepe kobasice, neprskano voće i povrće i 2050. godine, koliko god to daleko bilo, pa neka uživa kako ko hoće.

_{Naslovna fotografija: Depositphotos/anyaivanova@gmail.com/PantherMediaSeller}