Dilema, problem ili slatka muka: Šta sejati i od čega zaraditi? Kladionica je otvorena

Novembar, a nemamo proteste poljoprivrednika!? Tek neke neubedljive najave protesta pojedinih udruženja nisu uznemirile ni državu, a ni širu javnost. Nismo baš navikli na ovako miran novembar. Šta je onda to što je u fokusu agrarne javnosti? To su uobičajene teme za ovaj period godine kao što je setva strnih kultura i projekcije setvene strukture za narednu ekonomsku godinu.

Odgovornost prema sopstvenom biznisu kod poljoprivrednika je mnogo veća nego kod ostalih delatnosti iz tzv. realnog sektora. Zašto? Hajde da krenemo recimo od industrije konditorskih proizvoda. Proizvođači bombona, čokolada i drugih "slatkiša" će u relativno kratkom vremenskom periodu ponuditi tržištu nekoliko različitih proizvoda i na taj način istestirati ukuse svoje ciljne grupe i tako konačno pogoditi tačno u metu. Taj "pronađeni" ukus će deci doneti zadovoljstvo, a kompaniji dobru zaradu. Slična stvar je i sa ostalim industrijama čiji je koeficijent obrta veliki, pa mogu da se realativno brzo prilagođavaju zahtevima tržišta čime sebi obezbeđuju dobru prodaju, a uz veštinu i znanje marketing menadžmenta i dobru zaradu.

Triput meri, jednom seci

Poljoprivrednik nažalost nema tu mogućnost. Odluka o setvenoj strukturi (čitaj: asortimanu ponude svojih proizvoda) je jednokratna, pa je utoliko odgovornost paora pri donošenju te odluke veća i nosi teški teret rizika, jer posledice te jednom donete odluke će snositi cele ekonomske godine. Kako doneti pravu odluku o strukturi setve?

Da li se odlučiti za pšenicu koja uspešno "izmiče" sve prisutnijim letnjim sušama i visokim temperaturama ili se odlučiti za tradicionalno najomiljeniju ratarsku kulturu kukuruz koji nudi veliku lepezu hibrida sve otpornijih na klimatske promene? Ili je to soja, sve do pre nekoliko godina možda i najprofitabilnija kultura ili suncokret koji istrajno "prkosi" paklenim letnjim temperaturama i donosi solidan prinos? Ili je to šećerna repa koja je dodatno stimulisana od strane države?

Dilema do dileme. Možda je najbolje da formatiramo jedan jednostavan algoritam gde ćemo za svaku biljnu kulturu ubaciti sve faktore i argumente za i protiv, pa da na osnovu toga donesemo odluku. Biće to u početku jedan miks najuticajnijih faktora, kojima ćemo ipak dati posebnu snagu pondera i obaviti svojevrsno rangiranje. Nijedan algoritam nije savršen i bezgrešan.

Ipak - pomaže. Uverićemo se u to na primeru upravo pet najzastupljenijih ratarskih kultura: kukuruzu, pšenici, soji, suncokretu i šećernoj repi. Vrlo svedeno i sasvim jasno u algoritamsku matricu unećemo sledeće parametre: prinos u prethodnoj godini, troškovi proizvodnje, tržišne okolnosti, profitabilnost, plodored, državni podsticaji, očekivani agrometeorološki uslovi.

Verovatno je nešto propušteno. A nešto je i namerno propušteno. Naime, odmah ću da navedem da u ovaj algoritamski bubanj namerno nije stavljen očekivani prinos. Pa upravo prinos bi trebao da bude rešenje ovog svojevrsnog rebusa, jer ako bismo se sada i odmah "usidrili" na određeni prinos, čitava ova igra oko predviđanja plodreda bi izgubila smisao.

Pođimo redom...

Dakle, od pšenice. Pšenica će nam biti primer kako primeniti ovaj model i na ostale kulture. Prinos pšenice u protekloj ekonomskoj godini bio je dobar. Čak sasvim dobar. Hektarski prinos je prosečno iznosio oko 5,3 t/ha. To je posle 2021. godine najbolji prinos po jednom hektaru uopšte od kada se vodi precizna evidencija o prinosima. Razloge znamo. Agrometeorološki uslovi su toliko nepredvidivi i naglašeno invazivni da predstavljaju pravi rulet. Ipak, primećeno je da su najrizčniji letnji meseci kada loše vremenske okolnosti bukvalno desetkuju prinose.

Pšenica je "pobegla" od letnjih vrelina i suše i dala veoma dobar prinos. Ulaganja u proizvodnju pšenice u odnosu na ostale ratarske kulture su manja. Pšenica je relativno ekstenzivna kultura i neretko se kod naših ratara percipira kao idealan predusev, pa tek onda kao profitabilna roba na tržištu. Tržišna pozicija pšenice je u relativnim odnosima sa ostalim ratarskim kulturama na uglavnom istim relacijama, što sa tog aspekta pšenicu ne čini ni atraktivnijom robom, ali ni autsajderom na globalnim i regionalnim, pa ni lokalnim tržištima. Državni podsticaji su na nivou, nazovimo ih "redovnih" podsticaja, kao što su subvencije po hektaru, podsticaji za sertifikovano seme i refakcija za dizel gorivo. Dakle ni manje ni više nego kao kod ostalih kultura.

Neprihvatljiv odgovor za paore: "Biće. Ne sada, najkasnije za godinu dana"

Ovaj kratki pasus uglavnom je obuhvatio sve napred navedene algoritamske parametre. Algoritam, kao pre svega matematički model svakako drugačije izgleda, ali suštinu smo prikazali opisno, a ne brojčano radi lakšeg razumevanja. Dakle, uglavnom sve je tu. Nešto, kao što se može videti, ide u prilog odluci da se seje ova kultura, ali neki faktori baš i ne idu u prilog ovoj odluci.

Zloupotrebiću svoje godine i dugo pamćenje bavljenja ovim poslom, pa ću odmah izdvojiti presudan faktor koji će po mom dubokom ubeđenju pšenicu prepoznati kao usev koji će u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu biti setveni dobitnik. To je prinos. Sve ostale ratarske kulture protekle ekonomske godine imale su značajne podbačaje. To je ključni faktor koji će po mom dubokom uverenju biti presudan za odluku naših paora da povećaju površine pod pšenicom koja bi prema procenama na našim poljima mogla da zaposedne bar 620.000 hektara, što bi u odnosu na 560.000 hektara povećanje površina pod hlebnim zrnom bilo nešto više od 10 odsto.

Možda omiljena ratarska kultura? 

Prvi podaci o ovogodišnjoj setvi upravo idu u prilog ovoj proceni. Kako proceniti raspoloženje poljoprivrednika prema setvi kukuruza kada je to ipak najomiljenija ratarska kultura, koja zauzima najveće površine na našim poljima. Ne samo to, površine pod kukuruzom najmanje variraju. Ako pogledamo statistiku, kukuruz u poslednjih 20 godina varira u okvirima između 920.000 hektara do milion hektara, dakle u opsegu od svega oko osam odsto. Ovakva stabilnost setvenih površina, već sama po sebi nam ne daje veliki prostor da dajemo smele prognoze koje bi "iskakale" van ovih okvira.

Ipak, već 60.000 hektara "ukradenih" od strane pšenice mora se odraziti na ostale kulture. Ako konsultujemo naš algoritam i uzmemo u obzir podbačaj kukuruza u odnosu na prethodnu godinu od nešto više od 20 odsto, ali i činjenicu relativno dobre bruto marže u nekim "redovnim" okolnostima, očekujem da će prvi faktor biti presudan, pa će kukuruz ipak biti "kažnjen" manjim površinama.

Proizvođači kukuruza bi možda spas mogli potražiti u ranim hibridima i tako skratiti vegetativni period, a samim tim i rizik vremenskih (ne)prilika. Konačno, evo i pretpostavke ili ako hoćete prognoze, da će kukuruza svakako biti manje posejano nego prethodne godine i to na oko 940.000 hektara.

Interes za soju opada?

Soja je godinama zbog svoje dobre tržišne pozicije imala vrlo uočljiv rast setvenih površina, da bi, pošto su sušne godine u poslednjih pet godina pokazale veoma malu otpornost ove uljarice na visoke temperature i nedostatak vlage, interes poljoprivrednika počeo da opada. Poslednju "školu" što se soje tiče, paori su platili upravo u godini za nama kada je imala drastičan pad prinosa.

Soju ćemo definitivno morati da uvozimo (procena je da ćemo uvesti oko 100.000 tona) da bismo "zatvorili" sopstvene bilanse. Sa druge strane, ova biljna kultura je u svetu imala rekordne prinose, pa shodno tome, pitanje je i kakve su joj tržišne perspektive u narednoj godini. Definitivno, "miks" parametara u našem algoritmu nam govori da bi soja mogla da padne na nivo od 200.000 hektara.

Za razliku od soje, suncokret se u uslovima ekstremne suše pokazao kao vrlo otporna biljka, pa je i prinos bio savim zadovoljavajući. Količnik očekivanog prinosa i troškova proizvodnje je svakako veći od jedan što daje dobru profitnu perspektivu. Problem koji proizvođače suncokreta muči jeste relativno mali tržišni kapacitet ove uljarice. Naime, suncokret se u 90 odsto slučajeva prodaje odmah po skidanju useva. Taj problem uglavnom eskalira posle žetve kada uljare i proizvođači ulaze u tržišnu igru oko cene, gde po pravilu država posreduje u dogovoru oko nekih obostrano prihvatljivih uslova. Da ne detaljišemo više oko suncokreta, on bi u najmanju ruku mogao da zadrži svojih 250.000 hektara.

Repa? Ili ipak ne?

Nagli skok površina pod šećernom repom u poslednje dve godine posledica su odluke države da subvencioniše proizvodnju šećera od 35.000 dinara po hektaru. Ipak, proizvođači slatkog korena su razočarani ovogodišnjim prinosom i zaradom, koje u ne malom broju slučajeva nije ni bilo. Ima li potrebe da elaboriramo ostale argumente za i protiv zasnivanja proizvodnje ove biljne kuture. Setvena površina od 47.000 hektara u protekloj ekonomskoj godini nedvosmisleno će pasti . Procene su da će to biti 40.000 hektara.

Proizvođači šećerne repe: Prinosi drastično smanjeni, zbog truleži rod završava na deponiji

Definitivni zaključak posle ove male igre oko analize faktora koji utiču na donošenje odluke o setvenoj strukturi jeste taj da je dominantno presudni faktor koji utiče na raspoloženje poljoprivrednika za setvu pojedinih poljoprivrednih kultura upravo činjenica kakav je prinos pojedina biljna kutura imala u prethodnoj godini. Dakle, precizno: ne prethodnih godina, već isključivo u prethodnoj godini. Odgovor paora na okolnost prinosa iz prethodne godine, je vrlo direktan I neposredan.

Ne bih da na ovaj način obesmislim naš mali "setveni algoritam", koji svakako ima svoj smisao, ali napred navedena činjenica je iskustveni aksiom koji se ponavlja iz godine u godinu.

Rezime:
Pšenica - 620.000 hektara
Kukuruz - 940.000 hektara
Soja - 200.000 hektara
Suncokret - 250.000 hektara
Šećerna repa - 40.000 hektara

Kladionica je otvorena. Zanima me kako vi poštovani poljoprivredni proizvođači razmišljate. Ako niste sigurni u ovo klađenje, igrajte na Barselonu, ona ove godine sve pobeđuje. Eh, kada bi još samo naš paor zarađivao kao fudbaler ovog španskog tima bili bismo najbogatija država na svetu. Ustvari može i deseti deo zarade. Nije ni to loše. Naprotiv.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Depositphotos/vkarafill/Julijana Kuzmić}