• Biološka raznovrsnost
  • 22.05.2020. 07:30

Dobili smo šamarčinu kao vaspitnu meru. E, sad razmišljaj, čoveče, o biodiverzitetu!

Ugrozili smo prirodu i njenu biološku raznovrsnost. Nije lako okrenuti stranu. Posebno poljoprivrednicima od kojih se do juče očekivalo da proizvedu što više hrane uz pomoć različite tehnologije.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 163
  • 10
  • 0

Biološka raznovrsnost jedan je od onih izraza na koji nailazimo na svakom koraku. Već nam izlazi na uši i ne znamo šta ćemo s njim. Sve postaje jasnije kada se (mi stariji) prisetimo vremena kada se ona podrazumevala. 

Sećam se bašte svoje bake tamo u osamdesetim godinama prošlog veka. I cveća i povrća, na kraju šljivik. Kokice kljuckaju po zemlji. Krave, guske, patke... svi su na pašnjaku koji prolazi kroz čitavo selo. A tek one još starije priče o stanu izvan sela, pa hranjenje svinja žirom u svom zabranu. Tada se o bioraznovrsnosti nije pričalo, ona se živela. 

Jedni bez drugih ne možemo

Današnji način života nas je razdvojio od prirode (ma i od nas samih). Želimo što više da zaradimo, pojedemo, potrošimo (bilo novca ili kalorija). A za to su potrebni resursi, koji nisu beskonačni. U vreme kada sam ja bila dete, moja baka za doručak je jela hleb (koji je sama ispekla, od brašna samlevenog od svog žita) i grožđa (koje je raslo u dvorištu). Ja danas pravim zdrav doručak od ovsenih pahuljica, nekoliko vrsta semenki, sojinog mleka, suvog voća... koje je došlo ko zna odakle i zbog kojih je ko zna koliko šuma iskrčeno, zemlje i vauzduha zatrovano. 

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Biološka raznovrsnost je sveukupnost živih organizama iz svih izvora, kopnenih i vodenih ekosistema te svih staništa kojima pripadaju, uključujući raznovrsnost unutar vrsta, među vrstama, te svih ekosistema. Ili, kratko rečeno - svi smo povezani i jedni bez drugih ne možemo. Nema živog bića koje postoji na ovom svetu, a da nema svoju ulogu (navedite mi samo jedno takvo biće u komentaru i pokušaću da vas razuverim). 

Naša su rešenja u prirodi

Danas je Svetski dan biodiverziteta, a ustanovio ga je UN 1993. godine. Možemo zaključiti da je prilično ugrožena kad već toliko dugo ima svoj dan, a njegova tema ove godine je "Naša su rešenja u prirodi". 

"Uprkos svom tehnološkom napretku u potpunosti zavisimo o zdravim i raznolikim ekosistemima. Od njih zavisi naše zdravlje, voda, hrana, lekovi, odeća, goriva, skloništa i energija. Ovogodišnji slogan simbolizuje nadu, solidarnost i važnost zajedničkog rada na svim nivoima kako bismo izgradili budućnost u skladu s prirodom", stoji u saopštenju UN-a povodom današnjeg dana. 

Naravno, njegovom je značaju doprinela i pandemija virusa korona. Više nego ikada smo postali svesni važnosti hrane, očuvanja prirode, šuma, divljih životinja, mora, vazduha... apsolutno svega što nas okružuje, a iz čega smo do sada samo grabili. Bez svesti da grabimo sami od sebe. Da mi od prirode nismo odvojeni. Da smo mi deo nje. Što bi narod rekao - sami sebe jedemo.  

Treba nahraniti sve te gladne ljude

Svesni su ovoga problema i donosioci odluka. Tako je Evropska komisija nedavno donela dve nove strategije u kojima se predlažu ambiciozne mere i obaveze EU-a za zaustavljanje gubitka bioraznovrsnosti u Evropi i svetu te za preobražavanje naših prehrambenih sistema. Za njeno očuvanje obezbediće se 20 milijardi evra godišnje!

EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?

Neće biti lako, posebno poljoprivrednicima od kojih se do juče očekivalo da proizvedu što više hrane uz pomoć različitih tehnoloških pomagala - od pesticida do što jače mehanizacije. Trebalo je nahraniti sve gladne ljude sveta, sa što manje ulaganja. Uvode se drastične promene, a broj gladnih se nije smanjio. Šta više, još raste. Međutim, to je tema za sebe. 

Iz ove tesne kože ne možemo. Tu smo gde smo i promene su neophodne. Prilikom njihovog uvođenja treba biti racionalan i možda najviše - strpljiv. Za dobrobit onih koji ostaju. Srećom, uz pomoć nauke i modernih ekoloških i inovativnih rešenja, nećemo morati da se vraćamo u vreme moje i vaše bake. 

Kako možemo da doprinesemo mi "mali"?

Mi mali, koji hranimo tek pokoje derište u vlastitom domu, takođe, možemo da doprinesemo biološkoj raznovrsnosti. Za početak, ovog proleća posadite cvet na koji će doći pčele. Makar on bio na prozorskoj dasci ili balkonu. Ako imate baštu, posadite je gde god imate mesta. Koristite što manje hemijskih sredstava. 

Uštedite vreme i napravite vrt koji se lako održava

Razmišljate ekološki koliko god više možete. Za sobom ostavljajte što manje smeća. Smete čak biti i 'prehrambeni nacionalista', pa jesti hleb od domaćeg brašna i voće od komšije proizvođača. 

Sigurna sam da ćemo se nakon ove šamarčine koju nam je majka Priroda dala kao vaspitnu meru sabrati i popraviti svoje ponašanje. Zauvek. 


Tagovi

Biološka raznovrsnost Pandemija Priroda Resursi


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.