Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pogled u prošlost
  • 28.01.2024. 13:30

Fruškogorski vinogradi su u stvari francuski čokoti?

Današnje ime Fruška gora duguje starim Slovenima koji su jedno galsko pleme zvali Fruzima. A otkud Fruzi na Fruškoj gori?

Foto: Julijana Kuzmić
  • 217
  • 73
  • 0

Fruška gora, inspiracija pesnika i proznih pisaca, omiljeno izletište Novosađana, najstariji nacionalni park u Srbiji i dom mnogih istorijskih znamenitosti, jedina planina u široj okolini, nalazi se najvećim delom u Sremu, a manjim delom zalazi u Hrvatsku, u Vukovarsko - srijemsku županiju. Zauzima površinu od 255 kvadratnih kilometara. Najviši vrh je Crveni Čot sa 539 metara nadmorske visine.

"Ona koja hrani"

Od prvih pisanih izvora je važna za vinograde i vinogradarstvo, jer, pre nego što je poprimila današnji izgled, Fruška gora bila je - ostrvo. Kad je Panonsko more nestalo, pre nekih devedeset miliona godina, ostavljajući ravnicu, ostrvo je postalo planina. Ne bilo kakva, nego pogodna za život i plodna. Još su joj antički Rimljani dali ime Alma Mons (mons - planina, gora, Alma - plodna, rodna, ona koja hrani) i upravo ta plodnost uzrokovala je razvoj poljoprivrede na jedinoj planini u okolini od davnih vremena, prvenstveno vinograda. Vinovu lozu su doneli Rimljani, u doba kad su njihovi carevi podsticali razvoj vinogradarstva u Panoniji. Vinogradi u Sremu spadaju u zaslugu cara Marka Aurelija Proba, jer, njegovi prethodnici više od dva veka nisu dozvoljavali da se grožđe gaji van svog prirodnog mediteranskog okruženja.

Jedni uništeni drugi posađeni (foto: Nemanja Opalić)

Današnje ime, Fruška Gora, takođe je veoma staro i potiče od slovenskog imena za Fruze - galsko pleme, a Gali su bili preci današnjih Francuza i veliki poštovaoci vinove loze i njenih proizvoda. A otkud Fruzi na Fruškoj gori? Po predanju, a i prema podacima, još su mađarski kraljevi, od osnivanja države, dovodili pravo iz Francuske benediktinske kaluđere da na plodnoj planini osnuju nove zasade vinograda.

Menjalo se sve osim vinograda

Istoričari ovaj projekat pripisuju Ištvanu, prvom hrišćanskom kralju Mađarske, međutim postoje indicije da je iza celog poduhvata stajala kraljeva majka Šara (Šarolta). Na mađarskom jeziku Fruška gora se zove Tarcal hegység (izgovara se Torcol heđšig, Torcol planina) na nemačkom Frankenwald, Francuska šuma, a na srednjevekovnom latinskom, koji je tada bio zvanični jezik svih spisa, Mons Frans - Francuska Gora. Menjao se vlasnik zemlje, nestajale i nastajale države, menjala se i Fruška Gora, osim vinograda. Svi manastiri na njoj, katolički i pravoslavni, imali su svoje vinograde, a mnogi redovi čokota bili su i u vlasništvu bogatijih ljudi. 

"Planina koja hrani" (foto: Julijana Kuzmić)

Kultura vinove loze na Fruškoj Gori starija je od bilo kakvog istorijskog zapisa, jer svi narodi koji su koristili grožđe i pravili vino stavljaju početak vinogradarstva u mitsko doba. Božanstva su prikazivana na slikama i reljefima obavijena vinovom lozom sa grozdovima. Sloveni su pravili i pili pivo i medovinu, ali vino su smatrali pravom dragocenošću. Prema zapažanjima stručnjaka, hrišćanstvo je pogodovalo gajenju vinograda, jer se vino koristi u bogosluženju i u istočnom i u zapadnom obredu.

U doba Osmanskog carstva, proizvodnja vina na Fruškoj Gori je ponešto smanjena, ali se zato kvalitet stonog grožđa (onog koje se jede sveže ili sušeno) podigao u neslućene visine. Od 1699. godine i Karlovačkog mira, kad su u sastav Habsburške monarhije ušli Srem i Banat, vinogradarstvo doživljava procvat, a fruškogorska vina bermet i ausbruh postaju sinonim za kvalitet.

I dan danas sremska planina oblije vinogradima

Vinogradi Fruške Gore uništeni su filokserom krajem devetnaestog veka, kao i većina vinograda u Evropi, ali, podignuti su ponovo, preživeli svetske i ostale ratove i danas spadaju u jednu od znamenitosti koje se obavezno posećuju prilikom turističkih tura. Kad se obilazak završi, sledi poseta vinarijama i probanje kvalitetnih vina.


Tagovi

Fruška gora Fruzi Istorija Fruške gore Zasad vinograda Manastiri Kaluđeri Rimljani Francuska planina


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".