• Slow food u Srbiji
  • 02.11.2015. 09:30

Futoška kupusijada - deo sveta

Proizvodnja autohtonih lokalnih proizvoda, jedno je od rešenja za opstank malih porodičnih gazdinstava. Važno je da država i međunarodne organizacije pomognu u sertifikaciji i promociji tih proizvoda - što oni i čine.

  • 628
  • 800
  • 0

Verovatno prva asocijacija većini građana na domaće "ijade" poput "kobasicijade", slaninijade", "sarmijade" i drugih, jeste dobro piće i iće iz bakine kuhinje, bina, folklor. Jednodnevna "pučka" zabava i vidimo se za godinu dana.

Futoška kupusijada, koja je ove godine upriličena po 16-ti put, napravila je značajan iskorak. Naravno, u pozitivnom smeru i zato je deo ove kolumne. Udruženje "Futoški kupus" prepoznalo je značaj globalnog slow food pokreta i postalo njegov sastavni deo. Na taj način je kupusijada postala sastavni deo festivala Tera madre Serbia (Zemlja majka Srbija), koja je u petak počela u gradskoj kući u Novom Sadu, gde je održana je konferencija "Očuvanje tipičnih proizvoda i bezbednost prehrambenih proizvoda", a nastavljena u subotu u Futogu gde je uz autohtoni kupus, predstavljeno još 30-tak tradicionalnih proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla, ili će to uskoro postati.

Zašto je bitno postati deo slow food pokreta?

Banaćani sa eko proizvodima
Banaćani sa svojim eko proizvodima

štite lokalno gastronomsko nasleđe

Slow Food je neprofitna organizacija osnovana 1989. godine kao odgovor na nove stilove života koji su doneli brzu hranu. Njihova misija je da ljudi u celom svetu uživaju u proizvodnji i konzumiranju dobre, zdrave i ukusne hrane. Slow Food hranu tretira kao nematerijalno kulturno blago čovečanstva. Ovaj pokret ukazuje na to da tradicionalna lokalna hrana u celom svetu nestaje.

Zato je cilj organizacije da podigne svest ljudi o značaju hrane, o tome da je važno da znamo šta jedemo, odakle ta hrana dolazi, kako se ona priprema i proizvodi. U pokretu Slow Food veruju da svaki čovek treba da preuzme odgovornost i zaštiti lokalno gastronomsko nasleđe i proizvode kojima preti nestajanje, kao i različitost sorti i rasa biljaka i životinja. Dobri primeri u Srbiji su izdvajanje karakačanske ovce, svinje mangulice, krave buše, kao i raznolikost autentičnih biljnih sorti poput pasulja poljaka i smiljanskog pasulja. Slow Food ima i Riznicu ukusa - u originalu "Ark of Taste". To je online katalog hrane kojoj preti nestanak, a koja je deo kulture i tradicije celog sveta.

Milioni proizvođača i potrošača u Slow food-u

Bjađo Karano
Bjađo Karano, Predsednik konvivijuma

Udruženja Slow food Serbia

Radi se o svetskom pokretu koji uključuje milione ljudi, u preko 150 zemalja. Uz njih ovu podršku radi i organizacija Terra Madre Serbia, koja okuplja sve one koji proizvode autentičnu hranu čuvajući tradiciju naše ishrane. Slow Food u Srbiji radi kroz Udruženje konvivijuma Slow Food Srbija koji postoje u Beogradu, Futogu i Glediću. Do kraja godine biće otvoreni konvivijumi i u Novom Sadu, na Zlataru i Zlatiboru. U cilju promovisanja lokalne hrane, svako može da otvori konvivijum.

Predsednik konvivijuma Udruženja Slow food Serbia Bjađo Karano, u razgovoru sa novinarima je rekao da taj globalni pokret u svetu ima 150.000 članova u 120 zemalja. Prema njegovoj preporuci proizvođači tradicionalnih proizvoda bi trebalo da izbegavaju hipermarkete i uspostave direktan kontakt sa potrošačima kroz specijalizovane radnje kao i uz pomoć interneta. On je ocenio da su proizvođači autohtonih proizvoda u Srbiji na proizvodnom, organizacionom i drugim nivoima gde su proizvođači u Italiji bili pre 40 godina, ali i naglašava da će promišljenim radom taj jaz prekoračiti za nekoliko godina.

Terra Madre Serbia čuva lokalne proizvode od nestajanja

Kuvanje slatkog kupusa
Čuvanje tradicije - kuvanje slatkog kupusa

Uz podršku organizacije Slow Food-a radi i Terra Madre Serbia, koja okuplja sve one koji proizvode autentičnu hranu čuvajući našu tradiciju i ruralno nasleđe, a sebi je postavila u zadatak da zabeleži sve važne podatke i karakteristike nekog proizvoda kome preti nestajanje.

Terra Madre Balkana je mreža svih zajednica vezanih za hranu i Slow Food projekte na Balkanu. Od 2010. godine bori se za očuvanje gastronomske tradicije i biodiverziteta hrane na balkanskom poluostrvu. Terra Madre mreža i SIow Food, u okviru država Balkana, imaju preko 1.500 članova, 12 Slow Food Prezidija, 60 zajednica vezanih za hranu, 15 školskih edukacionih programa o hrani i ukusima i 26 kuvara.

Inače, Terra Madre mreža osnovana je 2004. godine od strane organizacije Slow Food sa ciljem da podrži male priozvođače i poljoprivrenike širom sveta, da im da značaj, zaštitu, podršku, mesto u javnosti i na sve načine podigne svest o pravim vrednostima njihovog rada. Tera Madre mreža postoji u 150 zemalja sveta i okuplja različite ljude, od akademika, proizvodača hrane, do kuvara.

Kako se boriti za lokalni proizvod?

Janković i Puača
Miroljub Janković i Goran Puača,

Udruženje "Futoški kupus"

Uz desetine pojedinaca, proizvođača futoškog kupusa, stručnjaka koji vode račun o sertifikaciji i zdravstvenoj bezbednosti hrane, predstavnika pokrajine i grada Novog Sada, gastronoma, novinara i svih koji su pomogli očuvanje futoškog kupusa posebno bih istakao značaj Gorana Puače i Miroljuba Jankovića. Reklo bi se da 365 dana u godini pronose dobar glas o futoškom kupusu. Gotovo da nema grada i manifestacije gde nisu predstavili proizvode od tog povrća. Ne treba zaboraviti ni njihov doprinos animiranju omladine kroz manifestaciju FORA (Futoška omladinska radna akcija). Na njoj su se mladi upoznali sa karakteristikama futoškog kupusa, rasađivali ga i na kraju, "zaradili" ulaznice za EXIT festival.

I malo matematike za kraj

"Sve je to lepo, ali gde je tu profit?" Pravo pitanje na pravom mestu. Konkretno, trenutno se za hibridni kupus na malo plaća 25 din/kg a za futoški 35 din/kg. I što je važnije, proizvođači ne treba da brinu za plasman. Evo i drugog primera. Razgovarao sam sam i sa Stevicom Markovićem prvim među proizvođačima leskovačkog ajvara. Pre brendiranja u Leskovcu se proizvodilo 25.000 teglica, a sada i 450.000 za domaće i ino tržište. Nije retkost da se taj ajvar proda već u januaru. A pri tome kupci su spremni da plate i 2,5 puta više u odnosu na onaj iz "industrijske" proizvodnje.
Dakle, jedi malo, jedi dobro. Po mogućstvu - lokalno.


Tagovi

Futoški Kupus Leskovački Ajvar Goran Puača Miroljub Janković Futoška kuopusijada Slow food Autohtoni kupus Riznica ukusa Bjađo Karano Terra Madre Serbia Biodiverzitet Lokalni proizvodi Gastronomsko nasleđe


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."