• Bezbednost hrane
  • 22.11.2016. 13:30

Hrana pod lupom

Da li smo zaštićeni od robe koju kupujemo u trgovačkim lancima, proizvoda s povećanim sadržajem pesticida, antibiotika, hormona rasta, teških metala, bakterija, virusa i gljivica?

  • 1.850
  • 350
  • 0

U modernom društvu krojači okruženja u kom živimo veoma često manipulišu našim strahovima. Tako sebi često postavljamo razna pitanja. Da li ću ostati bez posla? Bez krova nad glavom? Preti li nam terorizam? Koliko su realne klimatske katastrofe? Preti li nam zemljotres? Da li sam oboleo od teške bolesti? U tom korpusu, dakako životnih pitanja, je i hrana. Da li je zdravstveno bezbedna?

Pesticidi, antibiotici, hormoni rasta, teški metali, bakterije, virusi, gljivice. Pretnje na sve strane. Vreme je da vaša zabrinutost bude stvar prošlosti. Izvesno je da to čega se plašite unosite u organizam, a pitanje je samo u kojoj količini?

Namerna i slučajna kontaminacija hrane

Strah u vezi bezbednosti hrane ima dva izvora. Jedan su mejnstrim mediji, a među njima voma je izražen uticaj društvenih mreža koje nas u kontinuitetu "bombarduju" informacijama o opasnostima u hrani, bilo to opravdano ili ne. Drugi je nepoverenje u sistem bezbednosti hrane, odnosno nepoverenje prema primarnim proizvođačima, prerađivačima do onih koji bi trebalo da kontrolišu bezbednost. I način ugrožavanja bebednosti hrane se može podeliti na dva dela. Prvi je kada proizvođač hrane svesno ugrožava zdravlje potrošača, na primer pražnjenje skladišta mehanički separisanim mesom koji se u uređenom svetu ne daje ni životinjama. I drugi kada je do kontaminacije u proizvodnom lancu došlo slučajno, neznanjem ili nepažnjom koje mogu da nastanu u bilo kom segmentu na putu od njive do trpeze.

Karike lako pucaju

Da preskočimo ove prve koji prazne skladišta mesa kojem je istekao rok u EU. Verovatno sva moja imovima ne bi pokrila hrabrost pominjanja njihovog imena u ovim redovima.

Odavno znamo da lanac puca na najslabijoj karici. Dakle, hrana može biti zagađena na putu od njive do trpeze. Ako krenemo od primarnih proizvođača, to jest onih koji proizvode sirovine nemamo odgovor na pitanje ko može da ih proizvodi? Na ovo, nadovezuju se i pitanja da li proizvođač treba da ima neki sertifikat, ko sve može da kupuje pesticide i na koji način ih koristi, da li vodi evidenciju o njihovom korišćenju? Neizostavna su i pitanja kakvim mašinama za zaštitu bilja se nanose pesticidi, ko upravlja tim mašinama? Kako se plodovi ubiraju, transportuju i skladište? Ova pitanja prate i ona koja obuhvataju naredne stepene prerade sirovine i proizvodnje hrane, ali o tome drugi put.

Studija slučaja - Hrvatska

Dakle, da vidimo kako u kriznim situacijama, a u vezi narušene bezbednosti hrane reaguju i šta preduzimaju dve susedne države, Hrvatska i Srbija. Jedna je članica Evropske unije, a druga to namerava, bar deklarativno, da postane. Slučaj u susednoj Hrvatskoj u poslednjih mesec dana je, na žalost, bio ekstreman. Dečak je pojeo jaja zaražena salmonelom, i preminuo. Jaja su u Hrvatsku uvežena iz Poljske. U danima nakon ovog događaja u Evropskoj uniji munjevito je reagovao sistem obaveštavanja i uzbunjivanja RAPEKS i sporna jaja su povučena iz trgovačkih lanaca. Međutim, Hrvati se tu nisu zaustavili. Nova Vlada je počela da dela kako bi to političari rekli "u punom kapacitetu", a novi ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić jasno je stavio do znanja da je njegova "meta" uklanjanje zdravstveno nebezbedna hrana sa rafova. Pametno se ogradio i nije napravio podelu na uvoznu i domoću hranu. Samo na ispravnu i neispravnu. Vrlo dobro znamo "šta se ispod haube valja" pošto su na meti bili veliki trgovački lanci koji masovno uvoze hranu. Manje-više situacija je bila slična i pre godinu dana, ali niko nije smrtno stradao. To je trebalo da se desi da bi inspekcije radile svoj posao. Ali da se vratimo na domaći teren.

Studija slučaja - Srbija

Da počnemo od ove godine. Nakon sedam meseci konstantnog pritiska od 5. januara počeo je da se primenjuje Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa. Njegova primena ima između ostalog za cilj da spreči u usitnjenom mesu sadržaj mlevenih kostiju, da nema nedozvoljenog sadržaja antibiotika, teških metala, kokciodiostaticima u različitim proizvodima. Nakon gotovo godinu dana primene Pravilnika razgovarao sam sa Čedomirom Kecom koji se najviše zalagao za njegovo usvajanje. Prema njegovim rečima, sada su poznati podaci ko je u najvećim količinama uvozio ovo meso. Kaže, da inspektori Uprave za veterinu ovih dana kontrolišu skladišta sa zamrznutim mesom. Konstatuje, da zahvaljujući manjku inspektora, a često i moralnosti, uvoz ovakvog mesa nije prekinut. Nadam se da ćemo uskoro po ovom pitanju imati precizne podatke, pre svega zbog zabrinute javnosti. Njihov strah je ponovo podgrejan nakon informacija o zamrznutom mesu iz 1982 koje je navodno stiglo u luku u Bar a namenjeno je, između ostalog, i tržištu u Srbiji.
Afera koja je uzburkala javnost svakako je - Juvitana. Nadam se da ćemo uskoro saznati da li je ona "poklon" konkurencije ili je reč o stvarno povećanom sadržaju pesticida u hrani za bebe. Ono što iznenađuje je, prema pisanju "Politike", tajming. Uzorci "Juvitane" su iz maloprodajnih objekata uzeti 12. oktobra, a njihova analiza završena je 28. oktobra. Inspektori su maloprodajne objekte i proizvođača obavestili o rezultatima 3. novembra. Ministarstvo zdravlja je informaciju na svoj sajt postavilo 8. novembra, dok su novinari informaciju "našli" tek nekoliko dana kasnije. A zamislite da se radi o težoj kontaminaciji hrane?!

Nije sve tako crno

Istraživajući temu bezbednosti hrane krajem aprila posetio sam laboratoriju Abioteh fakulteta Zaštite životne sredine univerziteta Educons. Ona je 2008. godine akreditovana i ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za određivanje prisutnosti genetički modifikovanih organizama u hrani, metala i ostataka pesticida. Uređaji za dekteciju kontaminanata hrane su savremene tehnologije i imaju značajnu ekonomsku vrednost. Dekan i prof. dr Mirjana Pucarević fakulteta Zaštite životne sredine, ispričala mi je prilikom posete da savremeni uređaji imaju mnogo osetljiviji prag detekcije od njihovih predhodnika. Dakle, oni otkrivaju mnogo preciznije ono što ranije generacije uređaja nisu mogle. Samim tim, čini se da je hrana zagađenija nego ranije. Kada je reč o sadržaju kontaminanta, propisi su morali da odrede neke granične vrednosti. Dakle, granica nečega je propisana na 0,2 ppm. To ne znači da ćete se vi otrovati ako se ta materija nađe u hrani sa 0,5 ppm, ali problemi bi mogli nastati ako tu koncentraciju kroz hranu ili vodu budete unosili svakodnevno, u narednih 30 godina.

Šta možemo preduzeti?

U savremenom društvu gotovo je nemoguće izbeći unos kontaminanata u povećanim količinama preko hrane. Kada šire posmatramo očuvanje zdravlja, u celu priču bi trebalo uključiti i faktore stresa, zagađenog vazduha kao i uticaj sredstava za ličnu higijenu koje unosimo preko kože. Pa, šta možemo da učinimo u tom slučaju? Možemo da učinimo ono što je u našoj moći. To znači da bi smanjili unos toksičnih materija treba da kupujemo hranu od proverenih proizvođača. Potrebno je da više vremena provodimo u prirodi, pešačimo i budemo fizički aktivni. Na taj način, fizičkom aktivnošću ćemo preko izlučevina izbaciti deo toksina. U svakom slučaju, neće škoditi da u ličnu higijenu uključimo specifične šampone, sapune i paste za zube koje spadaju u grupu "zelenih" proizvoda. Kada je reč o stresu, tu sami sebi morate pomoći. Za početak, pokušajte da se ne opterećujete time kako su se difenilamin, acetamiprid, imidaklopid, propargit, ciprodinil našli u hrani za bebe. Samo ćete se nervirati, a nećete biti u prilici da utičete na to. Ako je ko plaćen da se nervira zbog tih činjenica smo mi - novinari.


Tagovi

Bezbednost Hrane Juvitana Tolušić Pucarević


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."