Iz pecare domaćina "vatrena voda" - lek za sve i svašta?

Već sa prvim zahlađenjima u jesen pa do duboke zime, u nekim domaćinstvima počinju da rade "vesele mašine", cenjeni i omiljeni kazani za pečenje rakije. Iako se najveći obožavatelji ističu pričama o starosti ove moćne identitetske odrednice, čak se kunu da je prva rakija ispečena pre 17.000 godina - to uopšte nije tačno.

I pre Turaka do Uroša Predića

Prva rakija ispečena je u srednjem veku, negde u Francuskoj, da bi se proširila po većem delu Evrope i do predindustrijskog doba postala omiljeni proizvod kojim se trguje i koji se traži. U Srbiji, rakija je poznata od pre Turaka, a nije nestala ni u doba turske vlasti.

Turci su, dakle, od svakog kazana uzimali porez. Iako svete knjige svih vera zabranjuju vernicima "pića opojna", vernici su svejedno pili rakiju, najpre ujutro, radi zdravlja, a zatim po cele dane, pre i posle svakog obroka, a naročito kad dođu gosti.

Sveštenici beleže da im narod na službu dolazi pripit i pijan; putopisci naširoko opisuju kako sela i gradovi u jesen mirišu na rakijske kazane, pesnici i prozni pisci ostavljaju dela o dejstvu rakije. Jovan Jovanović Zmaj (1833.-1904.), dečji lekar, svojevremeno direktor novosadske bolnice, novinar, pisac, prevodilac i pesnik, posvetio je jednu pesmu rakiji, opisujući njene efekte, ne bi li naveo bar najmlađe da se uzdrže od pića koje im odrasli nude, a Uroš Predić (1857- 1953.) naslikao je u rodnom Orlovatu čuvenu sliku "Vesela braća žalosna im majka", gde se lepo vidi kako jedan član potpuno pijane ekipe drži u ruci veliku čašu rakije. 

Ko ima pecaru - gazda je čovek

Za poljoprivrednike, rakija se podrazumevala. Bez obzira da li su je sami pekli u svom domaćinstvu ili kupovali, morala je da se nađe u kući, što se nije promenilo do danas. Ko je imao pecaru, bio je gazda čovek. Ko je imao dovoljno voća za mnogo rakije, smatran je vrlo imućnim, a ko je imao i jedno i drugo, nije imao brige oko zarade, jer se rakija kupovala svakodnevno i kupovali su je svi.

Osim osnovne funkcije, da se ljudi od nje napiju pa bar malo zaborave brige i jade, pripisivana su joj i lekovita svojstva. Crvena paprika sa jakom rakijom smatrana je lekom protiv svih vrsta bolova u stomaku. Rakija, i to jača, korišćena je za dezinfekciju rana i povreda, uz verovanje da je mnogo efikasnija od "doktorskog" medicinskog alkohola.

U selima generacijama opstaju priče kako je deda celog života pio rakiju, pa doživeo devedeset godina u najboljem zdravlju i raspoloženju. Obloge od rakije korišćene su za sve i svašta, od zubobolje do uganuća članka i od reumatskih bolova do promena na koži. Bilo je to u doba kad u poljoprivrednim kućama nije ni bilo nikakvih lekova osim rakije, ali blagonaklon stav prema "vatrenoj vodi" u potpunosti je opstao i do danas.

U selu zarakijalo se društvo

Proizvođači znaju da se uvrede kad im neki trezvenjak "objasni" kako njihov proizvod ne leči ništa, zato su muškarci koji "ne mogu da popiju" izloženi najvećem podsmehu ili su odmah pod sumnjom da nisu možda bolesni, zato rakiju ne smeju da odbiju ni oni koji je ne vole, naročito kad odu kod rodbine u selo. Ne zaboravimo poznati vic kad su pitali pijanca, kakva je bila najgora rakija koju je pio, odgovorio - dobra!

Šta je loza, a šta komovica? Pet stvari o rakiji pre pijenja

A u selu, u pecari, zarakijalo se društvo, potekla prva rakija, ona najbolja, domaćina hvale, predlažu mu da svoje delo nosi na sajam gde će pokupiti sve medalje i svi veseli i rumeni, kao da jesen nije uveliko odmakla i da zima stiže, a mogla bi da bude veoma hladna i duga.