• Mimo Ustava i Zakona
  • 01.05.2015. 22:53

Juriš na oranice

Nigde danas u Evropi (sem kod nas) investitoru vlast neće “na tacni” sevirati 12.500 hektara zemljišta. Uz to, ni jedna ekološki svesna zemlja neće dozvoliti gajenje 3 miliona svinja godišnje, na relativno malom prostoru, a da nije rešeno zbrinjavanje tolike količine klaničnog otpada, a ne treba smetnuti sa uma ni ogromne količine stajnjaka.

Foto: Đorđe Simović
  • 918
  • 264
  • 0

Da li znate šta su to hard commodities? U materijalnom smislu, to su stvari koje imaju - vrednosti! Opozitno od novca koji se danas štampa gotovo kao wc papir (prednjače SAD, a u stopu prati EU) hard commodities čine rudna bogadstva, nafta, gas, voda i zemljište!

Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i nemačke kompanije Tenis mnogo je otvorenih pitanja koja postavlja stručna javnost. Investicije nisu sporne, već 12.500 hektara koje bi nemačka kompanija trebalo da dobije na korišćenje.

Šta kaže zakon?

Već deset godina državno poljoprivredno zemljište kod nas se izdaje u zakup poljoprivrednicima. U članu 64. Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji definiše Postupak davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini doslovce se kaže:

"Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se u zakup javnim oglašavanjem. Poljoprivredno zemljište može se dati u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prečeg zakupa." Dakle, poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup javnim nadmetanjem, s tim što pravo prečeg zakupa imaju stočari.

A poljoprivrednici i struka?

Od ukupno 420.000 hektara oranica koje mogu biti predmet zakupa, čak 300.000 je u Vojvodini. Zato je u pokrajini i najveća zabrinutost zbog najavljenog aranžmana države sa kompanijom Tenis. Razmišljanja poljoprivrednika sažima Jan Husarik iz Udruženja Banatski paori.

"Asocijacija banatskih poljoprivrednika je bezbroj puta govorila o tome da se protivimo bilo kakvoj prodaji ili dugogodišnjem davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta strancima. Čak šta više, mi se zalažemo da se zemljišni maksimum ograniči, t.j. da pojedini veleposednici mogu imati na desetine hiljada hektara zemljišta. Memorandum koji je potpisala Vlada sa kompanijom Tenis je vrlo štetan. Sada neće biti prodata sva državna zemlja. Ali čim se na taj način krenulo, prvo sa Arapima, a sada sa Nemcima, ja mislim da će to biti jedan trend i da ćemo na kraju vrlo brzo ostati bez državnog poljoprivrednog zemljišta. Porodična gazdinstva koja su zakupljivala tu zemlju, sada neće imati mogućnost da to rade", Kaže Husarik.

Na najavu predsednika Vlade Aleksandra Vučića da će izmeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu da bi uslišili zahtev nemačkog investitora za plodnim vojvođanskim zemljištem, burno je reagovala domaća agrarna javnost. Agrarni analitičar, Čedomir Keco kaže da po postojećem zakonu, Tenis ne može doći do državnog poljoprivrednog zemljišta.

"Inostrani partner želi 12.500 hiljada hektara zemljišta. Ovakav aranžman nije moguć prema postojećem Zakonu o zemljištu, pa čak ni o Ustavu. Pripreme za promenu zakona su već počele. Toj konstataciji u prilog ide i činjenica da je smenjen direktor Uprave za zemljište Zoran Knežević. Uz to, tvrdnja premijera Vučića da će na svakoj od farmi biti zaposleno po 150 ljudi, jednostavno “ne pije vodu”. Za sve ljude od struke - agroekonomiste, ona je smešna. Nema te farme u Evropi u današnjim uslovima koja može da “trpi” 100 zaposlenih. To je nemoguće", konstatuje Keco.

Inače, u Ministarstvu poljoprivrede nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje zašto je smenjen direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, Zoran Knežević.

Banat prvi na udaru

Bilo kako bilo, poljoprivrednici, njihova udruženja, analitičari i celokupna stručna javnost sa nestrpljenjem čekaju predlog novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i ugovor između Vlade Srbije i Tenisa. Najviše zabrinutosti je u opštinama Pančevu, Kikindi, Kovinu, Zrenjaninu, Vršcu, Plandištu i Žitištu u kojima bi nemački mesni gigant trebalo da raspolaže državnim poljoprivrednim zemljištem. Bez mogućnosti zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta koja im je osnova za proizvodnju, mnogim porodičnim gazdinstvima preti gašenje.

Još analize, (a da ne bude teorija zavere)

Dakle, Nemci nameravaju da se na velika vrata vrate u Banat iz koga su pre tačno 70 godina proterani (Banat je u Drugom svetskom ratu bio pod nemačkom okupacijom, a tamo je i živelo najviše nemačkog stanovništva). Ajde i da zaboravimo ovu činjenicu, ne možemo, a da se ne zapitamo otkud zainteresovanost kompanije Tennis za ovako velika ulaganja?

Prvo i najvažnije, nigde danas u Evropi, sem kod nas, investitoru vlast neće na tacni servirati 12.500 hektara zemljišta. I to ne bilo kakvog! Podsetimo se samo da je u Danskoj zemljišni maksimum 470 hektara, a u Holandiji 280 hektara. Kao drugo, ni jedna ekološki svesna zemlja vam neće dozvoliti da na relativno malom prostoru godišnje odgajite 3 miliona svinja, a da nije rešeno (što je kod nas slučaj), zbrinjavanje tolike količine klaničnog otpada, a ne treba smetnuti sa uma ni ogromne količine stajnjaka.

Sigurno ne treba isključiti politički moment. Dok predsednik vlade Vučić, bude omogućavao povlašćeno investiranje nemačkim kompanijama, sigurno da će u političkom smislu iz Berlina imati podršku za svoje poteze. A zna se ko danas postrojava u Uniji. I na kraju, ali ne manje važno, sadašnja vlast, po ugledu na predhodnu, ima gotovo neokolonijalan odnos prema Vojvodini. Kako drugačije opisati da je Beograd (u to vreme DS/DSS), gotovo poklonio nalazišta nafte i gasa u Vojvodini Rusima, a da danas (SNS), mimo ustava i zakona, praveći frankeštajnski međudržavni ugovor, daje zemlju Arapima, a sprema se da slično uradi i sa Nemcima.

Foto: Đorđe Simović


Tagovi

Tenis Državno zemljište Stočarstvo Aleksandar Vučić Čedomir Keco Banatski poljoprivrednici Memorandum o razumevanju Zoran Knežević Porodična gazdinstva Klanički otpad Stajnjak Jan Husarik Poljoprivrednici Oranice Zakon o poljoprivrednom zeml


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."