"Kad procveta kukurek posle zime jake" - i lekovit, ali i otrovan vesnik proleća

Kukurek (Helleborus odorus) je višegodišnja uspravna zeljasta biljka iz porodice ljutića (Ranunculaceae). Rođak je magnolijama i ima atraktivan krupan cvet različitih boja. Raste na različitim zemljištima, od nizije do planine, a najbolje uspeva na podlozi svetle šume ili šikare.

Pojavljue se na Fruškoj Gori, Vršačkim planinama i u Deliblatskoj peščari. U okolini Rtnja rasprostranjen je u hrastovo - bukovim šumama. Naseljava istočnu, centralnu i južnu Evropu, jugozapadnu Aziju i Kavkaz. Jedna vrsta raste čak na Tibetu. Spada u prve vesnike proleća, jer počinje da cveta još u januaru i februaru.

U pitanju je umereno medonosna, u nekim slučajevima lekovita, a u svakom slučaju otrovna biljka. Na to upućuje i njeno latinsko ime, jer Helleoborus znači otrovan, smrtonosno otrovan, a odorus - mirisan. Postoje 22 podvrste kukureka, od kojih najotrovnije srećom ne rastu u Srbiji i regionu, jer su i one manje otrovne u mnogim slučajevima prouzrokovale fatalan ishod.

I lek i otrov

Za ovu biljku znali su još antički Grci koji su njome lečili duševne bolesnike, naročito one agresivne, a takođe i vrlo efikasno trovali svoje neprijatelje. Bilo je u to doba pokušaja da se epilepsija leči mlekom koza koje su jele kukurek - a ipak preživele, jer, davno su poljoprivrednici primetili da od ovakve hrane stoka oboleva, pa i ugine. Desetogodišnji rat u Grčkoj, u šestom veku pre nove ere, vođen između gradova Delfi i Kire završen je zahvaljujući kukureku, koji su stanovnici Delfa dodali u vodu koju je koristila neprijateljska vojska. Svi vojnici su dobili srčane smetnje i probleme s varenjem i nisu mogli da se bore.

Prema predanju, Aleksandar Veliki otrovan je vinom u koje je dodato previše kukureka – jer je mladi vladar već koristio ovu biljku da bi se zaštitio od trovanja. Isto su prošli i poneki neomiljeni rimski carevi, kojima su prvi saradnici dodali malo više kukureka u vino ili popodnevni obrok.

I insekti ga zaobilaze

Cela biljka je otrovna i tako gorka da je čak i insekti zaobilaze. Sadrži čitav spisak potencijalno opasnih sastojaka među kojima je najvažniji helebrin koji može da utiče na rad srca. U veterini, narodnoj i naučnoj, kukurek je upotrebljavan kao laksativ, za regulisanje rada srca, suzbijanje vašljivosti i grinje šugarca.

Poljoprivrednici u Srbiji nisu upotrebljavali kukurek za ove svrhe - on je korišćen prvenstveno kao magijska biljka, koja štiti kuću u koju se tradicionalno unosi na Đurđevdan. Bere se o Biljanom petku (petak pred Đurđevdan) i na Cveti (nedelja pred Uskrs). Dodole su, po zapažanjima etnologa, stavljale kukurek u vodu kojom su prskale decu, da bi palo dovoljno kiše.

Samo ime kukurek, kukorjak, kukorek, kako se već gde naziva, upućuje na drevni kult mrtvih, jer sadrži reč "kuku" koja se koristi u naricanju za mrtvima - jasno je zašto. U staroj narodnoj pesmi "Eto, eto proleća" nalaze se stihovi o ovoj biljci: "kad procveta kukurek posle zime jake/ ukurek, bapski lek, zapevaše bake".

Bapski lek

Zašto je kukurek - bapski lek? Zato što je starije seljačko stanovništvo zaista i bez ikakve šale držalo kukurek u kući, kao "proveren lek" protiv reumatskih bolova i zapaljenja zglobova. Bilo je dovoljno pogrešiti dozu, pa se za sva vremena oprostiti od svih zdravstvenih problema. Zato su poljoprivrednici podrugljivo govorili da je ovaj cvet "lek od svih bolesti". U novije vreme bilo je pokušaja da se rak pluća leči kukurekom, ali ne postoje istraživanja o rezultatima ovakvog lečenja. Zato je neophodno da svaku upotrebu kukureka nadgleda stručna osoba, lekar ili farmaceut.

Kako smo se nekad lečili? Jedna biljka ne štiti samo od bolesti

Ovu atraktivnu i otpornu biljku vole baštovani od davnih vremena, jer je u stanju da procveta i na snegu. Zato su je kroz vekove ukrštali, negovali i odgajali različite vrste sa lepim cvetovima od bele do bordo pa čak i crne boje. Hibridne vrste su manje otrovne od svojih predaka i veoma atraktivne - ali prilikom svih radova oko njih koriste se rukavice.