Kako smo se nekad lečili? Jedna biljka ne štiti samo od bolesti

Prilično je rašireno uverenje da su nekada ljudi, naročito u selu, bili "zdraviji". Nisu. Samo nisu imali pristup lečenju. Na kilometre daleko od sela, često nije bilo nijednog lekara. To jest, bilo je lekara, samo nijednom nije padalo na pamet da ordinaciju otvori negde u selu, daleko od grada i imućnih plemića i građana koji su mogli da plate lečenje. Lišeni bilo kakve lekarske pomoći, seljaci je često nisu ni tražili, nego su se lečili onim što im je i onda bilo dostupno - lekovitim biljem. 

Izgleda jednostavno: treba samo napustiti obradive površine oko sela, zaći u šumu i naći biljku koja pomaže. Ali, to ni izdaleka nije dostupno kao što se čini. Trebalo je znati koja je lekovita, a koja potpuno beskorisna za lečenje, ili čak otrovna. Stariji ljudi koji su imali znanja o biljkama bili su visoko uvaženi, naročito ako su hteli da svoje znanje prenesu na neko od dece.

Leči od bolesti i deluje protiv uroka

U svakoj seljačkoj kući čuvala se izvesna količina biljaka namenjenih lečenju, a po preporuci lokalne travarke/travara ili nekog od predaka. Bokvica se koristila za zaceljivanje manjih povreda, hajdučka trava - za rane. Štavolj i štir zaustavljaju proliv, sena oslobađa od zatvora. Kopriva jača krv, šipak čisti organizam, kamilica umiruje razna zapaljenja i deluje protiv nesanice, gastritisa i drugih bolesti organa za varenje, a slez leči pluća.

Za svaku boljku u prirodi ima lekovita biljka, ali šta ne znamo?

Dr Jovan Tucakov u svojoj znamenitoj knjizi "Lečenje biljem" pominje kako je narod ponekim biljkama pripisivao doslovno magijsko dejstvo u lečenju. Trava oman, koja povoljno deluje na zarastanje preloma, na primer, smatrana je pouzdanim lekom protiv svih zaraznih bolesti. Trava odoljen (valerijana ili macina trava) zaista pomaže u smislu da ublažava anksioznost, nesanicu i čitav spektar bolnih i neprijatnih stanja, ali, nekadašnji poljoprivrednici su verovali i da deluje "protiv uroka" pa su je nosili ušivenu u porub odeće. Neven, tradicionalni lek za kožne bolesti, opekotine, ožiljke, čir na želucu, mesečne tegobe kod žena, uživao je takvo poverenje da se u narodu zvao "zlatnoglav" i ušao u pesmu:

"Zlatnoglave, zlatne li si glave

ti mi vrediš dva'es' i tri trave"

Veoma je važno i kad se koja biljka bere, kako se čuva, da li se suši ili koristi sveža, te da li se od nje pravi čaj, obloga ili tinktura. Zajednička osobina svih njih i lečenja uz njihovu pomoć bila je da nema kontraindikacija, to jest neželjenih dejstava. 

Mirišljav i otrovan

Postojale su, kao i uvek, stranputice. Astma je lečena tatulom, a tatula je otrovna i na dodir. Đurđevak, koji jača srce i pomaže za izbacivanje viška vode, visoko cenjen zbog prijatnog mirisa i lepog cveta, otrovan je do te mere da deca i trudnice ne treba ni da mu prilaze, a i travar koji bere lekoviti deo biljke obavezno posle pere ruke. Trava kukurek, koju je stariji živalj u selu koristio protiv bolova u kičmi i zglobovima takođe je služila za uklanjanje neželjene trudnoće, a, kako je otrovan, mnoge su mlade žene životom platile ovu "pomoć".

Bilje - lekovito i njemu slično otrovno!

Slično je i sa kukutom (beladonom), koja je poznata od antičkih vremena kao pouzdan lek protiv bolova i nesanice. Dovoljno je popiti kap tinkture više nego što je potrebno, pa se zauvek osloboditi svih zdravstvenih problema. Ipak, mnogo više ljudi se korišćenjem lekovitog bilja izlečilo ili barem ublažilo tegobe, tako da poverenje u ovaj način lečenja ne opada nego raste, ljudi istražuju ili se obraćaju travarima, a medicina ohrabruje pacijente da u terapiju uvrste i pomoć alternativne medicine.