Bilje - lekovito i njemu slično otrovno!

Da li se može zameniti borovnica i plod biljke velebilje? Odgovor je - da, može, jer obe imaju plod od crnih bobica, ali dok je borovnica zdrava i lekovita, velebilje je otrovna. Kako ističe Dragan Nedeljković, profesor u penziji i vrsni poznavalc biljaka ako se već spremate da u prirodi uberete ili pojedete plod neke biljke, treba da budete 100 odsto sigurni da je ta biljka jestiva.

"Lekovito bilje deli se na dve grupe, neškodljivo, kao što je kamilica, nana, matičnjak, zatim na otrovno lekovito bilje poput velebilja ili digitalisa. Otrovne lekovite biljke u maloj koncentraciji uz druge preparate mogu biti lekovite, ali u većim koncentracijama, otrovne su", naglašava Nedeljković. 

I samo 10 do 20 bobica velebilja može da izazove smrt

Mnoge biljke pripadaju vrsti koju botaničari nazivaju pomoćnice, poput paradajza, paprike, krompira, duvana, petunije, ali neke biljke iz ove familije poseduju otrovne alkaloide, koji nepovoljno deluju na ljudski organizam. 

Šta su osnovna gljivarska pravila i koji su simptomi trovanja?

"Velebilje je višegodišnja biljka koja raste na proplancima i uz šumske puteve, a za razliku od nje, borovnica raste u šumama, dosta je nižeg rasta i sa sitnijim lišćem. Bobice velebilja su, može se reći, slične srodnoj voćki i moguće je da dođe do zamene, odnosno trovanja. Svi delovi velebilja su otrovni, a 10 ili 20 bobica može da izazove smrt."

Trovanje zavisi od samog organizma

Jedna boblica velebilja može bili lekovita, a nivo otrovnosti zavisi od koncentracije otrovnih supstanci, staništa, doba godine, temperature.

"Nivo otrovnih materija u biljkama varira u zavisnosti od spoljnih faktora, ali i od samog organizma jer će neko pojesti jednu bobicu i završiti u bolnici, a neko će imati samo određene tegobe."

Preko 60 osoba hospitalizovano nakon što su jeli spanać - šta su zapravo pojeli?

Trovanje bunikom, velelbiljem ili tatulom daje slične simptome; žeđ, raširene zenice, otežano disanje, a najbitnije je da se odmah potraži lekarska pomoć. Naš sagovornik napominje da je kroz istoriju bilo i namernih trovanja u porodicama, najčešće zbog moći ili nasledstva.

Sremuš ili marazovac

Sve više se ljudi poslednjih godina okreće zdravoj ishrani, najčešće biljnog porekla, a veliku popularnost imaju samonikle biljke poput sremuša. Ova biljka ima jestive listove i blag, ali prepoznatiljiv miris luka, ali se i tu može napraviti greška. Ukoliko ga ne poznajete dovoljno na osnovu izgleda i mesta staništa, možete ga zameniti sa biljkom mrazovac.

"Sremuš raste u listopadnim šumama, a mrazovac isključivo na livadama i po obodima šuma. Mrazovac nikad ne raste u samoj šumi ili na nekom senovitom mestu", kaže Nedeljković

Bunika i tatula

Ko se sprema u berbu biljaka koje će konzumirati mora da zna i kako izgleda bunika.

"Ova biljka raste uglavnom na neobrađenim poljima, uz puteve, ali se može naći i na obrađivanom zemljištu. Ima široku primenu u farmaceutskoj industriji, najčešće kao terapeutsko ulje jer ima analgetske osobine. I sa njom treba biti oprezan jer izaziva halucinacije, a 10 do 15 bobica je smtonosno. Pominjao sam i tatulu, zovu je još i trava od sipnje. To je narodni naziv, jer su se listovi uvijali poput duvana i koristili za lečenje astme."  

Sadite lekovito bilje!

Došla je jesen i ovo je period kada je više prehlada, pa je nezaobilazno pitanje, kako da poboljšamo imunitet uz pomoć lekovitog bilja. 

Kako treba sušiti, a kako kuvati čaj od lekovitog bilja?

"Na prvom mestu je šipurak, od koga se pravi čaj, džem, zatim borovnice, drenjine. Šipurak je bogat vitaminom C koji blagotvorno deluje na organizam. Ono što bih ja zaista preporučio je da ko ima mogućnosti, posadi lekovito bilje, poput hajdučice, nane, matičnjaka. Ako se ide u prirodu i bere se lekovito bilje, uvek treba brati malu količinu, a onda osušiti i koristit za spravljanje čaja ili nekih drugih preparata", savetuje naš sagovornik. 

Inače, valjevski kraj pogodan je za gajenje lekovitog bilja, ali statistika pokazuje da je ono zastupljeno samo na jednom hektaru. Klima, zemljište i nadmorska visina pogoduju ovim biljnim vrstama, nisu zahtevne za gajenje, a imaju tržište. Uzgoj ovog bilja je i do tri puta isplativije od neke druge poljoprivredne kulture.