Šta su osnovna gljivarska pravila i koji su simptomi trovanja?

Milka Adžić iz Užica svoju novinarsku profesiju zamenila je pre šest godina i otišla na obližnju planinu Jelovu goru gde se posvetila prirodi. Omiljena oblast su joj gljive, koje uz različite litreraturu, druženje sa poznavaocima i nekim od najvećih srpskih stručnjaka u ovoj oblasti, i dalje upoznaje. Meštani i zaljubljenici u prirodu iz Užica i okoline ponekad joj se obraćaju za pomoć pri prepoznavanju pojedinih vrsta.

Zato se nije previše začudila kada ju je nedavno pozvala devojka koja je zatekla ženu otrovanu gljivama. Adžićeva nije saznala šta je otrovana žena mislila da bere, ali je po simptomima i vremenu njihovog pojavljivanja pretpostavila...

I otrovne gljive su deo ekosistema?

"Devojka me je pozvala i rekla da je ta žena bila potpuno unezverena, da je tukla glavom o zid, da je ispuštala neartikulisane glasove, što je ukazivalo na izmenjeno stanje svesti. Po tome sam zaključila da je gljiva koju je pacijentkinja pojela pripadala grupi onih koje izazivaju panterinski sindrom trovanja", kaže Milka Adžić.

Buđenje svesti o značaju gljiva

Prema njenim rečima, kada dođe do trovanja gljivama (micetizma) sve je, uz puno sreće, u rukama toksikologa i zdravstvenih radnika. Ispiranje želuca, aktivni ugalj i sprečavanje dehidratacije organizma, neke su od mera koje mogu pomoći kod najčešćih sindroma trovanja.

"Pravovremene i proverene informacije, pouzdani izvori, apeli i upozorenja na startu i tokom sezone branja gljiva, kontrola prometa šumskih plodova na pijacama, predavanja i edukacije, propagiranje rada gljivarskih društava, više prostora u medijima, rad sa najmlađima, buđenje svesti o značaju gljiva za očuvanje biodiverziteta, njihovoj ulozi u prirodi, neki su od zadataka od čijeg ispunjenja zavisi i broj trovanja tokom gljivarske sezone u Srbiji."

Nikada premladi i prestari primerci

Zbog toga svima preporučuje, a i sama se pridržava postulata "Samo znanje sprečava trovanje" i "Gljive jedemo na vlastitu dgovornost", a uz to ide i spremnost na doživotno učenje i praćenje aktuelnih dešavanja u mikologiji, koja poslednjih nekoliko decenija zasipa sve novijim informacijama, proizvodima brojnih istraživanja.

"Jedno od osnovnih gljivarskih pravila jeste i to da se nikada iz prirode ne uzimaju premladi i prestari primerci. Prvi zato što još nisu razvili sve karatkteristike neophodne za njihovo prepoznavanje i nisu stigli da se razmnože i produže vrstu. Stara, usled vremenskih prilika degradirana plodonosna tela su opet te osobenosti izgubila, i uz to će svakako biti neupotrebljiva dok sakupljač stigne do svog doma", kaže Adžićeva.

Jestive pečurke i njihove opasne dvojnice

"Vidite li u gljivama samo lako dostupnu i besplatnu hranu iz prirode, 'samoposluge u kojoj nema plaćanja', što se često može čuti, u opasnosti ste od površnog i olakog shvatanja veoma, veoma ozbiljne materije. Samo jedan ubran šešir (20-ak grama) smrtno otrovne zelene pupavke (Amanita phalloides), gljive odgovorne za najveći broj smrtnih ishoda kod trovanja, dovoljan je da usmrti odraslu osobu prosečne građe. Najstariji i najmlađi su nažalost najugroženiji", ističe naša sagovornica i dodaje da u je praksi zabeležen slučaj kobnog trovanja deteta uzrasta dve godine koje je samo lizalo kašiku sa ostacima rižota spremljenog sa zelenom pupavkom.

Trovanje koje prati oštećenje jetre i bubrega

Kaže da najgori deo priče o micetizmu leži u činjenici da što kasnije nastupe simptomi, trovanje je opasnije.

"U ovom slučaju, faloidinskog sindroma, za koji su odgovorni amatoksini, poput otrova iz zelene pupavke, kao najčešće kobne zamene, prvi će se simptomi javiti posle šest i više sati. Otrovani će imati gastrointestinalne probleme, koje će, uz prividno olakšanje nakon par dana propratiti progresivno oštećenje jetre i bubrega. U završnoj fazi ovi organi mogu sasvim otkazati, pa se događa da je transplantacija jedino rešenje."

Uz najpoznatiju i najčešću zelenu pupavku, za ovaj sindrom trovanja mogu biti odgovorne i bela (Amanita verna) i smrdljiva pupavka (Amanita virosa), kao i "mala smrt" (Gallerina marginata) i neke vrste iz roda Lepiota, znatno ređe ili sitnije i neupadljivije.

Koji su najvažniji i najčešći sindromi?

Pored faloidinskog sindroma, naša sagovornica navela je još nekoliko drugih sindroma trovanja.

• Giromitrinski, koga uzrokuju gljive iz roda Gyromitra, hrčci, koje neiskusni mešaju sa smrčcima, rod Morchella, ali i neke vrste iz roda Sarcosphera. U ovom slučaju, pored unošenja otrova hranom, do trovanja može doći i udisanjem pare tokom kuvanja.
• Panterinski, sadrži više vrsta iz roda Amanita, među kojima je najčešća zamena uslovno jestive (nakon guljenja kožice šešira i ozbiljne termičke obrade) biserke (Amanita rubescens) sa otrovnom panterovkom (Amanita pantherina).
• Psilocibinski (halucinogeni), koji nastaje pod dejstvom gljiva iz roda Psylocyba, Panaeolus, Stropharia, veoma brzo po konzumaciji, traje nekoliko sati, a ispoljava se kroz poremećaj opažanja vremena i prostora, i propraćen je audio-vizuelnim halucinacijama.
• Gastrointestinalni sindrom je ubedljivo najčešći, a izazivači su gljive koje pripadaju većem broju rodova. Otrovni šampinjoni (Agaricus xanthodermus), maglenka (Clitocybe nebularis), sumporača (Hypholoma fasciculare), krompirača (Scleroderma citrina), nekolika vrsta iz roda Ramaria, sasa, koralki, capica, samo su neke od njih. U ovoj skupini je i verovatno najčešće trovanje od svih, uzrokovano zamenom otrovne zavodnice sa lisičarkom.

Otrovni šampinjon za razliku od svojih jestivih rođaka neprijatno miriše, na mastilo, taj se miris pojačava tokom termičke obrade i najvažnije, intenzivno i momentalno požuti u trenutku kada mu odsečete osnovu drške.

• Koprinski ili antabusni sindrom ispoljava se kao netolerancija alkohola uz konzumaciju nekih vrsta gljiva iz roda Coprinus, poput C. atramentaria (sivi jarčić), ali i vrsta Echinoderma asperum i Suillelus luridus (kovara). Reakcija je skoro trenutna, a alkohol se ne sme konzumirati ni 48 sati (po nekim autorima i 72h) pre, ni posle unošenja nabrojanih vrsta gljiva, čak ni u količini koju sadrže praline sa višnjevačom.

"Simptome poput ovih, gastrointestinalnih možete imati i ukoliko ubrane gljive nosite u plastici, umesto u pletenim korpama, ubrzavajući im tako propadanje, berete gljive pored saobraćajnica, u industrijskim zonama, gradskim sredinama, na zemljištu tretiranom hemijskim preparatima, nedovoljno ih termički obrađujete...Brojne su i individualne alergijske reakcije, zbog čega se preporučuje uzimanje veoma malih količina gljiva koje ranije niste probali", kaže Adžićeva i dodaje da generalno, i sa najukusnijima među njima ne bi trebalo preterivati, pa je tako preporuka da nedeljni unos svežih gljiva ne premaši količinu od 1,5 kg svežih, odnosno 150 g suvih po osobi.

Gljivarenje: Neophodna edukacija berača i organizovan otkup

Pojedini autori tvrde da deca do sedam godina (drugi kažu 12) imaju želudce koji ne proizvode enzime neophodne u procesu varenja gljiva. Hitin, materije iz ćelijskog zida zglavkara, ali i gljiva, ove namirnice čini teško svarljivim. Sa druge strane posmatrano, dečji metabolizam je daleko brži nego kod odraslih, pa potencijalni otrovi iz gljiva neuporedivo brže dospevaju do jetre i bubrega, čineći trovanja gljivama najmlađih težim i pogubnijim.

Hrana i lek budućnosti

Ali, da se ne pomisli kako je sve vezano za gljive zastrašujuće, mračno i komplikovano, naša sagovornica kaže da ukoliko neko dozvoli da ga ovaj ogromni šareni svet uvuče u svoja prostranstva i učini da saglede sve njegove lepote, uloge i razloge postojanja, doći će do zaključka da je to što pojedini pripadnici ovog carstva mogu da završe na našem tanjiru samo jedan, prilično nebitan detalj.

"A ako to i ne vidite, uvek vam preostaju brojne vrste iz uzgoja, koji je naša budućnost, baš kao što su gljive, uverena sam i hrana i lek budućnosti."