Gljivarenje: Neophodna edukacija berača i organizovan otkup

Šume u okolini Krupnja nisu dale svoj maksimum ove godine kada je u pitanju gljivarski svet, jer kiše nije bio u ključnim momentima za ove organizme ali sakupljači nisu tako lako odustali od svog uobičajenog ulova. Na obroncima planina Boranje i Jagodnje bilo je godina kada su gljivari traktorske prikolice pune vrganja izvozili iz šuma, to nije slučaj sa ovom godinom.

Vrganji i lisičarke najisplativiji, ali mnogi odustaju

Predsednik udruženja "Pečurka" iz Krupnja Dragan Grujić, rekao je da se na ovim prostorima od komercijalnih gljiva najviše sakupljaju vrganj i lisičarka.

"Vrganj i lisičarka su komercijalne gljive i za njih postoji otkup. Nažalost taj otkup nije toliko organizovan, možda je jedan od razloga što je komplikovana zakonska procedura pa mnogi koji bi se bavili time odustaju, kada vide koje uslove moraju da ispune. A to će biti još komplikovanije kada budemo jednog dana ušli u Evropsku Uniju, kada svi berači moraju da imaju sertifikate kao i otkupljivači od strane Mikološkog saveza Srbije, da su stručni u toj oblasti, jer se tu ne množe i ne sme potkrasti ni jedna greška", priča Grujić.

Sušena gljiva ima višu cenu

Prema rečima našeg sagovornika postoji par privatnih firmi koje otkupljuju, ali da one na neki način drže monopol i diktiraju cenu tako da se često dešava da u godinama kada se pojavi mnogo gljiva njihova cena pada. Gjive se inače otkupljuju najčešće u sirovom stanju, ali vrganj sakupaljči i suše, jer tada ima i višu cenu. 

"I pored tih problema oko otkupa, a puno uticaja ima i sama godina, odnosno vremenske prilike mi imamo berače, koji u jednoj godini zarade i po više hiljada evra. To je jako primamljivo i unosno. Sa druge strane ukoliko sušite vrganj - može da stoji i duže vreme, ne zahteva odmah predaju tako da mnogi ljudi na ovaj način pribave značajna finansijska sredstva za svoj budžet."

Prva polovina ove godine je prema njegovim rečima bila izuzetna, jer je bilo dosta kiša, ali je trenutno suša po pitanju gljiva i nada se da će se sa dolaskom kiša u oktobru situacija malo pobojšati i da će jesenji vraganj, koji je i najkvalitetniji pojaviti u većem broju. 

Tartufari ljubomorono čuvaju svoja nalazišta

Naš sagovornik napominje da je po pitanju otkupa najprofitabilnija gljiva tartuf kojeg tvrdi ima u šumama u okolini Krupnja, ali ih je teško naći. Zahtevaju pre svega obučene pse, a berači tartufa veoma često ljubomorno čuvaju svoja nalazišta i ne žele o tome mnogo da pričaju, što ne čudi jer kako tvrdi Grujić, on lično poznaje ljude koji sa prodajom tartufa obezbeđuju prihode i do 30.000 evra, za samo godinu dana.

Izvoz srpskih tartufa moguć, ali problem stranci koji kupuju na crno

Primerci preko 100 grama idu na aukciju, a beli tartuf može dostići cenu i do 5.000 evra dok se crni u zavisnosti od veličine, prodaje od 200 do 1.000 evra. 

Mala škola gljivarenja za najmlađe

Sakupljača vrganja na ovom terenu ima mnogo, čak se u pojedinim porodicama ta tradicija prenosi sa kolena na koleno, a u sakupljanju učestvuju i deca koja su od malih nogu naučena da prepoznaju jestive i nejestive gljive, a mnogi od njih su i polaznici male škole gljivarenja koje ovo udruženje organizuje.

Pored toga ovo udruženje je u saradnji sa Turističkom Organizacijom Krupnja obeležilo nekoliko staza na kojima se mogu pronaći interesantni "ulovi", kao što je recimo gljiva martovka, koja je specifična samo za ove krajeve, a može se kako joj ime kaže naći u martu, skrivena i ušuškana ispod sloja lišća i snega.

Martovka u gastronomiji spada u red najkvalitetnijih i najukusnijih gljiva. Raste kraj bukvi, jela, hrastova i borova najčešće na predelima iznad 200 m nadmorske visine. Veoma je teško naći, mastor je skrivanja ali je izuzetna hrana, izvor minerala i vitamina za divljač. Jedna je od prvih gljiva proleća, koja se javlja odmah nakon kopnjenja snega, često i početkom februara, zavisno od godine i vremenskih prilika. 

Edukacija berača na prvom mestu

Svet gljiva je raznovrstan i bogat ali je prema Grujićevim rečima edukacije berača gljiva na prvom mestu, pre svega u pogledu zakonskih propisa ali i zaštite vrsta gljiva koje se po pravilu ne sakupljaju. Neretko se dešava, napomenuo je ovaj gljivar, da u prirodi nailazi na strašne prizore, gde su sve vrste gljiva koje nisu bile interesantne beračima zgažene i uništene, a to se ne sme raditi.

Svaka jestiva pečurka ima otrovnu dvojnicu - pazite prilikom berbe ili kupovine

"Ne smemo zaboraviti da nam nije gljiva naša planeta bi praktično bila zatrpana biljnim otpadom, zato što su gljive u tom lancu one koje razlažu biljne ostatke na one segmente koji su ponovno dostupni biljakama za ishranu. U Budućnosti treba razmišljati i da se gljive iskoriste kao sredstvo za dobijanje organskih đubriva", zaključio je naš sagovornik.