Velika nepoznanica na evropskom tržištu je bila da u Srbiji postoje tartufi, tako da su ga mnogi kupovali kao srpski i prodavali kao italijanski, navodi Danijel Trifunović.
Zbog visoke otkupne cene, tartufi teško mogu pronaći svog kupca u našoj zemlji, pa su srpski tartufari, oni koji to mogu - uglavnom okrenuti izvozu ove gljive. Istraživali smo dokle sve stižu tartufi iz Srbije, ali i kroz kakvu proceduru izvoznici prolaze i sa kojim se problemima susreću.
Danijel Trifunović iz Beograda u svet tartufa neformalno je ušao 2006. godine zajedno sa svojim bratom. U početku je, kaže, osluškivao tržište u Srbiji i u svetu da bi nakon osam godina njih dvojica otvorili svoju firmu "Damar Tartufi" i ozbiljno ušli u preradu tartufa i izvoz sirovih i prerađenih proizvoda.
"Sada imamo oko 45 proizvoda od tartufa poput sireva, čokolada, pralina, maslinovog ulja, ajvara sa tartufima, seckanih i konzerviranih tartufa i tako dalje. Sakupljamo i crne i bele tartufe i deo izvozimo u sirovom obliku, a deo kroz prerađene proizvode", navodi Trifunović.
Iako je interesovanje u svetu veliko za ovom vrstom gljiva, posebno za belim, veoma retkim, tartufima, naš sagovornik ukazuje da akcenat stavljaju na prerađene proizvode.
"Velika nepoznanica na evropskom tržištu je bila da u Srbiji postoje tartufi, tako da su ga mnogi kupovali kao srpski i prodavali kao italijanski. Mi predrasude o srpskom tartufu možemo da razbijemo tako što ćemo plasirati dobar i kvalitetan proizvod od tog srpskog tartufa."
Gljive iz ove kompanije pronašle su put do Kine, Australije, Rusije, Severne Amerike i sedam do devet zemalja u Evropi poput Francuske, Holandije, Belgije, Švedske, Norveške. Konkurenciju stvaraju, dodaje Trifunović, Rumunija i Bugarska u kojima ima dosta tartufa, pa su u poslednjih nekoliko godina uspele da poremete tržište.
"Imaju veće količine nego mi u Srbiji i spuštaju cenu kako bi došli do tržišta, pa je cena u blagom padu i zarada je manja. Međutim, ako je loša godina, cena ide gore", objašnjava naš sagovornik.
Ove godine, kaže, očekuje dobar rod belih tartufa, ali zbog situacije izazvane virusom korona i nedovoljne konekcije avio saobraćaja, ne zna da li će uspeti sve da plasira na svetsko tržište.
"Sezona crnog tartufa prolazi i uspeli smo da ga izvezemo. S obzirom na ovu krizu, kako je moglo biti, dobro smo prošli."
Osim toga, prema njegovim rečima, avio transport je poskupeo za četiri do pet puta, pa se zbog toga ove godine fokusirao pretežno na evropsko tržište, ali i na prodaju prerađenih proizvoda.
Uslovi za izvoz, kaže, razlikuju se od zemlje do zemlje, ali su za gotove proizvode potrebne dodatne analize.
"Analize koje su urađene kod nas nisu priznate u pojedinim zemljama i onda moraju tamo dodatno da se analiziraju proizvodi, što usporava prodaju", navodi Trifunović.
Za količinu planiranu za izvoz potrebno je platiti kvote već u martu mesecu iako tada nije poznato kakva će sezona biti. Trifunović kaže da uvek uplati više kvota, ali da neretko ne uspe da izveze količinu koju je planirao. Slično iskustvo, po tom pitanju, ima i predsednik Udruženja tartufara Srbije i višedecenijski tragač, otkupljivač i izvoznik tartufa Josip Rakuš.
"U martu moram da platim kvotu zamišljene izvozne količine, a tada ne mogu da znam kakva će sezona biti, posebno kada je u pitanju beli tartuf kojeg ima znatno manje u odnosu na crni. Kvota za kilogram belog tartufa košta me više od 13.000 dinara, velika je cifra, a ne znam da li ću ga uopšte pronaći", navodi Rakuš.
Smatra da bi bolja opcija bila da se kvota naplaćuje tek po realizovanom izvozu. Veliki problem, prema njegovom mišljenju, predstavlja ilegalni izvoz ovih gljiva.
"Najveći problem su stranci koji dođu, kupe na crno i izvoze tako robu odavde. Ja izvozim za Sloveniju preko Hrvatske. Problem je i što je mnogo drugih firmi moglo da izveze robu koju ja nisam mogao. Imali su prednost jer imaju firmu u Srbiji i u Hrvatskoj i lakše izvezu iz firme u firmu. Ja sam morao da ispunim toliko uslova i proces usporava i sama papirologija koja je obimna i dugo traje, a tartufi su kvarljiva roba i ne mogu dugo da čekaju."
U legalnom toku, smatra, izvoz nije isplativ. Prošle godine, kaže, bio je u gubitku. Veliki rashodi, uz malu razliku između kupljenog i prodatog, doveli su do toga. Ove godine nada se boljoj situaciji.
"Mislim da beli tartuf neće biti više od 1.000 evra po kilogramu. Ako bude veća količina robe, cena će biti niska. Za crni je krenula od 15 evra, pa se sada otkupljuje za oko 45 evra na našem tržištu. Otkupili smo ga ovde po ceni od 45 evra i prodali ga u Sloveniji za 60 evra. Većina tartufa iz Srbije ide ilegalnim putem. Godine 2018. je iz Srbije izašlo oko 10 tona tartufa i crnog i belog, međutim registrovano je da je zvanično izvezeno 500 kilograma i jednog i drugog", navodi Rakuš.
Kao najbolje godine po pitanju otkupa i izvoza pamti 2012. i 2016. kada je za jednu sezonu izvezao oko 350 kilograma.
Kako izvoziti tarufe iz Srbije, Privredna komora Srbije nagoveštava da je dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet zaštićenih vrsta izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine, po pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
"Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih flora i fauna, kod nas su obuhvaćene tri vrste tartufa. Za izdavanje dozvola Ministarstvo sprovodi javni konkurs koji se objavljuje najkasnije do 1. marta za tekuću godinu, i sadrži vrste i količine koje se mogu sakupiti u tekućoj godini. Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem godine dostavlja Ministarstvu kontigente koji su na raspolaganju za sakupljanje u narednoj godini i koji se zajedno sa cenovnikom zaštićenih vrsta objavljuju na internet stranici Ministarstva, kao i u Službenom glasniku RS", navodi se u odgovoru PKS-a.
Tagovi
Autorka