• Tartufi
  • 20.12.2019. 16:00

Tartufa u Srbiji ima, ali lokacije nisu poznate javnosti

Crnih i belih tartufa ima u Srbiji puno, ali lokacije ovih gljiva nisu poznate svima. Mnogi koji žele da ih pronađu, traže ih u blizini reka, hrastovih šuma, uz lipu, cer i lešnik.

Foto: Vjekoslav Hudolin
  • 872
  • 43
  • 0

Tartufi se sakupljaju i organizovano u grupama koje se bave ovim poslom, a postoje pretposavke da sakupljači ulaze međusobno u otvorene sukobe i da nema mesta onima koji su novi u ovom poslu.

"Onome ko želi da se bavi ovim poslom nije dovoljno da ima nož, grabulje i psa. Teren koji se pretražuje je strogo čuvana tajna. Čak i kada nabavite dresiranog psa, treba da pređete godišnje oko 80.000 kilometara da biste na različitim terenima našli tartuf. I to sve pod strepnjom, jer ćete ići kroz tuđe šume, gde vas gledaju s nepoverenjem," pojašnjava profesor tehnološke mikrobiologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Momir Nikšić.

Kaže da negde postoje lovočuvari, ali da ni oni ne mogu sve da kontrolišu. "Dolaze i stranci da to rade, pa i sa njima ima problema, jer lokalnom stanovništvu ne odgovara da neko sakuplja tartufe na njihovoj zemlji," kaže Nikšić.

Uzgajanje tartufa unosan biznis

Psi najbolji pronalazači tartufa

Tartufe najbrže i najbolje pronađe pas. Međutim, dresiranje pasa za pronalaženje tartufa traje dugo, a nije ni nimalo jeftino. Ranije su i dresirane svinje bile korišćene za pronalazak ovih glljiva, ali ih one pojedu, dok ih psi i ne oštete i ne pojedu. Rase pasa najpodobnije za ovu svhu su lagoto romanjolo, mađarska vižla i labrador.

"Dugo se nije znalo da u Srbiji postoje tartufi, jer su, u vreme nekadašnje Jugoslavije, Slavonija i Istra u tome bile dominantne. Ipak, tartufi se nalaze i kod nas. Tek kada je došlo do raspada SFRJ, italijanski trgovci su krenuli i u Srbiju da traže tartufe. Tako je sve počelo," navodi Nikšić.

On dodaje da se cena ovih gljiva menja iz godine u godinu i to drastično. Ističe da se cena znatno razlikuje pri otkupu u Srbiji i preprodaji na nekom drugom tržištu.

"Cena tartufa je relativan pojam. Svake godine se menja i to drastično. Uz to, jedna je otkupna cena kod nas, a onda, kad ih otkupljivač prikupi, sabere i odnese u inostranstvo da ih proda, vrednost od prosečnih 100 evra za kilogram u Srbiji, u Italiji, recimo, dostigne i 5.000 evra," ukazuje on.

Beli tartufi su skuplji od cnih jer ga je teže pronaći, a i ima ih u manjem broju, te je na jednoj od aukcija kilogram belog tartufa dostigao cenu od 55.000 dolara.

"Kod nas cena crnog tartufa varira od 35 do 40 evra za kilogram. Beli tartuf staje od 150 do 200 evra za kilogram. Cena tartufa posle toga veštački raste, u zavisnosti od jela u restoranima. Postoje razrađeni kanali za prodaju tartufa. Od velikog otkupljivača, pa do onog koji je u lancu italijanskih trgovaca, sve je povezano," objašnjava Nikšić.

Dodaje da u Srbiji nema specijalizovanih prodavnica u kojima se mogu pronaći i kupiti ove gljive. Objašnjava da se u zapadnim zemljama tartufi kupuju tako što se prvo pomirišu, izmeri se koliko su teški, oceni se oblik i koliko je oštećen i tek nakon toga određuje se koliko će koštati.

Tartufi mu pomogli da se izleči, a sad od njih pravi i rakiju

Tartuf prvenstveno imao ulogu afrodizijaka

Ranije su tartufi bili poznati pre svega kao prirodni afrodizijaci. Međutim, pojavom lekova, to je stavljeno u drugi plan, a primarno su počeli da se koriste u ishrani.

"I dalje je tartuf zadržao dominantan, specifičan ukus, koji je mešavina između mirisa belog luka i oraha. Tartufa je bilo i u Pionirskom parku, na Adi Ciganliji, Košutnjaku. Tu su slučajno pronađeni tartufi, zato su ljudi i pričali o njima, a onaj ko ih s namerom traži, o lokaciji nikada ne govori. U ovom trenutku u Srbiji ima desetak firmi koje se bave organizovanim otkupom tartufa, ali i daljom preprodajom i izvozom," objašnjava Nikšić.

U jednom trenutku u našoj zemlji bilo je nekoliko firmi koje su plasirale takozvane tartufizovane zaražene lešnike, čak i otkup, a cena tih lešnika bila je dva do tri puta veća od običnih, navodi Nikšić.

"To je na kraju bilo: "vidimo se za pet do sedam godina, ali u nekom drugom životu", jer je toliko potrebno tartufu da naraste ispod lešnika. Tim firmama je bilo bitno da prodaju lešnik, a da li će tartuf da rodi ili ne, to niko ne može da garantuje. I kad ne rodi, može da se kaže da zemlja nije bila dobra. To je veštačka proizvodnja, gde se u laboratoriji uspostavlja odnos između gljiva i drveta”, objašnjava on.

Tartufi su gljive koje su u specijalnoj zajednici sa korenovim sistemom koja ima veliki značaj i za drvo i za gljivu. Taj sistem omogućava gljivi da na lakši način dođe do vode i hranljivih materija, objašnjava Nikšić, pišu Večernje novosti.


Izvori

novosti.rs


Tagovi

Tartufi Srbija Psi tragači Uzgoj lešnika Dresiranje pasa SFRJ Momir Nikšić


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB