Kad zamirišu jorgovani - cvetovi ispunjavaju želje, ali i leče

Jorgovan je omiljeni stanovnik bašta i okućnica. Postoji u dvadeset poznatih oblika, a blizak je rođak maslinama. Prirodno stanište mu je jugoistočna Evropa i južna Azija, a zahvaljujući odgajivačima proširio se po svim kontinentima osim Antarktika.

Lep, ali i lekovit

U pitanju je listopadna biljka, pojavljuje se kao žbun ili drvo do desetak metara visine, a cvet, po kome je poznat, sitan je, grupisan u velike cvasti, obično bele i ljubičaste boje. U zavisnosti od količine svetlosti, ljubičasta boja će biti svetlija ili tamnija: najlepši plavi jorgovan raste u senci. Postoje i bordo i žute varijante, sa jačim mirisom, u toplijim krajevima. Persijsko ime jorgovana, lilak, odgovorno je za jedno od imena ljubičaste boje - lila. 

Osim lepote koju pokazuje u baštama tokom aprila i maja, jorgovan je lekovit. Preci današnjih poljoprivrednika koristili su cvet, koru, seme i list ove biljke za lečenje reume, malarije, groznice sa visokom temperaturom, za čišćenje jetre, oporavak organa za varenje, izbacivanje glista. Postojalo je verovanje da čaj od ove biljke povoljno deluje protiv depresije, dok ulje ublažava razne vrste bolova, čak i giht.

Ima i otrovne sastojke

Poznati su prilično stari recepti s objašnjenjem kako se kuva čaj od jorgovanove kore. U njoj se nalaze etarska ulja, vrlo lekovita, ali, ne treba zaboraviti da jorgovan ima i otrovnih sastojaka, što znači da nema lečenja "na svoju ruku“.

Letnji jorgovan se brzo razmnožava i stvara zavisnost kod leptira?

Zbog prijatnog mirisa ova biljka je od davnina sastojak za parfeme. Cvetovi su neotrovni i puni vitamina, tako da pravi ljubitelji ubace po jednu pregršt svežih cvetova u salatu, što je običaj preuzet sa trpeza antičkog Rima. Deca svakako pojedu po koji cvet tražeći "petice“ u bogatim cvastima, to jest cvetiće sa pet latica (obično ih ima četiri) koji garantuju ispunjenje želje. 

Beli i ljubičasti 

Kod Srba seljaka jorgovan ima pozitivnu simboliku: on je cvet radosti, života, ljubavi i nevinosti. Po jednoj legendi, svađali su se zima i proleće (poznato?) svake godine oko prevlasti, pa su se najzad dogovorili kad zima ustupa mesto proleću. Da bi potvrdili dogovor, zima je uzela beli jorgovan, a proleće - ljubičasti.

Ovaj cvet u najlepšem smislu pominju mnoge narodne i starogradske pesme, "Kraj kućice starog baštovana raslo drvo plavog jorgovana", "Jorgovane, tulipane", "Kad procveta jorgovan" i druge. Zvonko Bogdan u pesmi "Svirci moji, još je rano" opisuje voljenu ženu koja spava pod grmom jorgovana. Pojavljuje se i u aktuelnom filmu "Kad zamirišu jorgovani".

Što se više bere - to bolje raste

Žene šalju prijateljicama, rođakama i dragim komšinicama jorgovan iz svojih bašta, uverene da će mirisni cvetovi i srcoliko zeleno lišće sačuvati dobre odnose zauvek. Veruje se da jorgovan bolje raste i krupnije cveta ako se više bere, a da vene ili daje sitnije cvetove sledeće godine ako ostane na granama.

Njime se ukrašava kuća za Uskrs, kod Srba seljaka redovno, u Grčkoj i okolnim zemljama obavezno. U nekim selima momak poklanja devojci jorgovan, a ona poklon stavlja u vazu pa u prozor, da svi vide. U drugim sredinama smatra se da ovaj cvet ne treba unositi u kuću, jer može da izazove potpuno nerazumljivu razdraženost, glavobolju i svađu. Činjenica je da prijatni miris jorgovana ipak ne prija svima.