Kako do efikasnije odbrane od grada?

Sistem protivgradne odbrane pokriva područje centralne Srbije i AP Vojvodine, sa 7.746.800 hektara ukupne branjene površine, od čega je 5.096.646 hektara poljoprivredne površine. Sistem čini 13 radarskih centara, sa mrežom od oko 1.400 protivgradnih stanica i Operativno-metodološkim centrom u Beogradu. Sistemom upravlja Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), sa oko 150 zaposlenih i oko 2.800 strelaca, honorarnih saradnika. Investiciona vrednost sistema procenjena je na oko 50 miliona evra. Efikasnost je statistički procenjena od 63% do 74%, dok je u periodu 1972-2010. godine prosečna efikasnost bila 79,63%.

Ispod teksta potražite prezentaciju iz koje su preuzeti podaci!

U Vojvodini ne rade sve lansirne stanice

Na području AP Vojvodine u funkciji su tri radarska centra - Samoš, Bajša i Fruška gora. Osim ovih centara, izgrađena je i mreža lansirnih stanica. U 2017. godini planirano je da ih u funkciji bude 454, ali ih je aktivno bilo samo 358 (ili 79%). Lansirne stanice ne funkcionišu u planiranom broju zbog građevinskih problema na objektima, kao i zbog nedovoljnog broja strelaca. U 2016. godini finansijsku pomoć za građevinske radove na objektima, pružile su opštine Bač, Pećinci, Ruma, Novi Kneževac, Kovačica, i gradovi Subotica i Pančevo.

Nedostaju protivgradni strelci

Na neposrednom izvršenju lansiranja raketa, tokom sezone koja traje šest meseci, honorarno je angažovano oko 700 protivgradnih strelaca. Njihova obaveza je da od 15. aprila do 15. oktobra svakodnevno budu u pripravnosti i da se po potrebi javljaju na dejstvo. Strelci od Republike dobijaju mesečnu naknadu u neto iznosu od 4.000 dinara. Ovaj iznos nije menjan duži niz godina, osim što je u 2015. godini smanjen na 2.400 dinara mesečno za pet meseci.

Iako nemaju zakonsku obavezu, u cilju veće stimulacije, određeni broj lokalnih samouprava finansira dodatni iznos naknade strelcima. Po sadašnjim informacijama, oko 80% lokalnih samouprava je obećalo da će u 2018. godini dodatno finansijski pomoći strelce. Neke opštine i gradovi ove naknade ne finansiraju uopšte, ili to ne čine svake godine, zatim opredeljuju različite novčane iznose, tako da rad strelaca nije isto plaćen u svakoj opštini.

Nestimulativan iznos naknade, kao i neizvesnost da li će, kada i koliko novca dobiti, razlog su nezadovoljstva strelaca i manjeg interesovanja za ovim angažovanjem. Početkom svake sezone u većini opština ima problema sa strelcima, a po podacima RHMZ najviše je problema bilo u Subotici (ima 11 od potrebnih 23), Novom Sadu (7 od 13) i Zrenjaninu (14 od 22).

Nema ni dovoljno raketa

U 2017. godini, lansirnim stanicama je podeljeno 2.500 raketa, ili oko sedam raketa po stanici. Kako je optimalan broj 12 raketa po stanici, to znači da u AP Vojvodini nedostaje 1.800 raketa na postojećem broju lansirnih stanica, ili oko 3.000 raketa, ukoliko bi se postiglo da u funkciji bude planirani broj stanica. Cena jedne rakete je između 220 i 280 evra. Kako bi broj bio ujednačen, rakete se preraspodeljuju između stanica.

Desetak lokalnih samouprava je u 2017. godini kupilo dodatne rakete novcem iz sopstvenih budžeta, i to Pančevo (53 rakete), Ada (8), Vršac (40), Titel (15), Kikinda (70), Ruma (24), Bač (35), Sombor (50), Pećinci (15) i Kovin (64). Ove pojedinačne nabavke nisu najbolji način za rešavanje problema. Kada svaka opština za sebe sprovodi nabavku, povećava se cena raketa. Po pravilu, te rakete ne napuštaju "svoju" opštinu  i ne preraspoređuju se na mesta sa manjkom raketa. Sve to onemogućava efikasnije i racionalnije funkcionisanje sistema, što ukazuje na potrebu centralnog nabavljanja i upravljanja, na nivou Republike i AP Vojvodine.

Novca ima, ali se troši nenamenski

Novca za odbranu od grada ima, ali se ne troši u potpunosti namenski. Polovina prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta vlast na svim nivoima planira i troši za druge potrebe, a ne na programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U poslednje tri godine, republički budžet je od zakupa prihodovao 6,4 milijarde dinara, a rashodi su bili samo oko 3,2 milijarde. Samo u 2016. godini, zborni rashodi opština i gradova u AP Vojvodini bili su za oko 900 miliona dinara manji od prihoda od zakupa.  

Istraživanje: Finansiranje poljoprivrede neuređeno i neracionalno

Izmene Zakona o odbrani od grada su neophodne

Pored obezbeđivanja namenskog trošenja, potrebne su i izmene Zakona o odbrani od grada. Pored Republike, i ostali nivoi vlasti moraju snositi deo troškova. Budući da nemaju propisanu obavezu, autonomna pokrajina i lokalne samouprave to čine nesistematično, necelovito, sa različitim iznosima. Neophodno je jasno propisati nadležnosti i obaveze svih nivoa vlasti. Potrebno je propisati obavezu autonomne pokrajine i lokalne samouprave da izrade i usvoje godišnje programe odbrane od grada, kao i obavezu finansiranja programom planiranih aktivnosti. Godišnji programi bili bi usvojeni kao posebni dokumenti, ili u okviru postojećih dokumenata (na primer, Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta). Programi autonomne pokrajine i lokalnih samouprava bi bili usaglašeni sa programom Vlade i sadržali bi listu onih potreba (radovi na objektima lansirnih stanica, nabavka raketa, naknade strelcima, itd), koje se nedovoljno finansiraju iz republičkog budžeta, u cilju postizanja optimalnih i projektovanih standarda.