Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mlečne krave
  • 03.04.2022. 16:30

Koliko dugo žive mlečna goveda u uzgoju?

Duži proizvodni vek mlečnih goveda se aktivno promoviše u državama kao što su Holandija i Danska. Dobrobit prema životinjama uključuje osvrt na njihovo zdravlje, ali se odnosi i na mogućnost da prožive svoj život što sličnije prirodnom.

Foto: Vesna Mijat
  • 1.953
  • 119
  • 0

Očekivana životna dob životinja uzgajanih na velikim industrijskim farmama izgleda ovako: mlečne krave žive najduže, a to je oko šest godina ukupno. Rasplodni bikovi žive tri do pet godina, a tovna goveda od 18 meseci do dve godine. Mlade životinje koje se kolju zbog proizvodnje mlade teletine žive manje od godinu dana. Ako se mesna goveda uzgajaju ekstenzivno doživeće i pet godina. Mlečne krave su uopšteno plodne osam do 10 godina, ali će njihova proizvodnja mleka nakon trećeg teljenja opadati i zato velika većina ide na klanje oko šest godine života. 

Mlečnost rasla ljudskom intervencijom

Evoluciono, krave su se prilagodile za proizvodnju mleka dovoljnu za ishranu svog teleta, a to je do četiri litra na dan. Moderni zahtevi mlečne proizvodnje nalažu dnevnu proizvodnju od 20-40 l na dan. Krava rekorderka Beecher Arlinda Ellen holštajn-frizijske rase proizvela je u toku jedne laktacije 25.300 litara mleka, što prosečno dnevno iznosi 69 litara. U vrhu laktacije najveća dnevna proizvodnja ove krave je iznosila 88 l mleka. Druga od svetskih rekorderki Robthon Suzet Paddyy je 1993. godine u toku 365 dana proizvela 26.953 litara mleka. Dnevna proizvodnja iznosila je 74 l mleka. Prosečna holštajn krava u intenzivnoj proizvodnji daje oko 10.400 l u svakom laktacijskom periodu. U laktaciji se drže oko 305 dana, a zasušuju 60 dana pre teljenja. Bređost traje devet meseci.

Na zastarelim farmama često su vezane lancima, a i noge im znaju biti sapete

U nekim prošlim vremenima goveda su se koristila za meso i mleko, ali i kao životinje za rad. Služile su za poljoprivredne radove, za vuču i za oranje. Danas je većina rasa usko specijalizovana pa se domaće životinje koriste za proizvodnju mleka ili mesa. Život im je sveden na višegodišnju monotoniju sprovedenu u istim uslovima i na isti način, u velikoj većini bez mogućnosti socijalizacije i izlaska na pašnjak. Posle završetka njihovog proizvodnog veka većina ih završava u klanici.

Nela, Maza, Bela, Plava, Ruža samo su neka od imena koja su davana kravama. Za života naših prabaka i pradedova, svako selo ih je imalo bar nekoliko. Danas su sela bez krave češća nego ona s njima, toliko o našoj samodovoljnosti. Živele su u krdu i velika većina puštana je na ispašu. Na ispaši su imale priliku da razvijaju socijalne odnose i stvaraju svoj hijerarhijski položaj. Imale su priliku da uče od iskusnijih jedinki. Mogle su dožive sunce, vetar, travu pod papcima, čak se i zaigraju. Čovek je kontrolisao njihov život, ali u daleko manjoj meri nego danas.

Živele su i tada samo onoliko koliko bi to stočar odlučio ili njihovo zdravlje dozvolilo, ali ovakav njihov život definitivno se mogao nazvati prirodnijim nego današnji na intenzivnim farmama, a to su one sa kojih nam većinom stiže mleko u supermarkete.

Proizvodni vek i dobrobit životinja

Proizvodni vek krave muzare počinje prvim telenjem i približno traje tri do četiri godine u visoko-proizvodnim farmama. Mlekari nastavljaju sa praksom klanja primarno u trenutku kada zdravlje životinje oslabi, kada se smanji plodnost ili mlečnost i slično. Ovi razlozi za klanje mogu biti i posledica neadekvatnih uslova držanja stoke u štali. Poboljšanja u svrhu dobrobiti životinja, humaniji štalski uslovi, više prostora po kravi, udobnije ležište, kvalitetnija i raznovrsnija ishrana, obogaćeni životni prostor mogu produžiti životni vek jedne krave dojilje. Ipak, proizvodni vek ostao je sličan već descenijama, uprkos poboljšanjima u uslovima držanja.

Duži proizvodni vek mlečnih goveda se aktivno promoviše u državama kao što su Holandija i Danska. Dobrobit prema životinjama uključuje osvrt na njihovo zdravlje, ali se odnosi i na mogućnost da prožive svoj život što sličnije njihovom prirodnom životu. Američki potrošači su u jednom istraživanju velikom većinom potvrdili da im je značajan razlog za odabir mleka u trgovini upravo dobrobit prema životinji. 

Više pažnje treba usmeriti na dobrobit životinja 

U Švajcrskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji organizovana su prihvatilišta za iskorišćenu i odbačenu stoku. Još je to premalo u odnosu na broj na primer, konja koji se u zapadnoj Evropi drže u mirovini, ali ipak se podiže svest stanovništva o postojanju miliona mlečnih goveda koja su upravo u ovom trenutku zatvorena, na betonskom podu na nekoj velikoj farmi i svaki dan proživljavaju na jednaki način očekujući vreme za ishranu i mužu.

I na kraju, medijsku cenzuru na temu uobičajene stočarske tehnologije na intenzivnim farmama treba ukinuti jer potrošač ima pravo da zna kako je život provela krava čije mleko ili meso konzumira.


Tagovi

Krava muzara Laktacija Klanje Dob Mlečno govedo Kravlje mleko Životni vek Proizvodni vek


Autorka

Vesna Mijat

Više [+]

Vesna je agronom po struci. Iza sebe ima bezbroj različitih poslova, a još je toliko drugih interesuje. Gaji koke i koze. Ima plastenik s povrćem, košnice i voćnjak. Ne želi da oda koliko ima godina. Njen moto glasi: “Jedini neuspeh u životu je ne pokušati!”