Mnoge kompanije vide svoju priliku u turbulencijama nastalim oko "Agrokora". Analizirali smo poljoprivredni deo koncerna i donosimo podatke u infografici.
Vreme prolazi, a dinamika razvoja situacije u koncernu "Agrokora" ne može da zadovolji brojne poverioce. U razrešavanju nastale krize važno je pre svega konstatovati tačno stanje dugovanja i proceniti vrednost ovog trgovinsko-prehrambenog diva, a sve kako bi veće poverilaca moglo da donosi buduće odluke.
Koliko su dužne pojedine firme, a koliko koncern? Koliko vredi "Agrokor"? Jedan se odgovor nalazi u sumi vrednosti pojedinih kompanija i brandova, kao i njihovih tržišnih perspektiva. Drugi je naravno u očima potencijalnih kupaca, vodeći se konstrukcijom da je vrednost nečega upravo tolika, koliko je neko spreman da plati.
Ko su nove zainteresovane strane, odnosno potencijalni naslednici pojedinih firmi i robnih marki? Napravili smo analizu poljoprivrednog dela "Agrokora" i saznali odgovore na neka od pitanja.
Dostupan je podatak da firme ovog posrnulog koncerna u Hrvatskoj obrađuju 32.840 hektara državne zemlje, te da dodatno raspolažu i sa nekoliko hiljada vlastitih hektara. Dostupna je i informacija da je šest (odnosno sedam) poljoprivrednih firmi iz sastava "Agrokora" primilo oko 22 miliona evra podrške za 2015. godinu, a između ostalog i na konto te iste zemlje.
Ako gledamo poljoprivredni segment koncerna, nju čini šest (sedam firmi): "Agrolaguna", "Belje", "Vupik", "Mladina", PIK Vrbovec, PIK Vinkovci i "Vinka" kao joint-venture u kom imaju stranog partnera.
Brojevi Agrokora u sektoru poljoprivrede su enormni: obrađuju ukupno 38.000 hektara oranica i imaju ugovorenu kooperaciju na još 114.000 hektara. Upravljaju sa 18 farmi svinja, devet farmi krava u proizvodnji mleka i 10 farmi u tovu junadi. Brojevi grla stoke broje se u stotinama hiljada.
Firme članice imaju ukupno 2.500 hektara pod vinogradima i 229 hektara pod maslinama. Kao rezultat javlja se godišnja proizvodnja od 18 miliona litara vina i 100 tona maslinovog ulja.
Ukupno gledano, navedene firme (njih sedam) godišnje prihoduju više od 673 miliona evra i imaju više od 5.000 zaposlenih, sve prema službenim podacima za 2015. godinu.
Ti brojevi malo koga mogu da ostave ravnodušnim. Posledično, nije čudno da se pominje interes brojnih subjekata, koji sada vide svoju priliku. A to se lako prevede u onu narodnu: "Jednom smrkne, drugom svane".
Za "Ledo" postoje interesi sa više strana, "Coca-Cola" želi "Jamnicu", "MK grupa" želi maloprodaju "Agrokora" u Srbiji, dok "Delta Agrar" javno koketira na temu delova poljoprivrede "Agrokora". Već se nekoliko godina u kuloarima spominje kako je "Tesco" kupac "Konzuma". Ima li i "Žito" afiniteta prema "Belju" ili "Vupiku"? Siguran sam da i kreditori "Agrokora" imaju slične klijente, koji su bacili oko na neki od delova poljuljanog diva.
Mnoge firme koje imaju potraživanja prema diviziji "Agrokor" trgovine ("Konzum", "Merkator" ("Roda", "Idea"), "Velpro") bi rado kompenzovale potraživanja prema istom u zamenu za vlasnički udeo u određenim kompanijama iz sistema. Međutim, situacija je toliko kompleksna da je pitanje koliko je ta želja usklađena sa mogućnostima, jer ko uopšte danas može sagledati nastali haos?
Neosporno je da postoje brojni zainteresovani, u nekim slučajevima nije sporna ni cena preuzimanja, ali ono što je sporno su međusobni odnosi i gordijev čvor jamstava unutar kompanije. Jedna firma garantuje za kreditne obaveze drugoj, koja isto takav odnos ima prema trećoj. I tako u krug u više nivoa. I u toj situaciji je teško izolovati pojedine firme i ponuditi ih na tržištu kapitala. Kreditori se preklapaju u različitim kombinacijama, sa različitim instrumentima osiguranja.
Bankari sebi moraju da postave i pitanje: Hoće li te zainteresovane firme, kupujući delove "Agrokora" kupiti i istu vlastitu sudbinu? Brojni finansijski analitičari danas koriste tezu kako je upravo način finansiranja rasta "Agrokora" kreditiranjem - doveo koncern u ovu situaciju. Većina potencijalnih kupaca, naravno, nema potreban kapital, nego se u tom slučaju obraća bankarima. A taj scenario smo gledali. Slovenci su takvu situaciju imali kod "Merkatora" i tada govorili kako će se kriza samo preliti/odložiti na određeno vreme. I bili su u pravu.
Rešenja koja se navode kao poželjna su unos kapitala u zamenu za vlasništvo, što bi u svakom slučaju značilo upliv nekog trećeg, svežeg kapitala. Samo je pitanje gde i/ili ko je taj? Spominjali su se svojevremeno određeni kineski i arapski investitori, ali su te informacije ostale unutar porodice Todorić.
Ono što je problem radnicima, dobavljačima i kreditorima "Agrokora" istovremeno je odlična prilika za neke druge koji svoju šansu vide u ovoj krizi.
Tako se ovih dana u medijima mogu čuti određene finansijske institucije, koje u ovom restrukturiranju vide priliku za zaradu. Simpatičnog opisa: lešinarski fondovi.
Nekima odgovara i strategija razvlačenja situacije, koja tako negativno utiče na cenu firmi, dok je drugima voda došla do grla i priželjkuju brzi razvoj situacije. Prvi žele jeftino kupiti i zaraditi na prodaji, onda kada cena dotakne dno. Dok drugi ne žele zajedno na dno s ostalima, nego traže načine izlaza.
Kao i u slučaju Titanika, oni koji na vreme napuste brod imaju i najveće šanse za preživljavanje.
Najveći poverioci (banke) drže ključeve sudbine "Agrokora", a države kao novopečeni moderatori moraju naći načina za brzi izlaz iz situacije i u njoj prepoznati primarne nacionalne interese.
Slične zadatke preuzele su u svom delokrugu i Hrvatska, odakle je kriza krenula, pa delimično i Srbija, Slovenija i BiH. Sada i političari moraju prepoznati opasnosti i interese kako bi mogli zaštititi vlastito tržište od posledica potresa. Verujem da će "Agrokor" uskoro biti i zajednička tema regionalnih političkih elita.
S obzirom na to da se na vidiku ne vidi veliki investitor, koji bi elegantno unosom svežeg kapitala spasao situaciju, ostaje nam da čekamo i da vidimo kako će banke odigrati sledeće poteze.
Koliko danas košta "Agrokor"? Nagradno je pitanje za više od 5 milijardi evra!
Autor