• Da li je moguće spasiti selo?
  • 10.05.2019. 16:00

Krkobabićeve ideje - spisak lepih želja?

"Nacionalni TIM za spas sela Srbije" ima malo šanse da opstane u ligi. Ispašće zahvaljujući (ne)činjenju kako sadašnje tako i političkih garnitura u poslednjih 70 godina.

Foto: Đorđe Simović
  • 127
  • 29
  • 0

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je za šest godina prestalo da postoji više od 60 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Od onih koji egzistiraju, prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godinu, dok je tek svaki četrnaesti domaćin mlađi od 40 godina.
I bez statistike, oni koji putuju kroz sela Srbije, golim okom mogu videti kako sela stare i polako se gase. Pozitivnih primera gotovo da i nema. 

"Nacionalni tim za spas sela Srbije". Kako vam to zvuči?

Depopulacija sela gotovo da je prisutna u celoj Evropi. U nekim državama više u drugim manje. U najsiromašnijim najviše. A kod nas je traj trend prisutan od završetka Drugog svetskog rata. I šta sada može da se uradi? Gotovo ništa. Zvanično, u 86 odsto sela u Srbiji opada broj stanovnika. Ono što je preostalo su uglavnom gradska predgrađa. Međutim, vrlo je popularno o ovoj temi javno govoriti i sebe predstavljati kao mesiju. A upravo to radi ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić koji je u permanentnoj kampanji.
U Novom Sadu je predstavio "Nacionalni tim za spas sela Srbije". Kako pompezno zvuči?! Uz pojedince iz Srpske akademije nauka i umetnosti sada je u priču uključio i Maticu srpsku. Kako je u toj instituciji izjavio cilj "Tima" je "da se u budžetu za sledeću godinu nađe znatno više novca namenjenog, pre svega, ekonomskim i infrastrukturnim aktivnostima na selu". A do tada će se sastajati i davati pompezne izjave za medije. Dakle "kupljeno" je još pola godine. Do neke nove ideje.

Kao Švaba tra-la-la

Kao i na drugim mestima, mnogo puta pre toga, i juče u Novom Sadu Krkobabić je ponavljao da u selima nema puteva, vodovoda, domova kulture, biblioteka itd. Sve ono što znamo. Naravno, uvek priču valja "zakititi" sa KiM.

"Ovo je i bezbednosni problem, pogotovo u brdskim i planinskim predelima. Ključna pitanja koja su sada pred nama, poput pitanja Kosova i Metohije, nastala su pre 20, 30 ili 100 godina upravo zato što smo ostavljali prazna mesta. Usud puste zemlje se nadvijao nad Srbijom i sada to moramo da rešimo," veli Krkobabić. Samo ne kaže kako misli to da uradi? Da li će kako komunisti kao partijsku obavezu slati svoje agitatore u Medveđu i sela oko Pirota i Dimitrovgrada? Srbima se često spočitava da jedno misle, drugo govore, a treće rade. Trebalo bi se samo prisetiti Krkobavićeve "akcije" kada je u selima naprasno otvarao pošte pa ih ubrzo zatvarao zbog nerentabilnosti.

"Peti poziv" o podmlađivanju sela

Da li su negde u svetu grandiozane uspehe (u koji bi se mogao svrstati i "spas" sela u Srbiji) napravili ljudi koji su zagazili u sedmu i osmu deceniju. A upravo to je "tim" Milana Krkobabića.

Predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić kaže da je projekat "500 zadruga za 500 sela" najbolji koji je pokrenut u Srbiji, jer je kroz njega formirano više od 400 zadruga. Pa šta i da je formirano 10.000 zadruga ako je njihov cilj isisavanje novca iz državne kase. Da li smo za ove dve godine imali priliku da vidimo bar jednu analizu efekata tih davanja? Ne.

"Selo hvali, a u gradu živi"

Koliko ste samo puta čuli ovu izreku? Održala se u narodu zato što ima uporište u istini. Valja poslušati i šta imaju da kažu oni koji na selu žive, a ne samo parole iz udobnih ministarskih fotelja. A realnost je sumorna. Kako reče jedan domaćin iz sela podno Divčibara "ako neko iz kuće ne radi u gradu i svaki mesec donese 40-50.000 dinara, kuća je osuđena na propast". E to je realnost. Uostalom, da je državi stalo do sela, ne bi "srezala" direktna davanja na 35 evra po hektaru. Kako bih samo voleo da nisam u pravu i da sve napisano nije istina.


Tagovi

Republički zavod za statistiku u Srbiji Poljoprivrednici Nacionalni tim za spas sela Srbije Milan Krkobabić Dragan Škorić


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."