Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rad Ministarstva poljoprivrede
  • 22.05.2016. 15:30

Ministarka poljoprivrede: Subvencije su potrošnja

Ministarka poljoprivrede u tehničkoj vladi Snežana Bogosavljević Bošković kaže da subvencije po hektaru nisu dale rezultat i karakteriše ih kao potrošnju

  • 4.787
  • 762
  • 0

Pretposlednjeg dana 83. Međunarodnog poljoprivrednog sajma Ministarstvo poljoprivrede je predstavilo rezultate svog rada između dva sajma.

Nema odgovora na konkretna pitanja

Novinarima je prvo prikazan film o radu agrarne administracije, a potom je isto manje-više ministarka Bogosavljević-Bošković ponovila u svom izlaganju. Potom su usledila pitanja novinara. Da maksimalno skratim, nismo dobili precizan odgovor na pitanja: Da li će u junu biti produženi prelevmani na uvoz mleka i mesa i kada će profunkcionisati i biti operativna laboratorija za mleko pri Direkciji za nacionalne referentne laboratorije. Pod odgovorom ne mogu da podrazumevam: "analiziraćemo, prikupićemo podatke, konsultovaćemo više ministarstva, uradili smo sve što je do nas bilo" itd. Pošto se u PR filmu našla i rečenica, "uveli smo razvojne subvencije, a ne socijalne", iskoristio sam priliku i pitao: "kako možemo govoriti o razvojnim subvencijama kada su one po hektaru smanjene sa 12.000 dinara na 4.000 dinara".

Tim ministarke poljoprivrede
Tim Ministarstva poljoprivrede

Evo i odgovora Snežane Bogosavljević Bošković: "Značajna sredstva agrarnog budžeta smo trošili na subvencionisanje ratarske proizvodnje po hektaru. Kada se izvrši precizna analiza vidi se da je na tu meru odlazilo 60% agrarnog budžeta, a za sve drugo 40%. Tu su i premije za mleko i stočarska proizvodnja i investicije itd. Mi smo na bolji način želeli da podstaknemo poljoprivrednike tako što ćemo sredstva koja su na neki način išla u potrošnju (?) jer nemamo rezultat preusmeriti na investicije jer je evidentno da nam nedostaju investicije u primarnoj proizvodnji" rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.

Ovo može da "pije vodu" kod nekog laika, ali kod ljudi koji iole imaju znanja o agraru teško da može "da prođe". Kako je lepo hvaliti se suficitom u agraru, a kada tom poljoprivredniku treba nešto vratiti, onda novca nema. Da svedem priču. Ratari, robni proizvođači, pre svega u Vojvodini, kupe repromaterijal, seme, đubrivo, pesticide, gorivo, zatim to iskoriste, požanju rod, smeste u silose, trgovci izvezu i svi se naplate na paorskoj muci. Kada država treba da pomogne seljaku u tom poslu, to nije subvencija, nego potrošnja! Ako ovde dodamo i "EU voz" u koji bi trebalo da uskočimo, ispada da će se vagon u kome se nađu paori otkačiti i krenuti u drugom smeru pošto su davanja po hektaru u odnosu na njihove "EU kolege" iz godine u godinu sve manja i manja.

U vođenju agrarne politike treba više doslednosti i iskrenosti

Snežana Bogosavljević Bošković
Snežana Bogosavljević Bošković

U celom ovom promišljanju problem vidim kao sistemski, a ne personalni kao što to mnogi žele da prikažu. Nedostaje nam malo više doslednosti u vođenju agrarne politike, pa i iskrenosti. Dakle, budući ministre, ko god bio, kreiraj mere i oroči ih, stani iza njih i nemoj da ih menjaš! A šta mislite kada bi se pojavio ministar poljoprivrede koji bi u svom prvom nastupu rekao, otprilike, sledeće: "U visokorazvijenim zemljama EU se primarnom poljoprivrednom proizvodnjom bavi svega nekoliko procenta stanovništva. U tim zemljama je jaka industrija i tercijarne delatnosti koji iz sopstvene akumulacije mogu podržati agrar. Kod nas se četvrtina stanovništva bavi poljoprivredom. Dobar deo te proizvodnje nije robni već služi za zadovoljavanje sopstvenih potreba. Pošto su nam sekundarne i tercijarne delatnosti slabe, novac za poljoprivredu je ograničen. Zato ćemo u naredne 4 godine uložiti u oblasti (te, te i te) pošto od tih ulaganja očekujemo najbrži povrat novca."

E, to bi bila odgovorna politika. Setih se ovde vica:

"Šta Čak Noris radi u Zemunu?
Šta mu se kaže."

Tako i ministri poljoprivrede kod nas. Pitanje je koliko imaju "manevarskih sposobnosti", a koliko rade šta im se kaže. To ih ne abolira od kritike. Treba reći i to da u ministarstvu poljoprivrede ima kvalitetnih ljudi koji su dorasli svom poslu koje samo ograničena ovlašćenja i krivudavi tok agrarne politike sprečavaju da poentiraju. Novi ministar bi morao dobro da promisli kojim to profesionalcima će ukazati šansu. Najgore bi bilo da dovede, brand new team koji bi krenuo od nule.

Šta je učinjeno?

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je na konferenciji za novinare predstavila šta je ministarstvo postiglo između dva sajma. Na pitanja su pored nje odgovrali državni sekretari, pomoćnici ministra i direktori uprava.
Prema Bogosavljević-Bošković postignuto je sledeće:

"1. Zakonodavna aktivnost.

  • Zakon o izmenama i dopunama zakona o stočarstvu,
  • Zakon o alkoholnim pićima,
  • Zakon o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi
  • Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, i drugi

Uz zakone, Ministarstvo je u protekloj godini donelo više od 100 podzakonskih akata i pravilnika

2. U godini iza nas transferisali smo sredstva ka našim korisnicima u poljoprivredi i životnoj sredini i finansirali niz projekata:

  • oko 35 milijardi dinara u vidu subvencija i podsticaja za registrovana poljoprivredna gazdinstva, (ukupno za 2 godine oko 70 milijardi)
  • subvencionisali smo izgradnju oko 780 km atarskih puteva u 63 jedinice lokalne samouprave
  • oko 250 miliona za zbrinjavanje 2.000 tona opasnog industrijskog otpada na 12 lokacija
  • i u ovoj godini nastavljamo da isplaćujemo subvencije i podsticaje za poljoprivrednike u skladu sa Uredbom.
  • obezbedili smo povoljne kredite sa fiksnom kamatom 3% za nabavku mašina, opreme, životinja, stočne hrane, grejs period 1 godina, period otplate 3 godine
  • prioritet smo stavili na investicije u primarnu proizvodnju i preradu, refundacija uloženih sredstava 40-55%
  • podstičemo organsku proizvodnju sa 40% više sredstava nego konvencionalnu
  • i u ovoj godini izdvojili smo značajna sredstva za izgradnju i rekonstrukciju atarskih puteva, izgradnju sekundarne mreže za navodnjavanje, uključujući i bunare, uređenje zemljišta i komasaciju,

Među važnijim projektima koji su realizovani ili su u fazi realizacije izdvojila bih sledeće:

  • u toku je zapošljavanje dodatnih 103 lica u UAP - za korišćenje sredstava IPARD programa
  • završeno je opremanje laboratorije za mleko
  • u postupku je nabavka 30 meteo-stanica za rad prognozno izveštajne službe
  • podatke o prognozi pojave biljnih bolesti i štetočina, sa upustvom za primenu
  • zaštite poljoprivrednici će dobijati besplatno

Detaljni rezultati u poljoprivredi za 2015. biće zvanično objavljeni do kraja juna. Ali neki od najvažniji su da smo povećali proizvodnju voća i povrća za oko 20%, ponovo smo lideri u proizvodnji maline, izvezli smo 110 hiljada tona (poređenja radi 2014. godine 60.000 tona), zvezli smo prošle godine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda vrednosti oko 2,5 milijardi evra, suficit 1,25 milijardi, a izuzetno je dobra vest da je pozitivan trend nastavljen i ove godine. Tako smo za prva 3 meseca imali izvoz vredan 625 miliona evra (7% veći nego u istom periodu prošle godine), u isto vreme smanjili smo uvoz za 11%, a suficit je 28,7% veći nego za prva tri meseca prošle godine."

Zbog ograničenog prostora objavljeni su rezultati poljoprivrede, ali ne i zaštite životne sredine, među kojima su investiciona ulaganja u vodosnabdevanje, prečišćavanje, odlaganje i zbrinjavanje otpada i ulaganja u šume.


Tagovi

Snežana Bogosavljević Bošković Ministarstvo Poljoprivrede Poljoprivredni sajam


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Padina u okolini Pančeva je prevashodno ratarski kraj, ali i ovde ima nekolicina manjih proizvođača koji se bave stočarstvom i seju lucerku za te potrebe. Ove godine je bilo od 3 do 4 odkosa lucerke. Kako kažu naši sagovrnici, suša im je un... Više [+]