Ministarstvo u klin, sekretarijat u ploču

Sve je više stručnjaka koji insistiraju na tome da izvršna vlast mora dati prednost ekonomiji u odnosu na politiku. Kada nije tako, svi trpe. Jedan od, ne retkih, koji upozorava na to je i predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović.

"Meni je samo žao što postoji jedan veliki raskorak između razmišljanja pokrajinske vlade i republičke vlade.To mora što pre da se razreši, jer gubimo vreme. Izbori su prošli. Trebalo bi da sednemo i definišemo kako da rešavamo ekonomske probleme koji su ogromni, a mi se vrtimo u zatvorenom krugu. Moramo iz njega izaći i napraviti preporod", konstatuje Keserović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Branislav Bogaroški kaže da je odsustvo saradnje republike i pokrajine političko, a ne ekonomsko pitanje. "Mi do sada, na moju veliku žalost, nismo imali ni jedan sastanak sa ministarkom poljoprivrede. Ne preterujem kada kažem da smo ga tražili između 15 i 17 puta. Što se nas iz Pokrajinskog sekretarijata tiče, sastanak može da se organizuje za 15 minuta gde god treba, a tema za razgovor imamo koliko hoćete. Imamo problem sa nerešenim statusom vodoprivrednih preduzeća, imamo sukob nadležnosti oko poljoprivrednih savetodavnih službi. Treba da raspravljamo o zakonima o vodama i poljoprivrednom zemljištu koji su u pripremi i treba da se usvoje ove godine", kaže Bogaroški.

Probleme u komunikaciji sa ministarstvom nemaju samo u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu. Često se dešava da novinari na zahteve upućene Ministarstvu poljoprivrede ne dobiju odgovore, kao ni sagovornike za definisane teme. Bilo je slučajeva da iz ministarstva novinare pozovu na neki skup, a da u pozivu stoji da protokolom nije predviđeno postavljanje pitanja. Konkretno, za temu o kojoj govorim zanimalo me je, a nisam dobio odgovor: Zašto ministarstvo i resorni pokrajinski sekretarijat ne sarađuju, radi dobrobiti poljoprivrednika i kako taj problem otkloniti?

Neusklađenost subvencionisanja poljoprivrede

Natalija Bogdanov, s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, čija je specijalnost agroekonomija, kaže da zbog neusklađenog načina subvencionisanja poljoprivrede na nivou republike, odnosno pokrajine nastaju mnogi problemi. "Mi naprosto nemamo sistem koji precizno meri, niti znamo koliki je novac plasiran u poljoprivredu. Daje se iz više izvora, po više različitih osnova, za vrlo slične mere koje se preklapaju. Novac poljoprivrednici dobijaju iz različitih fondova, lokalnih, pokrajinskih, republičkih tako da je naša agrarna politika jedno bure bez dna", konstatuje Bogdanov.

Sve navedeno moglo bi da bude uređeno komunikacijom i dugoročnim planiranjem na svim nivoima vlasti. A poljoprivrednici već trpe zbog izostanka saradanje. Jer, kako im drugačije objasniti da je već odavno trebalo da primaju pomoć za kapitalne investicije iz evropskog IPARD programa? Kašnjenje je, dakle, isključivo plod nesposobnosti administracije.

Najnoviji, ali na žalost ne i poslednji problem na liniji ministarstvo - sekretarijat izbio je oko subvencija. Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini, najveći su korisnici direktnih davanja u poljoprivredi zato što se najveći obradivi kompleksi nalaze u pokrajini. Zato će njih najviše pogoditi ograničenje subvencija sa 100 na 20 hektara. Dok na to upozoravaju u pokrajinskoj administraciji, iz republičke, tj. iz Ministarstva poljoprivrede uporno se tvrdi da time neće biti ugrožen najveći broj poljoprivrednika.

Od donošenja uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković ubećuje javnost da smanjenje subvencija za četvrtinu, neće uticati na većinu poljoprivrednika. Ona kaže da je poljoprivreda manje pogođena merama štednje u odnosu na druge ekonomske aktivnosti. Dodaje da je ukupan iznos subvencija smanjen, ali da 95% korisnika subvencija tim smanjenjem neće biti oštećen.

Smanjenje subvencija ugroziće poljoprivrednike u Vojvodini

Statistika beleži da su pre dve godine poljoprivrednici u pokrajini za subvencije dobili 9 milijardi dinara. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški potvrđuje da smanjenjem subvencija neće biti ugrožen najveći broj poljoprivrednika u republici, međutim, dodaje da se subvencija nikada nije davala po gazdinstvu nego po zemljištu koje je u vlasništvu registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. On naglašava da će smanjenjem subvencija biti direktno ugroženi poljoprivrednici u Vojvodini:

"Ukupno 540.000 hektara ili 34% ukupne obradive površine u Vojvodini ostaje bez subvencija. Na taj način, nekom grubom računicom dolazimo do cifre od oko 3 milijarde dinara koje su trebale, a neće doći u pokrajinsku poljoprivredu. Poljoprivreda će trpeti i izostavljanjem subvencionisanja državnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup. Ako krenemo prostom računicom da imamo 340.000 hektara državne zemlje na teritoriji Vojvodine koja ide na licitaciju i ako računamo da će prosečna cena pasti za samo 50 evra, koji je novčani deo subvencije, dolazimo do grube cifre koja je oko milijardu dinara koja će biti manje lokalnim samoupravama i AP Vojvodini po tom osnovu. Kada saberemo obe cifre to je oko 5 milijardi dinara manje u poljoprivredu Vojvodine", kaže Bogaroški.

Prema proračunu iz pokrajinske administracije, smanjenjem subvencionisane površine sa 100 na 20 hektara, biće pogođeno 12 i po hiljada gazdinstava. I to ne bilo kojih. Reč je o robnim proizvođačima koji svoje žitarice prodaju prehrambenoj industriji i trgovcima pa po toj osnovi država ima višestruke koristi.

I kada neko, čak i u šali kaže, da se centralna vlast prema Vojvodini odnosi kao prema koloniji, odmah dobije etiketu da je separatista. A stari (i mudri) su upozoravali: "Tamo gde nema razgovora, đavo caruje."