Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Grožđe
  • 25.09.2022. 13:30

Momak nosi voljenoj "u marami grožđa", a devojka "bere - bira tamjaniku"

Sveže, ubrano i oprano, ili kao sastojak voćnih salata, grožđe nema konkurenciju kod poklonika zdrave i ukusne ishrane. Sad je doba berbe, pa će sve što ne ode u vino - biti pojedeno odmah ili pošto pređe kratak ili dug put do pijace i marketa. 

Foto: Marijana Simanić
  • 76
  • 4
  • 0

Od najsvetlije žute i bledozelene pa do najtamanije crvene i ljubičaste, bobice grožđa oduševljavale su ljude lepotom i ukusom. Umetnici su slikali grozdove, pesnici ih opevali, a svi rado jeli. Iako se većina (preko 70 odsto) roda grožđa koristi za proizvodnju vina, plodovi se koriste i u svežem stanju, kao svako drugo voće.

Nekadašnji poljoprivrednici pripisivali su grožđu različita lekovita svojstva, pominjući priče koje su čuli od svojih starijih, o teško bolesnim ljudima koji su ozdravili hraneći se svežim grožđem.

Umetnici su slikali grozdove, pesnici ih opevali, a svi rado jeli (Foto: Marija Lazarević)

Neka od ovih verovanja savremena medicina u potpunosti je potvrdila, jer grožđe sadrži mangan, kalijum, gvožđe, vitamine A, B i C, magnezijum, folnu kiselinu, kalcijum, bakar, čitav spisak sastojaka značajnih za dobar vid i pravilan razvoj kostiju. Grožđe je izvor moćnih antioksidansa i prirodan prijatan laksativ i sredstvo za održavanje telesne težine.

Utiče na elastičnost arterija, poboljšava rad srca i krvnu sliku, ublažava simptome astme, otklanja migrenu i umor. Omiljeno je, važno u ishrani i veoma cenjeno.

Kada je grožđe stiglo u Evropu?

Po svemu sudeći, zahvaljujući Rimljanima, koji su, šireći svoju imperiju, raširili i različite biljne vrste. Navodno je sam car Probus zasadio jedan čokot oko 250. godine nove ere, negde na području Fruške gore, dok Plinije i drugi rimski pisci pominju vinograde stare po 400 ili 600 godina u različitim delovima carstva.

Grožđe je gajeno u Mesopotamiji, maloj Aziji, Iranu i drevnom Egiptu, stari Grci i Rimljani dobro su ga poznavali, čak su svoja božanstva plodnosti prikazivali obavijena vinovom lozom i sa velikim grozdovima u rukama, simbolima plodnosti i radosti. Na isti način su i drevni Sloveni svoju boginju plodnosti, Živu ili Radavu, prikazivali kao nasmejanu ženu krunisanu vinovom lozom i sa velikom korpom grožđa u rukama.

Simbolika grozdova i vinove loze vidljiva je i u hrišćanskoj ikonografiji. Sveže i suvo grožđe bilo je delikates na trpezama bogatih, naročito u severnijim krajevima gde vinova loza slabo uspeva.

Neophodan dodatak pravom udvaranju

Tamo gde je grožđa bilo više, ono je spadalo u najstarije dodatke procesu udvaranja. U mnogim narodnim pesmama momak nosi voljenoj "u marami grožđa". Kad primi (i pojede) grožđe, devojka bi zadržavala maramu (može biti i prilično skupu), a momak je imao izgovor da je redovno viđa donoseći joj još zelenih ili tamnocrvenih bobica.

U drugoj, i danas poznatoj pesmi, devojka "bere grožđe, bira tamjaniku", podsećajući na stare vrste koje su nekad gajene u vinogradima.

Tema narodnih pesama (Foto: Aleksandar Radetić)

Nove vrste zamenile su starije, ali značaj grožđa nisu

Tamjanika (temjanika), mašarka, mirisavka, drenak beli i crveni, mogu se naći i danas, ali, nekad su vinogradi bili podignuti na ovim vrstama. Zamenile su ih na mnogim područjima nove, visokorodne i snažne vrste, sa većim grozdovima i gušćim bobicama, otpornije na razne bolesti i štetočine, pogodnije za transport, ponekad i za izvoz, postajući još značajnije u ukupnoj proizvodnji hrane.

Sveže, ubrano i oprano, ili kao sastojak voćnih salata, grožđe nema konkurenciju kod poklonika zdrave i ukusne ishrane. Sad je doba berbe, pa će sve što ne ode u vino - biti pojedeno odmah ili pošto pređe kratak ili dug put do pijace i marketa. 


Tagovi

Grozdovi Vina Sastav grožđa Poreklo grožđa Suvo grožđe Pesme o grožđu Stare vrste grožđa Tamjanika Mašarka Mirisavka Drenak


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Kako je otoplilo, prvi vesnici proleća već se bude. Lesne padine SRP "Doline kod Padine" su se zabelele, ali ne od snega već od malene vrste iz porodice kupusa. Draba verna obrasta veći deo doline i se javljaju odmah na početku vegetacionog... Više [+]