Na Svetog Nikolu tradicionalno se sejala pšenica - i to u tanjiru

Današnji praznik, Sveti Nikola, najčešća je krsna slava kod Srba pravoslavaca, pa, prema poznatoj izreci, pola Srbije slavi, a druga polovina odlazi na slavu kod rođaka, prijatelja, kumova i komšija. Institucije sistema ponekad nezvanično, ali efikasno "spoje" ovaj praznik sa onima koji slede, pa iako zaposleni dolaze na posao, ponekad je nemoguće dobiti od njih uverenje, rešenje ili odgovor sve do kraja januara.

U poljoprivredi ovakvih pauza nema: čak i ko je svečar (što znači, slavi slavu na današnji dan) ima posla u kući i oko kuće pre nego što gosti dođu, a naročito kad odu. 

Pijani šaran i varijacije jela od pasulja

Kako ovaj praznik "pada" baš u vreme posta pred Božić, slava treba da bude posna. Zato su domaćice morale da upotrebe maštu kako bi pripremile bogatu trpezu bez mesa pa su izmislile takva jela kao što su sarma u kojoj pirinač i orasi zamenjuju meso, razna posna variva, salate na sto načina i bezbroj varijacija jela od pasulja, krompira i kupusa. Na trpezi se po pravilu nalazi riba, najčešće šaran: "pijan" odnosno nalivan vinom dok se pekao u pećnici, napunjen mešavinom crnog luka, šargarepe, zeleni, pirinča, ili čak suvim šljivama, zavisno od kraja i običaja.

Alkohol je, na radost svih učesnika, dozvoljen i pije se čak i više nego na "mrsnim" slavama gde je zastupljeno meso. Mnogi poljoprivrednici, nepoznajući običaj, sasvim dobronamerno nude na prodaju prasad, živinsko meso i ostale proizvode dvorišta, tora i obora, a na mnogim proslavama nekako se uz šarana prokrijumčari i pečena prasetina.

Poljoprivrednik, po pravilu, ima u domaćinstvu mesa i mesnih prerađevina, razumljivo, jer ih sam i proizvodi, tako da je posna slava pravo iskušenje jer mnoge posne namirnice, neophodne za posnu slavu, treba nabaviti. Takođe nema ni omiljenih torti od sto jaja, tipičnih za seoska domaćinstva, jer za Svetog Nikolu i kolači moraju da budu posni: razne štanglice s orasima, rolati sa smokvama, slatko, kompoti, pite i torte bez ijednog jajeta i bez mleka. U novije vreme nedoumice oko posnih kolača rešava kokos, urme i smokve, ali, u davno doba, kad je snabdevanje izgledalo drugačije, nesumnjivo je i recepata bilo mnogo manje.

Da žito naraste do tavanice

Slavski kolač, koji se na slavi preliva vinom i lomi među odraslim muškarcima, takođe se mesi kao postan. Pre lomljenja, kolač se, uz molitve, podiže visoko, u čemu etnolog Veselin Čajkanović vidi ostatke starog običaja i želje da pšenica i svako drugo žito naraste "do tavanice".

Najčešće slave u srpskom narodu - šta znače i kako se slave?

Na ovaj dan tradicionalno se sejala pšenica, i to u tanjiru: najlepša i najčistija zrna nakvasila bi se vodom, da proklijaju na toplom mestu, tako da za Božić izniknu zelene stabljike među kojima će biti postavljeno kandilo. Po ovako pripremljenoj pšenici, seljaci su pogađali da li će sledeća godina biti rodna, kišovita ili sušna, a, ako bi stabljike iznikle u obliku prstena, to je predskazivalo veridbu u kući.

Na današnji dan žene ne rade ništa od ručnih radova, a običaj je da se deca daruju manjim i većim poklonima, zavisno od mogućnosti. Nekad su to bile jabuke, smokve, ratluk, a svako ko dođe na slavu donosi darove domaćinima, prvenstveno deci u kući. Takođe je od starine običaj da se upravo danas opraštaju dugovi kako bi u kući zavladala blagodet, a nije poželjno opominjati dužnike na dug i tako im dodatno otežavati položaj.