• Naša bašta
  • 06.06.2019. 18:00

Nije važna samo tvoja već i naša bašta

Nije mi jasno zašto o drugima ne razmišljamo kao o sebi. Zar ti može biti važno samo tvoje pleme i zar ti novac donosi spokoj i radost, iako znaš  da možda neko nije više zdrav, baš zbog tebe? E pa kad budemo i za jedne i za druge i za desete brali iz iste bašte, možda ćemo biti bolji ljudi.

Foto: Depositphotos/shalamov
  • 70
  • 22
  • 0

Svake godine moja komšinica, koja radi u inostranstvu, dođe kući dva, tri puta, da obiđe rodbinu i prijatelje. I kako ona lično kaže, da se nauživa domaće hrane.

Kada god u tržnom centru ugledam uglancane jabuke, u koje mogu da se ogledam i usput popravim maskaru (baš kao uz pomoć ogledala), setim se nje i njenih riječi: "Čoveče, tamo ništa nije ukusno i izgleda tako plastično, prosto te bude strah da pojedeš".

Od kako je otišla 'preko grane', kada god dođe, prvo što uradi (osim da ode zubaru) je odlazak na pijacu. Uzme svoju pletenu korpu i pravac ova naša pijaca. Zna ona da je i kod nas mnogo 'plastičnog', ali svaki put kad krene sa korpom pod rukom, kaže: "Na pijaci je jedan 'moj' čovek, pa uvek znam da ću kupiti i pojesti čisto i domaće". I tako kupuje svaki dan, sve dok ne krene nazad na arbajt pa čak i tad kupi svašta 'za poneti'.

Jednom tako nije stigla na vreme da kupi domaće paprike jer je 'njen' čovek sve rasprodao. Kada je video koliko je razočarana, kaže joj: "Znaš gde živim, dođi da ti uberem paprike". I tako ona, presrećna, dođe na njegovo imanje puno plastenika i ispresecano lavirintom bašti. I ugleda zdrave paprike, one nekadašnje, mesnate, baš onakve kakve želi. I kaže mu da želi baš te.

Međutim, on nonšalantno odgovori: "Te nisu za prodaju već isključivo za moju porodicu". I donese joj pune kese drugih. Lepih. Možda čak i previše. E sad, ne mora da znači da su paprike namenjene za konzumaciju porodice tog 'njenog' čoveka zdravije, ali da se u uplašenoj ženi rodila sumnja, jeste.

Od tada više ne pazari kod njega jer mu ne veruje. I od tada vodi još više računa gde i kod koga kupuje.

Ja stvarno ne znam mnogo o pesticidima i drugim hemijskim sredstvima koja bi, valjda, trebalo da služe uništavanju štetočina i zaštiti voća i povrća. Jedino znam da postoje pravila za razmeru sredstava prilikom tretiranja voća i povrća. Ali isto tako znam i da pravila danas mnogi ne poštuju.

Nije mi jasno zašto o drugima ne razmišljamo kao o sebi. Zar ti može biti važno samo tvoje pleme i zar ti novac donosi spokoj i radost, iako znaš  da možda neko nije više zdrav, baš zbog tebe? Zar nisu svi životi isto važni i gde nas to vodi bezumni materijalizam? E pa kad budemo i za jedne i za druge i za desete brali iz iste bašte, možda ćemo biti bolji ljudi. 


Tagovi

Naša bašta Poverenje Domaći proizvodi Sumnja Život u inostranstvu Zdrava paprika


Autorka

Gordana Vila

Gordana Vila

Pišem stalno, čini mi se oduvijek. Veliki sam zaljubljenik u prirodu, a dušu odmaram u svom voćnjaku. Vjerujem u staru izreku: "Onaj ko zasadi biljku, vjeruje u sutra". Ja izgleda baš vjerujem.